Hyundai Veloster

Hyundaiju, zapravo, treba odati priznanje za veliku dozu hrabrosti, jer se retko koji proizvođač, pa čak i oni najetabliraniji, usuđuje da zagazi u nepoznato i opipa ukus javnosti nekim nekonvencionalnim modelom, kakav je upravo Veloster. Sam dizajn umnogome se oslanja na neka, možda već viđena koncept-rešenja, kakvo je, recimo, Honda Remix, kojeg je kasnije ispratio Honda Small Hybrid Sports, da bi na kraju stigli do CR-Z modela.

Dimenzije Velostera za nijansu su veće od Honde CR-Z - dužina iznosi 4,22 metara, širina 1,79 m, dok visina iznosi 1,40 metara, uz međuosovinsko rastojanje od 2,65 m. Iako nešto većih dimenzija, Veloster je spreman za napad i na sam MINI Cooper, a sve to od 2012. godine, kada stiže u prodajne salone širom SAD.

Dizajnom, kao i nekim inovativnim rešenjima, Veloster definitivno odskače od svega do sada viđenog. Primenjena je Fluidic Sculpture filozofija dizajna, čija je inspiracija pronađena u prirodi, a cilj je bio stvaranje utiska brzine, čak i pri mirovanju. "Mišićava" spoljašnjost ostavlja snažan utisak, te će retko koji slučajni posmatrač ostati ravnodušan. Ipak, ma koliko diskretno, primetno je da Veloster nešto više "leži" kupcima "preko bare". Nekonvencionalno rešenje vrata, pomalo nalik na MINI Clubman, zahteva kraći period privikavanja. Veloster ih ima troje, ne računajući zadnja, odnosno, vrata prtljažnika. Treća vrata svoje su mesto našla iza suvozačevih, tako da povećavaju funkcionalnost, dok ne narušavaju izgled Velostera, samim tim što je i zadnja ručica vrata sakrivena. Pomenuta treća vrata više su marketinški trik, nego što su zaista neophodna, ali nikako se ne može osporiti da se radi o veoma zanimljivom rešenju.

Za ovaj model razvijen je i potpuno nov agregat. Radi se o benzincu sa direktnim ubrizgavanjem goriva, zapremine od 1,6 litara, snage 138 KS. Agregat raspolaže sa 166 Nm obrtnog momenta, dostupnih pri 4850 o/min. Uz ovakvu motorizaciju, Veloster do «stotke» stiže za nešto više od 8 sekundi, u čemu mu pomaže i masa od svega 1170 kilograma u osnovnoj verziji. Kasnije se očekuje i snažnija jedinica ispod haube, najverovatnije dvolitarski benzinac sa turbo-punjačem, snage oko 220 KS. Transmisija je manuelna šestostepena, dok se uz doplatu može dobiti i ona sa dvostrukim kvačilom (DCT) – po prvi put prisutna u Hyundaijevoj gami. Šestostepena DCT transmisija omogućuje ne samo nisku potrošnju, već i ubedljive performanse i komfor, prisutan samo kod automatske transmisije. Pored sportskog oslanjanjanja, agilnosti i stabilnosti doprinose i pneumatici, dimenzija 215/45 R17, a tu su i oni 215/40 R18, koji se dobijaju uz doplatu.

Za aktivnu bezbednost brine se elektronska kontrola stabilnosti ESC, koja dolazi kao standard, dok se za pasivnu bezbednost brine šest vazdušnih jastuka i zavesa. Kako živimo u digitalnoj eri, još jedan zanimljiv detalj u standardnoj opremi predstavlja i ekran osetljiv na dodir, dijagonale 7 inča. U multimedijalni sistem integrisana je i zanimljiva Eco Coach funkcija, koja daje sugestije vozaču oko prilagođavanja režima vožnje, rezultujući nižom potrošnjom. Kao standard, dolazi i audio sistem, snage 196 W, dok se za onaj premium sa osam zvučnika i 450 W, naravno, mora doplatiti. Oba imaju mogućnost povezivanja sa eksternim uređajima preko USB konektora, kao i mogućnost povezivanja sa neizbežnim iPod-om.

Hyundai Veloster definitivno se može okarakterisati kao originalan model u moru sličnih. Da li je to dovoljno da privuče kupce, verujemo da jeste! Pogotovo na američkom tržištu, gde je ukus nešto drugačiji od evropskog. Sa najavljenom cenom između 17.000 i 19.000 dolara, Veloster bi trebao da bude prilično konkurentan. Ostaje samo pitanje da li će Hyundai lansirati ovaj model i u Evropi, u kojoj vladaju nešto konzervativniji ukusi. Svakako da bismo želeli da ga vidimo i na našim ulicama, te nam ostaje samo da se nadamo!