Hyundai i20

Iako nas specijalisti ubeđuju kako su tvrda sedišta, upravo kao i kreveti, zdrava za leđa, mojih pet « banki » privileguju sunđer ! Materijal, koji je u novom Hyundaiu i20 zastupljen u minimalnim količinama, što posebno dolazi do izražaja kada tvrdo podešeno ogibljenje, naleti na udarne rupe sa kraja zime. Neko će možda pomisliti da preterujem, ali kako sam bukvalno iz novog Citroena C3, prešao u i20, odgovorno tvrdim da su francuski proizvođači, iako su u poslednje vreme znatno ukrutili svoja vozila, i dalje « maheri » na ovome polju. Usuditi ću se i otići jos malo dalje, izuzmemo li nekoliko evropskih konstruktera (VW, Fiat, Opel…), znanje i iskustvo koje su stekli u proizvodnji malih vozila, konkurenti i dalje imaju muke da dostignu!

Konstatacija koje se svakako odnosi na ovog malog korejanca, bez obzira što spoljašnjim izgledom, nema ni jedan razlog da se oseća inferiornijim. Šta više, moderan i privlačan dizajn, kako verzije sa petoro, tako i sa troje vrata, zaslužuje samo reči hvale. Na tržištu od prošle godine, i20 od nedavno postoji i u « kupe » izvedbi, koju smo imali prilike na kratko provozati. Već kao po običaju, razlike se odnose isključivo na formu zadnjeg bočnog stakla i C stuba, i opet, kao po ugledu na Corsu sa troje vrata, nalazim da je sa petoro estetski privlačnija ! U svakom slučaju je praktičnija, kada se želi smestiti na zadnju klupu, odnosno izaći iz vozila na stešnjenom parkingu (vrata su kraća i lakša za manipulisanje), jedini prednost karoserije sa troje vrata je u ceni, nižoj za 400 evra. Uostalom i20 je zamišljen kao mali familijarni auto, bez sportskih pretenzija, upravo kao i bivši Getz, koga je zamenio. Jeste da je ovaj igrao na kartu mikro mini-vana, no odgovorni u Hyundaiu su ispravno procenili da je popularnost ove kategorije u drastičnom padu.

Hrabra odluka
Priča je svima dobro poznata, nakon što su desetak godina bili izloženi podrugljivim potsmesima (često sa pravom), korejanci su se na kraju uspeli nametnuti evropskoj klijanteli, posebno u SUV kategoriji. Hrabra je ipak odluka da se Hyndaia uključi u tržišnu utakmicu i u B segmentu, jer da bi se konkurisalo polivalentnim mališanima, tipa Clio, 207 i Polo, treba, osim znanja, imati i par nečega između nogu, čime se ponose pripadnici jačega pola!? Verovatno su se zato i obratili specijalistima na Starom kontinentnu, koji su, zašto ne reči, veoma dobro obavili posao. Postavljen na potpuno novoj platformi, i20 je bez sumnje savremen automobil, sa zadovoljavajuće dobrom voznom dinamikom.

Bila bi verovatna još bolja, da je “obuven” u kvalitetnije pneumatike, uzevši u obzir da tesirane Kumho (185/60 R15), vrlo brzo pokazuju svoje limite. U poređenju sa najboljim izdancima, može mu se prebaciti mala agilnost i ne preterano precizno upravljanje, kao i nedovoljna električna asistencija prilikom parkiranja. Naprotiv, petostepeni menjač verovatno je najbolji u kategoriji, pravo je zadovoljstvo posegnuti za kratkom i preciznom ručicom.

Sve komplimente zaslužuje i dizel agregat 1.4 CRDi, razvijen u dve verzije, od 75 i 90 ks. Na testiranju se našao snažniji, koji po mnogo čemu potseća na Volswagenove. Prilično bučan dok je hladan i u fazi ubrzanja, reaguje brutalno čim se zavrti na nekih 1.700 obrtaja. Logično, ukoliko se zna da razvija jedan od najvećih obrtnih momenata u kategoriji (220 Nm). Samim tim, međubrzanja su veoma ubedljiva, ali prednji trap je na velikom iskušenju. Naime, prilikom polaska, pa i u drugoj brzini, točkovi lako proklize, posebno ukoliko je put vlažan. Pokazao se i primerno ekonomičan, potrošnja nije nikada prebacila 7 lit, da bi se zabeleženi prosek iznosio 5,8 lit.

Opšti utisak kvari unutrašnjost, lišena svake orginalnosti. To što se i20 proizvodi u Indiji (fabrika Maruti, kao i u slučaju i10), nije toliko uočljivo, što znači da je nivo završne obrade sasvim na mestu, ali ne i upotrebljene plastike. Ukoliko ova još i prolaza u manjem i jeftinijem i10, u B segmentu smo se navikli na kvalitetniju.

Ni dizajn komande table ne donosi ništa uzbuđujuće, rekli bi smo čista klasika. Instrumenti su doista veliki i pregledni, što se odnosi i na komande na centralnoj konsoli, ali nikako se nisam mogao oteti utisku da sam za upravljačem vozila iz predhodne generacije ! Jednim delom jer je ovaj debljine prsta, tako da ni činjenica da je obložen kožom, mnogo ne pomaže. Monotoniju donekle razbijaju sedišta, sa umecima boje karoserije (oslonci za laktove takođe), no kao što ste verovatno pogodili, nisu u seriskoj opremi.

Na stranu što su tvrda kao drvo, na samu poziciju, praktični aspekt i raspoloživi prostor, nemožemo se požaliti. Sa skromnih 3,94 m dužine, i20 dozvoljava transport četiri odrasle osobe, dobrim delom zahvaljujući velikom međuosovinskom rastojanju (2,52 m, što je treči rezultat u kategoriji, nakon Clia i 207). Sa bezmalo 300 dm3 prtljažnog prostora, može se « zapucati » i na godišnji odmor, a ukoliko treba transportovati kabaste predmete, obaranjem zadnjih naslona, dobija se nešto više od jednog kubnog metra (tačnije 1.060 dm3).

No sve ovo za mnoge je od sekundarnog značaja, da bi se nametnuo, jedan Hyundai mora imati pre svega interesantnu cenu!

Kao retko kada, kupci u Srbiji su u privilegovanom položaju u odnosu na one u EU, gde je i20 osetno skuplji. U Francuskoj, testirani auto prodaje za 16.300 evra, na šta treba dodati još par opcija, u vidu metalizirane boje i elektronske kontrole stabilnost.

Međutim, testirani agregat nije za sada u ponudi na našem tržistu, dok je slabiji, 1.4 CRDi/75 “Cape Town” (srednji nivo opremljenosti), dostupan za nekih 12.000 evra.

Veoma korektna cena, a ukoliko se i pojavi od 90 ks, nemože biti skuplji za više od 1.000 evra (tolika je razlika u EU). Spisak seriske i dopunske je veoma dugačak, a kako varira u zavisnosti od tržišta, prepuštamo vam da ih potražite na zvaničnom sajtu proizvođača.