Hyundai ix20

Evo kako je sve počelo…
"I, ovo je taj novi Hyundai ix20?" - upita me prijatelj...
"Jeste..." - odgovorih ja, pokazujući na oznaku modela pozadi, naslućujući sledećih par pitanja i kuda ovaj razgovor vodi.
"A, koliko košta?"
"Ova dizel verzije počinje negde oko 15.000 evra."
"Aha..." odgovara moj prijatelj i nastavja: "A, jel’ ima 4x4 pogon? Vidim da ima oznaku “x”?"
"Nema, ovo je novi monovolumen, a to što ima “x” u imenu ne znači da je SUV"...
"A koliko košta “običan” i30, a koliko karavan?"
"Pa, trenutno za oko dve do tri hiljade evra manje." - odgovaram ja.
"I, zbog čega je skuplji? Čini se da je i30 veći automobil.”
“Jeste, nešto je duži, ali, pre svega, ovo je novi model, a oni su po nekom nepisanom pravilu uvek skuplji od modela koji je na zalasku svoje karijere. Drugo, nisu ista klasa, a ponuda prostora "tu negde" sa karavanom, sa tim da je varijabilnost uvek na strani monovolumena..." - sam pita i sam odgovara on...

Ubrzo potom prelazimo na druge teme koje se ne tiču ovog automobila, ali me je argumentovan razgovor, ipak, naveo na razmišljanje koja je ciljna grupa ovog modela i zbog čega je tako pozicioniran na tržištu.

Raskid sa prošlošću
Hyundai ix20 dolazio kao nasledik modela Matrix koji nije najbolje prošao, ponajviše zbog dizajna by Pininfarina, odnosno relativno nelogičnih linija čije poreklo nisam mogao da odgonetnem. Da li su italijanski stilisti zaista bili 100 procenata sigurni da su na pravom putu, ili je on skrojen po neobičnoj porudžbini proizvođača iz Južne Koreje?

Bilo kako bilo, novi ix20, deluje kao da je dve generacije noviji, što je i verovatno bio osnovni cilj novog dizajna. Raskid sa prošlošću je, dakle, bio neminovan.

Enterijer deluje još naprednije. Kao što se na slici može videti nema više onih sivih plastičnih prerija koji su pre desetak godina bili karakterstični za modele ove marke. Sve deluje skladno i dobro uklopljeno, a jedina stvar koja je zadržana je jarko plava boja centralnog displeja, odnosno audio-uređaja.

Glavni napredak ostvaren je i na polju ergonomije, kako sedišta tako i celokupnog enterijera. Navedena konstatacija se odnosi na sve, počev od vozačke pozicije, preko povišene ručice menjača, pa sve do detalja poput komandi putnog računara, koje su po prvi put smeštene na upravljač.

Motorizacija
Hyundai ix20 nudi se benzinskim motorima od 1,4 litre sa 90 i 1,6 litara sa 125 konjskih snaga. Na našem tržištu nudi se i jedna dizel jedinica koja ima skoro identične specifikacije kao i slabiji benzinac, ali sa dva osnovna izuzetka. Reč je o većem obrtnom momentu od 220 Nm metara "raspoloženih" od 1750 do 2750 o/min i komičnoj potrošnji goriva koja se po fabričkim specifikacijama kreće oko 4,3 litre na 100 kilometara. Međutim, često se dešava da je u teoriji jedno, a u praksi drugo.

Neslganja kod ovog modela nema mnogo, i rezultate koje smo zabeležili razlikuju se samo u intenzivnoj gradskoj vožnji kada je ix20 spreman da "popije" za nešto više od litre u poređenju sa onim što fabrika tvrdi (oko 6 litara). Razloge za to treba tražiti u činjenici da ovaj automobil sa vozačem i punim rezervoarom goriva teži oko jedne ipo tone što, mora se prizanti, nije malo za automobil koji je dug okruglo 4,1 metar.

Sa druge strane, (među)ubrzanja su relativno solidna, mada maksimalni sprint do 100 kilometara na čas (14,5 sekundi) nije nešto što bi moglo da skrene pažnju putnicima u toku vožnje. Takođe, moram da napomenem da se pedala gasa u saradnji sa motorom ponaša kao da je preuzeta iz modela sa automatskim menjačem (uključujući i kick down) dajući svoj maksimum tek kada se "muški" pritisne.

Podređenost komforu
Imajući u vidu vizuelni nastup i namenu ovog modela, sve u njemu podređeno je komforu vozača i putnika. Sedišta su relativno meka i udobna sa ograničenom bočnom potporom, a količina prostora za putnike je daleko bolja nego što bi se to moglo zaključiti pukim posmatranjem spoljašnjih dimenzija. Značajan doprinos daje odsustvo centralnog tunela i podesiva zadnja klupa koja se, po potrebi, može pomerati napred nazad, oslobađajući dodatni prostor za kolena putnika, odnosno dodatne litre u prtljažniku čija se zapremina kreće od 440 do čak 1486 litara.

Kada smo već kod komfora, vešanje je podešeno tako da ix20 može da toleriše i vožnju po lošijim putevima, ali samo pod pretpostavkom da vozač bude skroman u svojim zahtevima po pitanju brzine kretanja kroz krivine. Iako neutralan i solidno balansiran automobil, Hyundai ix20 nikako ne voli neravnine u zavojima pre svega zbog odnosa mase i visine. Zbog toga su putovanja njime pesma, ali uzimajući u obzir činjenicu da maksimalna brzina iznosi 167 kilometara na sat i da se pod haubom nalazi malolitražni motor. Sa druge strane, ova jedinica nije gadljiva na obrtaje poput nekih drugih dizel motora, mada malo zaostaje po pitanju kulture rada "na leru" i u situacijama kada se malo više optereti.

Umesto zaključka
Kome je, dakle, namenjen ovaj automobil? Ukratko rečeno mladim porodicama sa ne-tako-prosečnim primanjima koje žive u gradu. U urbanim sredinama vrline modela ix20 najviše dolaze do izražaja. Vrlo kompaktne dimenzije i vanredna okretnost i omogućavaju manevre koje su do sada bile rezervisane samo za vozila B segmenta, dok se po pitanju količine prostora i komfora on bez problema može meriti sa modelima iz više klase. Povišena pozicija sedenja, takođe, nudi određen broj prednosti, dok je osnovna arhitetktura karoserije i dizajn uglavnom zaslužuju reči hvale.

Isto tako, treba napomenuti da ix20 deluje kao veoma zreo automobil vrlo solidnog kvaliteta i završne obrade. I da, jeste osetno skuplji od i30, ali ix20 nije njegova skraćena i povišena verzija. Razlika od par hiljada evra sigurno ne vredi svakom (ili prosečnom) kupcu, ali se istovremeno čini da ovaj automobil njemu nije ni namenjen. Uostalom, zato i postoji izbor.