Infiniti FX

Kada se pre osam godina na svetskom tržištu pojavio prvi Infinity sa oznakom FX, i to još u SUV verziji, svojim brutalnim, “jajastim” dizajnom, preko noći je zasenio sve “kockaste” konkurente u svojoj klasi. Čudno za jednog debitanta, ali istinito. Međutim, njegova sreća kratko je trajala. Kako je zablistao na sceni luksuznih terenaca, gotovo istom brzinom se i ugasio na evropskom tržištu. Razloga za takav fijasko ima na pretek, a složili su se u “smrtonosnoj” kombinaciji prolazno-trendovskog dizajna, lošeg izbora pogonskog agregata i slabog marketinškog pozicioniranja.

Kako bilo, „za prosutim mlekom ne treba žaliti“. Nova generacija je, bar na prvi pogled, nasledila dobre gene svog prethodnika, ali se i ukrštanjem sa dizajnom Nissana Juke, prilagodila duhu vremena, potrebama i ukusima evropskog, a ne samo američkog kupca.

Izazivač konkurencije
Naravno, da bi kako-tako parirao evropskim „kraljevima“ ovog segmenta, Infiniti je kartu bacio pre svega na luksuz, atraktivno hrabar izgled i adekvatan trolitarski dizel agregat. Svakako, u ovoj ponudi ne treba ignorisati i prestižnu opremu enterijera. Ako krenemo redom, dizajn karoserije je ono što Infiniti potpuno odvaja od konkurencije, i kao da joj baca rukavicu u lice. Kako rekosmo hrabro, originalno i prilično rizično. Dominiraju felne od 21 cola i zaobljene linije karoserije, koje spajaju filozofiju kupea u upotrebljivost SUV-a. Kako su se one sklopile u njegovom nosu i maski hladnjaka, prilično je diskutabilno, i u zoni da se o ukusima ne diskutuje. Ovakve pojave su ili pun pogodak, ili potpuni promašaj. Što se Infiniti crossovera tiče, uspešnost dizajna će, ma koliko novinari i publika naklapali, pokazati vreme i još bolje, broj prodatih vozila. Kod enterijera je slična priča. Smelo, kvalitetno i ekskluzivno u mnogim detaljima. Da je pripadnik Nissanove porodice, odmah je jasno po analognom časovniku na središnjem delu prednje konzole, uz koji su smeštene ostale komande „svega i svačega“ potrebnog i onog suštinski nepotrebnog u svakodnevnoj vozačkoj priči.

Klizava zadnjica
Pozicija vozača je udobna, pregledna i savršeno organizovana. Debelo, „elektrikom“ opremljeno vozačko sedište, potpuno imponuje i deluje carski, i ergonomijom, i sedalnom površinom, sve do momenta kada se ozbiljnije uhvati idealna linija oštre krivine. Uglačana kožna presvlaka i slabo naglašeni bokovi sedišta ne pružaju gotovo nikakvo držanje, te nam jasno daje do znanja da ovo nije trkačka mašina, što sasvim prirodno i dolikuje segmentu. S obzirom na dizajnerske egzibicije i znatno smanjene staklene površine zadnjeg dela, preglednost prema nazad je očajna. Naravno, TV oprema je na dohvat ruke i poput najboljeg Reality Showa, vozač odmah može da zaviri u „intimne“ delove parkinga i skrivenih stubića. O Bose ozvučenju neću ništa da govorim! Treba ga doživeti! Savršeno!

Bez adrenalina
Iako je po prirodi svog nastanka ovo terenski automobil, Infiniti se bas ne može pohvaliti posebnom udobnošću, a još manje off-road karakteristikama. Prilično tvrd trim ogibljenja još više ukrućuju nesrazmerno veliki točkovi sa niskoprofilnim 265/45 R 21 pneumaticima i minimalnim „balonom“ koji bi mogao da ublaži neravnine na našim putevima. Posebno je zbog toga istaknuta dinamika vožnje, direktnost upravljanja i dominantna sigurnost na velikim brzinama. Uprkos svemu, za razliku od direktnih konkurenata, kod Infinitija je sve obuzdano i predvidivo. Nedostaje mu malo više sportskog šlifa i adrenalina, uprkos veoma agilnom sedmostepenom automatskom prenosnom mehanizmu.

Motorizacija na granici
Za razliku od prethodnika koji je bio opremljen samo benzinskim agregatima (V6 od 3,5 litara i V8 zapremine 4,5 litara), ovaj „evropski“ model, pored novih benzinaca, raspolaže i sa oprobanom koncepcijom turbodizela od 2.990 kubika u V6 rasporedu, poreklom iz Renaulta. Sasvim dovoljno za prosečne zahteve, iako statistički deluje impozantno sa 238 KS i 550 Nm. Ko je vozio Audi Q7 3.0 TDI, zna o čemu se radi, i po dinamici vožnje, Infiniti je subjektivno potpuno adekvatan najvećem i najtežem Audijevom SUV-u.

Najkraće, dobar je u vožnji, ali bi moglo i bolje. Za sam kraj, ostavljamo tradicionalno neuralgičnu tačku! Cena! Ovaj automobil košta oko 70.000 evra. Prilična cifra koja se najvećim delom može bukvalno opravdati i obračunati kroz ponudu opreme. Ovo je, šta reći drugo nego, automobil za sladokusce i individualiste koji imaju para i ne žele da liče na komšiju sa Dedinja.

Nažalost, od takvih se ne živi. Za ozbiljniju igru u klasi sa „brendiranim vukovima“, šanse za globalni evropski uspeh Infinitija sa ovom cenom su, budimo realni, veoma male. Ukoliko pojeftini bar 20% (popust na nedostatak imidža), onda bi to znatno promenilo moje i mnoga druga mišljenja, ali i njegove tržišne izglede.

Zaključak
Atrakcija u crnom
Neočekivano luksuzno izdanje Nissanove prestižne marke prilično je iznenađenje. Atraktivan crossover kojeg krase sve evropske „performanse“, počev od nesvakidašnjeg dizajna, preko izdašnog, a relativno štedljivog turbodizel agregata i ponuđene serijske opreme eneterijera, pa sve do dinamike vožnje. Konstruktori su uspeli da sve najbitnije osobine jednog urbanog SUV-a uklope u jednu skladnu celinu, po ugledu na direktnu konkurenciju. Mogao bi biti udobniji, iako nema ambicija za sportskim performansama. Dominira direktnim upravljanjem, stabilnim držanjem pravca i bezbednim osećajem, naročito pri najvišim brzinama. Privlači poglede i uzdahe prolaznika, što ga svrstava u red željenih automobila. Nažalost, svojom cenom od 70.000 evra prišao je preblizu „brendiranim vukovima“ BMW-u X5 i Mercedesu M klase. Iako u poređenju faktičkih kvaliteta za njima ni u čemu posebno ne zaostaje, veoma je diskutablna njegova grupa kupaca.