Istorijat

Hitlerov Autobahn

Mit o Hitlerovom Autobahnu

U pojednostvljenom gledištu na istoriju, Adolf Hitler često se predstavlja kao pionir savremenih autoputeva. Ipak, detaljniji uvid u činjenice baca potpuno drugačije svetlo na ovaj mit popularne kulture


Autobahn Adler

Praistorija
Godine 1909. automobili nisu čestito ni počeli da premašuju broj fijakera kada u Berlinu grupa entuzijasta, industrijalaca i ljudi od uticaja formira grupu sa idejom da se sagradi put isključivo rezervisan za motorna vozila. Plan je bio da se automobilima omogući da putuju bez stajanja na raskrsnicama, lišeni neugodnosti koje donose prašina i blato, neometani od strane pešaka i vozila sa konjskom vučom.

Rad na tzv. ”putu za automobilski saobraćaj i testiranje” počinje 1913. Od predviđenih 17 kilometara , kompletirano je svega 10. Trasa nazvana “Avus” od 1921. uglavnom je korišćena za testiranje sportskih modela i auto trke.

Zapravo, titulu pionira autoputeva najviše zaslužuje posleratni nemački kancelar Konrad Adenauer. Na funkciji gradonačelnika Kelna, on obezbeđuje finasiranje i građevninarsku operativu, otvorivši 1932. 20 kilometara autoputa od Kelna do Bona. Ograničenje brzine na prvom autoputu iznosilo je 120 km/h u vreme kad je većina automobila još uvek “jurila” 60.

Dwight D. Eisenhower

Menjanje politike
Veštinu vladanja državom programom političkog protivnika upravo pobeđenog na izborima, Hitler je najvećoj meri demonstrirao na planu autoputeva. Tokom dvadesetih godina pa sve do Hitlerovog dolaska na vlast 1933., nacisti i komunisti znali su da, ideloške razlike ostave po strani i zajednički sabotiraju izgradnju tzv. “puteva rezervisanih za automobile”. Obe partije smatrale su da će od autoputeva imati koristi isključivo bogati aristokrati i njihovi biznis partneri iz redova jevrejskih krupnih kapitalista.

Istoričari se danas slažu da vojni motiv nije bio glavna ideja vodilja izgradnje mreže autoputeva. Nemačka vojska je sve do kraja rata najveći deo transporta, mnogo jeftinije obavljala železnicom. Smatra se da je Hitler, prepoznao zalet auto industrije, i izgradnju autoputeva video kao sredstvo uvećanja sopstvene popularnosti. Običnom Nemcu izmučenom, ekonomskim nedaćama, obećanje da će za koju godinu voziti sopstveni automobil na najsavremenijem putu na svetu, definitivno je izgledalo kao ostvarenje svih snova.

U želji da uđu u istoriju kao graditelji prvog autoputa, nacisti Adenaurov autoput iz 1932., zakonskim aktom degradiraju u regionalni put. Prvi autoput u Trećem Rajhu otvara se na deonici od Franfurta do Darmštata 1935.

Razglednica sa auto puta Frankfurt Darmstadt

Statistika
Slika je preopoznatljiva i često ponavljana: bageri su tek ragrnuli malo zemlje, a Firer u svečanoj uniformi zabada ašov i kreće marljivo da kopa. “Spontano” mu se pridružuju krupni momci u naci uniformama. Gradnja nove deonice autoputa u novoj građevinskoj sezoni je počela! Ministarstvo za propagadu stara se da fotografije budu objavljene u svim novinama, a filmski materijal u žurnalima vesti osvane u svakom bioskopu. I tako svake godine.

U dokumentarnom filmu Harmuta Bitomskog “Reichsautobahn” postoji scena gde se jedan radnik u prisustvu velikog vođe malo previše “popalio” i počeo da kopa kao mali bager. Hitler prihvata izazov da se takmiči u brzini kopanja. Ubrzo, uniformisano lice, sklanja radnika iz kadra jer čini da Firer izgleda loše.

Zvanična propaganda izgradnju autoputeva naziva “bitkom rada”. Uz najavljeno angažovanje 600.000 radnika, obećava se značajno smanjenje nezaposlenosti, kao i izgradnja 1000 kilometara autoputeva godišje.

