Hyundai Veloster

U poslednje vreme, svaka priča o nekom od modela marke Hyundai obično započinje sa brojevima, procentima, rastom prodaje, udelom na tržištu i, naravno, zaradom. Međutim, najbolja stvar u vezi sa uspehom je ta što oni, kojima dobro ide, mogu i smeju da malo eksperimentišu – baš kao i u životu. Dakle, taman što smo vratili ključeve odličnog Genesis Coupea sa V6 motorom, u redakciju nam je stigao novi model, po imenu Veloster.

No, da prvo malo pojasnimo stvari. Primerak koji smo mi imali priliku vozimo je iz pretprodukcije, tako da nije bilo povoda ni smisla “kuckati” plastiku, „pipkati” zazore na eksterijeru ili u enterijeru. Razlog njeogove „posete” je najava za serijsku verziju koja se nedavno pojavila na našem tržištu. Međutim, čini nam se da tu ima tu još nešto. Veloster u neku ruku predstavlja i uvertiru u ono što se u budućnosti može očekivati od ovog južnokorejskog proizvođača. Sudeći samo na osnovu izgleda, rekli bismo puno toga lepog, ali da ne budemo brzopleti.

Pun pogodak
Na prvi pogled, Hyundai ovaj model zvanično zove Veloster Coupe. Međutim, prema klasičnoj definiciji ovog karoserijskog oblika, Veloster je kupe samo do pola. On ima četvoro vrata, ali ne na mestima gde se to obično očekuje. Sa leve, vozačke strane, nalaze se jedna, a sa desne, dvoje vrata. Razlog za primenu ovakvog rešenja je praktičnost, a po pitanju dimenzija, Veloster se uklapa u ono što bi se moglo nazvati prosekom klase. Dug je 4,23 širok 1,79, a visok 1,4 metra. Ipak, i pored relativno lakog pristupa zadnjoj klupi, padajuća linija krova ograničila je prostor za glave putnika. To mesto zauzela su peta, pardon četvrta vrata. Što se prostora za kolena tiče, tu neće biti problema. U prtljažniku ima sasvim dovoljno prostora za potrebe jedne „prosto proširene“ porodice. Izraženo u litrama, njegova zapremina se kreće od 320 do 1015 l.

Napred je, međutim, sve na mestu. Odlična sedišta “drže” telo i pružaju potporu na svim pravim mestima, a pri tome su i vrlo solidno dimenzionisana. Dakle, kada je ergonomija u pitanju, Veloster je pravo malo iznenađenje. I pored činjenice da je Veloster u neku ruku i sportski automobil, vozač će u njemu sedeti onako kako hoće, odnosno, nisko koliko hoće. To baš i nismo mogli često da kažemo za modele koji dolaze iz Južne Koreje.

Odličan utisak ostavlja i dizajn instrument table. Pored atraktivnih “V” formi, ona deluje jasno i pregledno, baš kao i instrumentacija. Pohvalno se moramo izraziti i povodom vrlo informativnog centralnog displeja, ali i količine opreme koju smo zatekli u ovom automobilu. To se naročito odnosi na kameru za vožnju unazad. Centralni displej postaje aktivan “retrovizor” kada se ručica menjača ubaci u “rikverc”. Vrlo korisna stvar jer preglednost pozadi nije njegova najjača strana.

Čekajući turbo
Iako se ovaj model kod nas nudi u samo dva paketa opreme (Wave i Wibe), oba pružaju gotovo sve što se poželeti može. Počev od komandi na volanu, preko sasvim solidnog audio sistema sa USB priključkom, pa sve do panoramskog krova. No, na ovom mestu dolazimo i centralno postavljenog dugmeta za start motora. Njegova veličina, međutim, ne odražava snagu agregata. Kada se ono pritisne, oživljava nova, četvorocilindarska jedinica od 1,6 litara sa direktnim ubrizgavanjem benzina. Vazduh u nju ulazi prirodnim putem, bez natpunjenja, kroz osam usisnih ventila. Ovaj agregat svoj maksimum ostvaruje pri povisokih 6300 obrtaja u minuti, kada proizvodi 132 konjske snage, a maksimalni obrtni moment od 158 Nm, dostupan je pri 4850 obrtaja u minuti.

Iako nominalna snaga nije mala, ona je, baš kao i obrtni moment, smeštena na “najvišu policu” i potrebno malo truda kako bi se do te sile došlo. To u praksi znači da je ovaj motor potrebno “vrteti” malo više kako bi on “pokazao zube”.

Kada smo već kod toga, Hyundai tvrdi da Veloster sa ovim motorom “do stotke” stiže za nešto manje od 10, tačnije 9,7 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 201 km/h. Nakon vožnje, nije bilo razloga za sumnju da ovaj automobil zaista može da isporuči obećane performanse. Istovremeno, stiče se utisak da bi uz karoseriju ovakvog izgleda, puno bolje “ležao” jedan turbo motor kakvog Hyundai već ima u svom asortimanu (recimo, 2,0 T u modelu Genesis).

Zapravo, južnokorejski gigant je Velosteru i namenio jedan turbo agregat, ali ćemo na njega morati malo da pričekamo. Naime, radi se istoj Gamma jedinici od 1,6 litara, ali koja uz pomoć turbo punjača, oslobađa 208 “konja” i 195 Nm.

Sa druge strane, postojeći atmosferski agregat je pri normalnoj upotrebi prilično kultivisan i tih, a može se voziti “u obrtajima” koji su karakteristični samo za dizel motore. U skladu sa tim, ide i potrošnja goriva, a ovo je jedan od retkih modela koji nema problema sa postizanjem deklarisane prosečne potrošnje, koja iznosi 6,2 litre. Vozač će na putnom računaru u vrlo retkim situacijama videti više od 8, dok se na otvorenom putu, Veloster bez problema može voziti sa potrošnjom manjom od 6 litara. Pored toga, ručica menjača ima vrlo lak i precizan hod, a u saradnji sa relativno informativnim upravljačkim sistemom i sportskim trimom ogibljenja, Velostera čini prilično zabavnom mašinom. U skladu sa tim, ide i konstatacija da on baš i ne voli naše puteve i sve ostale atribute koji idu uz njih.

Zaključak
No, šta bi na kraju mogli da kažemo za Veloster? Vrlo originalan i interesantan automobil u segmentu koji nije naročito zastupljen na našim putevima. Dobro bi mu došao snažniji benzinski agregat, ili još bolje, neki turbo-dizel (1,7-litarski ili dvolitarski motor iz južnokorejskog asortimana). Sa druge strane, cena od 18.990 evra za Wave paket (Wibe iznosi 22.990 evra) nije nešto od čega zastaje zalogaj u grlu, ali se u svakom slučaju ne može nazvati “diskontnom”. Uostalom, ni automobil nije takav. Ono što je, međutim, daleko važnije, jeste signal koji ovaj automobil šalje. Baš kao što smo na početku napomenuli, ako se po Velosteru, novi i30 poznaje, a videli smo da jeste, onda će zima nakon Salona automobila u Frankfurtu biti prilično zanimljiva.