Honda Civic

Dugo nisam bio pred takvom profesionalnom dilemom! Ljudi, kome sada više verovati? Predizbornim TV spotovima ili prodavačici salate sa zelene pijace? Bivšem predsedniku kada vežba basket sa klincima ili Tomi, diskutabilnom srednjoškolcu sa fakultetskom diplomom? Kome verovati, Američkom Consumer Reportsu ili sebi, svojim očima i čulima?

Naime, krajem prošlog leta, Consumer Reports, najuticajniji vodič za izbor automobila na američkom tržištu, u punoj meri se okomio na redizajnirani Civic sa lošim ocenama dizajna i jeftine unutrašnjosti. Sa liste preporučljivih ga je spustio na pretposlednje mesto, što se Hondi desilo prvi put u 20 godina, od kada postoji ovaj uticajni vodič! Civic jednostavno po njihovoj oceni nije uspeo da zadovolji kriterijume. Da stvar bude komplikovanija, kao brend, Honda je skinuta sa prvog mesta godišnje liste, po pitanju kvaliteta uz momentar „Kao da su rekli, imamo sjajnu poziciju na tržištu, hajde da ubacimo jeftin enterijer u auto i nećemo više da se bakćemo oko tehnologije“, navodi se u izveštaju auto test centra Consumer Reportsa.

Ako je za utehu, Hondini zvaničnici su priznali da gde ima dima ima i vatre: „Trebalo je da budemo agresivniji i smeliji, Civic je naša okosnica, morali smo da u njega unesemo emocije“, rekao je Hondin glavni inzenjer Jošiharu Jamamoto. Iako je nakon promocije, novi Civic na većini tržišta uvećao prodaju za čak 45%, to se smatra kratkoročnim uspehom. Ima mnogo razloga zašto se Honda ovako postavila u projektovanju novog modela. Najvažniji je onaj, da je tržišna strategija novog Civica osmišljena kada je svet ulazio u dužničku krizu 2008. godine, kada se nije znalo šta ona nosi sa sobom i kada se u panici tražio isključivo jeftin automobil.

Sa druge strane ove polemike, čuju se trezveni glasovi da je Honda sa Civicom išla na sigurnu „kartu“, bez velikih promena, trudeći se da ne odvrati verne kupce eksperimentišući sa dizajnom.

Sve u svemu, rekli bi da je nova Honda Civic baš sa ovakvim kritikama, kao stvorena za našeg kupca koji nije izbirljv kao onaj u Americi i nema toliko novaca. Šta ovde imamo u ponudi? Nov model. Konkurentna cena. Atraktivna pojava. Obećavajuće performanse. Hajde da zavirimo malo detaljnije po ovom spisku.

SPS dizajn (Sve Po Starom)
U brzini, iskreno ne bih ni primetio da je ovo novi model! To verovatno još više važi za slučajne prolaznike i laike. Novi Civic je zadržao po pitanju spoljnog dizajna osnovnu dizajnersku notu prethodnog modela, a odbacio je upravo ono što ga činilo upečatljivim, trouglaste završetke izduvnih cevi, spojene prednje farove u jednu celinu i još po neki „slatki“ detalj.

Spušten i naglo oboren prednji deo i krajnje zasečen rep automobila jasno govore da se više vodilo računa o ekonomičnosti i emisiji izduvnih gasova nego o dopadljivosti dizajna.

Potpuno lični utisak se odnosi i na neobično visoku zadnju svetlosnu grupu, formiranu iz jedne plastične kompozicije nalik spojleru! Najblaže rečeno deluje neobično, na modelu koji je zamišljen kao običan. Kako i zašto i čemu takav ekspertiment presudiće vreme, ali ovako ukupno gledajući, utisak spoljašnjosti je haotičan.