Statistički podaci daju nešto drugačiju sliku. Na direktnoj izgradnji autoputa bilo je angažovano 130.000 radnika godišnje. U pratećim poslovima, izrade saobraćajnih znakova, alata, obezbeđivanju građevisnkih mašina, smeštaja i obroka za radnike, uposleno je oko 270.000 ljudi, znači u zbiru 200.000 manje od obećanog. Sa nešto više od novih 500 kilometara autoputeva godišnje, moglo bi se reći da su nacisti podbacili u odnosu na data obećanja. Ipak to i dalje znači skoro tri kilometra puta dnevno, ako se broje neto radni dani bez praznika i pauza između sezona. Pošto se istovremeno radilo na više deonica širom Nemačke, to znači dinamiku od pola kilometra na dan po deonici.

Ove brojke na neki način prozivaju savremene građevinare na autoputevima u jugoistočnoj Evropi. U njihovu odbranu treba napomenuti da su autoputevi tridesetih godina bili mnogo prostiji, bez razdelnih ograda i žičanih barijera, što jeste ubrzavalo gradnju.

Autput kome fale automobili
Otvorena nova deonica autobahna

Autobahn pornografija
Često se pogrešno misli da su autoputeve gradili prvi jevrejski zatočenici nemačkih koncentracionih logora. To je nešto što Hitler nije dozvoljavao, s obzirom da autobahn trebalo da bude predmet nacionalnog ponosa. Zato bilo bitno da građevinski radnici budu isključivo arijevci. Pored očekivane propagande, Gebelsova ekipa osmišljava i jedan , diskretni vid promovisanja autoputeva. Kioske preplavljuju namenski pisani lascivi ljubavni romani predvidljivog sadržaja. Razačarani intelektualac iz grada, dolazi da radi na autoputu u provinciji, sreće u brdima zlatokosu seljančicu, oni zajedno jodlaju, autoput se izgradi a mladi par sa puno domoljubnog optimizma gleda u budućnost.

Istini na za volju, Jevreji iz logora jesu imali ulogu u izgradnji autoputeva. U superpartokratskoj državi kao što je bio Treći Rajh, unosan posao upravljanja kamenolomima bio je poveren SS-u. Većina koncentracionih logora, građena je pored komenoloma. Kombinacija visokobudžetnih državnih građevinskih projekata i besplatne radne snage, donela je SS-u ekstra profite koji su ovoj poluprivatnoj vojnoj formaciji omogućili da još više proširi svoj politički uticaj.

Radna snaga iz logora biva direktno angažovana na izgradnji autoputeva, tek kada arijvski trudbenici dobijaju priliku da odanost velikom vođi pokažu na istočnom frontu.

Najveća modernistička skulptura na svetu
Što se tiče obećanja da će se prosečna nemačka porodica za koju godinu provozati u sopstvenom automobilu autoputem, tu se stvari nisu odvijale željenom dinamikom. Ferdinad Porše jeste dizajnirao narodni automobil “Bubu”, ali put kupaca do nje bio je usporen. Automobil se nabavljao kroz program štednje preko sindikalne organizacije KDF. Malo koji civil je do izbijanja rata dočekao vozilo za koje je tako uporno štedeo.

Nazi udarnici

Proizvođač Adler, doduše izbacuje performanti model “Autobahn”, ali on je pre svega bio namenjen imućnijoj klijenteli.

Da autoputevi ne bi ostali betonski špageti koji presecaju Nemačku, vlasti nalažu državnim železnicama da osnuju autobusku kompaniju za međugradski saobraćaj. U ponudi je bilo i panoramsko razglednje auto puta autobusom.

Neslavan kraj i imitarori:
Počev od 1943. Nemačka polako počinje da gubi rat. Jedan od pokazatelja stanja je i pravilnik koji biva te godine usvojen, a koji po prvi put dozvoljava biciklistima da se uključe u saobraćaj na autobahnu.

Prvi pravi autoput u Velikoj Britaniji otvoren je 1959. na 100 km dugoj relaciji od Londona do Brajtona.

Američki predsednik Dvajt D, Ajzenhauer, je 1956., progurao zakonski predlog po kome se kreira nacionalni sistem autoputeva. Ajzenhauer je kao general u Drugom svetskom ratu imao priliku da se upozna sa nemačkim autoputevima. Iako je Ajzenhauer, takođe zagovarao vojno-stratešku komponentu, njegov zakonski predlog mnogo više se bavi menadžmentom autoputeva kao javnog dobra.

