Honda CR-V

Honda nije ostala imuna na globalnu eksploziju SUV-a kao segmenta. U vreme pojave vozila ove klase, pre petnaestak godina, koje sada deklarišemo kao prošli vek, nastajali su i RAV4, i Freelander i mnogi drugi kompaktni "soft grubijani", koji su trebali doneti nešto što automobili ne mogu. Ostalo je istorija... Dobro znamo kuda i kako se SUV kretao, uprkos sasvim razumnom pitanju - čemu služi? Pa, dobro, služi pre svega proširenju ponude proizvođača.

Zapravo, malo javno, malo tajno, dobar deo SUV-ova preuzima platforme od limuzina ili hečbekova, pa ni CR-V nije izuzetak. Šta više, mnogi slovo C iz oznake i vide kao Civic, čije se komponente nalaze u podvozju. Međutim, poreklo imena mnogo je simpatičnije i manje formalno. CR-V, koji interno sa lakoćom prepevamo u CRV, zapravo je skraćenica od "vozilo za udobno tumaranje".

CR-V svetskim tržištima tumara već 15 godina i to sasvim uspešno, do te mere da je osvajao nagrade za najbolji odnos cene i kvaliteta, pouzdanost, itd. Jednostavno, izgledom nikada nije bio preterano atraktivan, ali je asocirao na pouzdanog i bezbednog člana porodice. Tako je i danas. Aktuelna generacija živi od 2006, koja je prošle godine deklerativno osvežena. Deklerativno, zbog činjenice da samo ozbiljan ekspert može da vidi novonastale razlike na grilu hladnjaka i zadnjim svetlima.

CR-V je bio i ostao upravo ono što mu je koncepcijski zacrtano. Da je nešto preterano lep ili atraktivan, pa nije baš.

Nekako, talasasta karoserija podseća na neuspele italijanske dizajnove koje su Bertone i Đuđaro "uvaljivali" južnokoreancima kada su ulazili u automobilske vode. Međutim, enterijer odmah i efikasno popravlja utisak. Vrata koja se široko otvaraju, odlična ponuda prostora u koji se lako smešta i dobro profilisana sedišta, ostavljaju pozitivan prvi pečat, a potpuno ravan pod olakšava komunikaciju kroz vozilo.

Sve to se nastavlja kroz odličnu ergonomiju i jednostavne komande, ali ono za šta kupac ostaje uskraćen jeste malo bolji dizajn svega toga. A Honda ga u kući ima, te bi poneki detalj preuzet iz aktuelnog Accorda ukupno zadovoljstvo digao na još viši nivo. Jednostavno - nije loše, ali može i bolje. Ipak, ova konstatacija ne važi za ukupnu praktičnost CR-V kojoj se apsolutno ništa ne može osporiti.

Zapravo, povremeno prizivanje Accorda u razmišljanje nastavlja se i po pitanju pogona. Dvolitarski i-VTEC SOHC motor ima 150 KS (R20), a u nešto snažnijoj verziji, može se naći i u aktuelnoj generaciji Accorda. Naviknuti na nečujne japanske motore, pomalo smo iznenađeni kulturom rada, koja je ispod onoga što, u osnovi isti ovaj motor, nudi u Hondinoj limuzini. Menjač je osetno neprecizniji i nije na nivou legendarnih Hondinih superpreciznih manuelnih menjača, što je verovatno danak pogonu na svim točkovima. Razumljivo, pričamo o nijansama i iz perspektive onoga što znamo da Honda ume. Još jednom - nije loše, ali može to i malo bolje.

Pogon na svim točkovima savršena je kombinacija za onoga ko ga želi. Prosečan vozač, ako ga ne upozorimo, neće ni primetiti da ga poseduje. Nema prekidača, selektora, tastera. Po potrebi se automatski aktivira i deaktivira, uz opasku da standardno pogoni točkove na prednjoj osovini.

Vozna dinamika je dobra. CR-V je udoban i na 17-inčnim točkovima apsolvira sve neravnine. Preciznost upravljača uklapa se u ukupan trim vozila, i u paketu sa odličnom preglednošću, vozaču dozvoljava potpuno opuštanje. Ubrzanje od 10 sekundi do 100 km/h ne daje mu pravo da se razmeće performansama, ali iz ugla porodičnog vozila, potpuno su adekvatne. I prosečna potrošnja od 8 litara na testu potvrđuje da se uz dobar benzinac, ne mora obavezno razmišljati o dizelu.

Honda CR-V u ukupnom bilansu kaže već viđeno: ništa vrhunski, ali sve vrlo dobro. Najbolji deo cele priče krije se zapravo u ceni. CR-V u solidnom Elegance paketu košta 23.700 evra. Da nam je standard iole viši, moglo bi se reći i samo 23.700 evra za praktično, veoma bezbedno i udobno "tumaralo".