Komfor prema očekivanjima
Nije oduševio ni pristup vozačkoj poziciji, bar ne za merila vozača od 190 cm visine 110 kilograma žive vage, oklopljenog zimskim kaputom u proleće. Vrata se otvaraju relativno usko, a nisko spuštena komandna tabla smeta kolenima pri ulasku. Iskreno, sve sam ovo zaboravio kada sam se napokon smestio na vozačku poziciju. Kao u avionu! Kombinacija digitalnih pokazivača i analognih instrumenata ispred vozača, zaslužuje sve pohvale. Osim toga, osećaj vozača za upravljačem je izvanredan dok mu sportska nota unutrašnjosti Civica podmlađuje duh. Slično je i na suvozačkoj poziciji kojoj bi dobro došlo malo više mesta za noge, ali pomeranjem sedišta u krajnju poziciju otklanja se jednim potezom i ova manjkavost. Uz napomenu da sedište nikako ne treba spuštati do poda, pošto onda saputnik na zadnjoj klupi neće imati gde da stavi svoja stopala. Upravo na ovom mestu i sledi pomalo iznenađujuća karakteristika: zadnja klupa je dobila vrlo dobru ocenu kao i prljažnik. Lako joj se prilazi, ima dovoljno mesta za glave i odraslih osoba a sklopiv naslon i klupa pružaju izvanrednu praktičnu upotrebljivost vozila.

Sve u svemu, unutrašnjost i enterijer na nivou prethodnika i sasvim konkurentno u klasi, uz napomenu da bi materijal sedišta morao biti bar na oko kvalitetniji.

U vožnji, Civic je zadržao sve osobenosti dobre-stare dinamične Honde, koju bi mogao prepoznati i vezanih očiju. Zvuk motora se čuje taman onoliko koliko prija adrenalinskoj vožnji a ne opterećuje. Ručica menjača, kratka, precizna, tvrda a mekana! Komfor amortizera, na granici sportskog i limuzinskog, sa prevladavajućom karakteristikom tvrđeg trima. Naravno, što dobiješ na ćupriji izgubiš na mostu: ovim smo profitirali mogućnošću agresivnije vožnje, bržeg ulaska u krivinu a cenu platili neudobnijem osećaju na lošem putu.

Performanse i upravljivost
Lakoća upravljanja je ono što se može definisati kao osnovna karakteristika novog Civica. Upravljač je lak i precizan a karoserija se rado odaziva promeni pravca. Za nijansu više je servo pojačan nego što to prija dinamičnoj vožnji. U gradskoj eksploataciji je spretan u traženju putanje, ali je preglednost prilično diskutabilna. Visoko podignuto prednje vetrobransko staklo, pomaže pogledu na semafor, ali oklopljeni zadnji deo onemogućuje skoro u potpunosti preglednost prema nazad.

Na otvorenom putu pokazuje sve prednosti i mane 1,8 litarskog agregata od 140 KS. Sjajno ulazi u krivine a još bolje iz njih izlazi zahvaljujući i odličnom balansu mase i niskom težištu. Tokom aktivne vožnje traži neprestanu aktivnost na menjaču, ponajviše kao kompenzaciju niskog obrtnog momenta od 174 Nm, koji ne obećava preteranu fleksibilnost u višem stepenu prenosa.

U skladu sa tim, i dinamikom vožnje je i potrošnja goriva. U laganom tempu, prosečna potrošnja se zadržava u okvirima do 7 litara. Već pri malo zahtevnijoj vožnji ona se penje na 9 litara da bi se prosek testa nakon 500 kilometara zaustavio na neskromnih 7,6 litara benzina.

Suštinski, na samom kraju imajući u vidu i početne kritike, nije lako sažeti kratak adekvatan zaključak.

Ukoliko Hondu Civic postavimo u naše okruženje, onda je ona svojim kvalitetom, pruženim performansama i cenom testiranog modela od 17.800 evra, itekako dobro rešenje porodične motorizacije. Nedostaje joj više duha i šarma, ali nije ni zlato sve što sija.

A kritike koje stižu preko bare? Hondaši budite bez brige, „Daleko je Amerika“! Bar za sada!