Kako god bilo, auto putevi i danas skoro 100 godina od pionirskih poduhvata u okolini Berlna i dalje imaju status prvorazrednih infrastrukturnih projekata, pa i ekonomskog isntrumenta koji posredno ima možda i najveću ulogu na standard života svakog od nas.

Trasa Avus tridesetih godina
Tekst: Miroslav Šosberger
Fotografije: Vrele Gume arhiva
10834
Postavljeno: 24.09.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Dušan 037
24.9.2016 03:29
7
4

Definicija autoputa se menjala vremenom, no ako uzmemo onu koja bi pod tom kategorijom obuhvatila nemačke autobanove građene od 1934., onda prvenstvo ipak imaju Italijani koji su puteve uporedivih osobina počeli da grada nešto ranije.

Synyster
24.9.2016 04:21
12
2

Dodao bi jos da su nacisti pred kraj rata koristili autoputeve kao aerodrome, a avione bi skrivali u sumama pored.
Inace, odlicna prica.

Hans
24.9.2016 07:29
17
3

Sjajno! 3 km na dan auto puta!!! A ovi naši kljucaju tih tridesetak km Ibarske več tri godine

BB
24.9.2016 08:44
9
4

Nedgje davno sam pročitao da su prve autostrade pravljene u Italiji... a ovdje nema nikakvog podatka o tome...

don
24.9.2016 09:26
9
8

Drago mi je da je pocelo demistificiranje. Inace su za mene oni totalni anti talenti kad je u pitanju saobracaj, regulacija i gradnja. Takvih nesposobnjakovica nema nigdje u citavoj Evropi. Zakonom im treba zabranit da se bave saobracajem.
Postoji mnogo ljepsi primjer gradnje autoputeva, primjer za sve nas kako je moguce izgraditi desetke hiljada kilometara cesta za jedva desetak godina. Zatim gradnja silnih skola, nema grada bez faxa, ogromnog broja bolnica i drugih infrastrukturnih objekata od znacaja za drzavu i narod. Puno toga je besplatno za raju i ne nije rijec o onom zlu komunizmu, nije rijec o neslobodnoj zemlji niti ugnjetavanom narodu, niti zemlji koja se zbog toga morala zaduzit kreditima a ceste dat strancima u koncesije cak sta vise zemlja nema inoduga,koji je bio ogroman ali je vracen u istih ovih 10tak godina otkako se odvija opcenarodni preporod!

aleksa
24.9.2016 11:50
5
7

ima jedan " don" koji povremeno ostavlja antisemitske komentare na racun srba i srbije.O jednim srpskim novinama je rec.Naravno, demokratske su( nemislim na zute) pa mu objave. Nadam se da nije ovaj " nas don" u pitanju, ali po stilu pisanja mislim da jeste....

arkadije
25.9.2016 16:41
9
1

tako je to u životu,nije ništa skroz crno ili belo. počeo je hitler ponešto dobro,mada nije završio. mislim na automobile

don
25.9.2016 20:04
3
5

Srbi semiti? Dudovaca je jako popularna,vidim.

Посматр&
25.9.2016 20:32
5
0

1000 км аутобана годишње, квантитативно и исти тај аутобан у употреби и данас после толико година (а непосредно после рата и пролазак савезничких тенкова) квалитативно је запањујући податак, а изграђен са материјалима и технологијом тога доба, данас је сан за многе, па и саме Немце. Од 1945 . године када је укупна дужина путева била око 3,8 хиљада км - данас је то око 12,5 хиљада км (значи за 3 године 3000 км а за 70 година једва двоструко више са савременијом технологијом и материјалима)!? (https://en.wikipedia.org/wiki/Autobahn)

Development of the overall length (at the end of):
Year Length in km Year Length in km
1935 108 1975 5,742
1936 1,086 1980 7,292
1937 2,010 1985 8,198
1938 3,046 1990 8,822
1939 3,300 1995 11,143
1940 3,736 2000 11,515
1950 2,128 2005 12,174
1955 2,187 2010 12,813
1960 2,551 2015 12,949
1965 3,204
1970 4,110

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: