Mercedes-Benz Safety Cars

Postojanje "bezbednosnog automobila" (Safety ili Pace Cara, kako je poznatiji u Americi) veoma je važno za Formulu 1. Njegov izlazak na stazu omogućava da se trka nastavi sa što je manje moguće ometanja nakon incidenata na stazi, a naročito u situacijama kada redari treba da intervenišu na njoj. Zamislite samo situaciju da redari izađu na stazu kako bi uklonili bolid koji se iz nekih razloga zaustavio ili da bi uklonili krhotine bolida, a da oni koji su ostali u trci, nastave "normalno" da voze, kao da se ništa nije desilo! Upravo iz tog razloga, uloga Safery Cara je nemerljiva, i to ne samo u Formuli 1, nego i u šampionatima kao što su FIA GT1, NASCAR, DTM, WTCC, Le Mans serije.

S obzirom da je Formula 1 najglamurozniji i najekskluzivniji automobilski sport na svetu, pažnju ćemo usmeriti samo na "bezbednosni automobil" kojeg sve češće imamo prilike da vidimo na čelu kolene...

Nije za svakoga
Posmatrano laički, reklo bi se da Safety Car na trkama Formule 1 može da bude gotovo svaki, iole snažniji sportski automobil. Međutim, ništa nije dalje od istine. Koliko god da je neki automobil snažan i brz na putu, on ipak ni približno ne može da "drži korak" sa bolidima F1. Čak ni kada se "gas stisne do daske", ni najbrži superautomobili ne mogu da voze tempom dovoljno brzim da F1 bolidi ne iskuse dve stvari - pad temperature pneumatika, nepovoljan zbog drastičnog gubitka prianjanja, kao i pregrevanje motora usled, za bolide, previše spore vožnje. Zbog toga, ulogu Safety Cara na trkama F1 dobijaju samo posebno pripremljeni i doterani automobili.

Ilustracije radi, u periodu od 2006. do 2008. godine, "bezbednosni automobil" na trkama F1 bio je Mercedes CLK 63 AMG. U poređenju sa serijskom verzijom istog automobila, CLK 63 AMG F1 SC podvrgnut je "kuri mršavljenja", a motor je dodatno "nasviran", tako da oslobađa 480 KS. Ipak, tih 480 "konja" jedva je nešto malo više od polovine konjskih snaga koje proizvodi motor bolida F1, a masa Safety Cara skoro je trostruko veća od mase bolida!

"Srebrne strele"
Istorija Safety Cara u Formuli 1 datira još od 1973. godine i VN Kanade, ali nas znima nešto noviji period, odnosno vreme od 1996. pa do danas. Od tada tu veoma tešku i zahtevnu ulogu, kroz devet inkarnacija, imaju automobili sa "trokrakom zvezdom" na nosu, uz mali dodatak u vidu čuvene oznake AMG.

Prvi Mercedes koji je imao ulogu "bezbednosnog vozila" na F1 trkama bio je C36 AMG, čiji je motor oslobađao 280 KS (zvuči smešno malo kada se izgovori, pogotovo kada se u vidu imaju činjenice iznete ranije u tekstu). U periodu od 1997. do 1999. godine, sledili su CLK 55 AMG, zatim je jednu sezonu Safety Car bio Mercedes CL 55 AMG, koga je na dve godine zamenio SL 55 AMG. Mercedes CLK 55 AMG "plesao" je u sezoni 2003, a naredne dve godine, "bezbednosnu ulogu" imao je SLK 55 AMG.

Nešto kasnije, u sezoni 2006. i 2007, na scenu stupa Mercedes CLK 63 AMG, čije je mesto na dve godine preuzeo SL 63 AMG. Aktuelni “sigurnosni automobil” na trkama Formule 1 jeste Mercedes SLS AMG, populani Gullwing, o kojem detaljnije možete pročitati na ovim stranama, a kojeg je Zoran Živkov imao priliku da “ulovi” na nedavno održanoj VN Monaka u Monte Carlu.

Boj ne bije...
Da bi Safety Car mogao da obavi svoju ulogu na najbolji i najbezbedniji mogući način, nije dovoljno da poseduje samo "ljutu mašinu", potreban je i poseban vozač za upravljačem. Od 2000. godine, za volanom svih “bezbednosnih automobila” sedi Nemac Bernd Maylander. Na njegovim leđima leži velika odgovornost, ali, budući da je Bernd nekada i sam vozio trke u DTM šamiponatu, sasvim je sigurno da poseduje potrebno znanje i iskustvo kako bi Safety Car vozio na "ivici", odnosno, dovoljno bezbedno, a istovremeno dovoljno brzo da bi bolidi Formule 1 mogli normalno da funkcionišu za vreme trajanja “žute zastave” i SC table.

Mercedes SLS AMG Safety Car
"Srebrna strela" koja u ovogodišnjem šampionatu Formule 1 ima ulogu “bezbednosnog automobila” jeste Mercedes-Benz SLS AMG. Naslednik popularnog SLR-a i jedan od najatraktivnijih automobila na svetu, svakako je dostojan da vozi ispred najbržih trkačkih "automobila" na svetu. Pokreće ga 6,3-litarski V8 motor koji oslobađa 571 KS i 650 Nm obrtnog momenta, čime je ujedno i najsnažniji Safety Car u istoriji Formule 1. Podatak da SLS AMG od 0 do 100 km/h ubrzava za 3,8 sekundi, dovoljno govori sam za sebe.

Kada su u pitanju ostali, važni elemenati na “bezbednosnom automobilu”, treba da istaknemo podatak da Safety Car ima isti menjač, oslanjanje i kočnice kao i serijski SLS AMG, što sasvim jasno govori koliko je serijska "mašina" zapravo bliža trkačkim automobilima, nego običnim, drumskim vozilima. Menjač je 7-stepeni Speedshift DCT sa dvostrukim kvačilom, keramički kočioni diskovi su prečnika 402 mm napred i 360 mm pozadi, a na desetokrakim naplacima nalaze se pneumatici dimenzija 265/35 ZR19 napred i 295/30 ZR20 pozadi.

Jedina razlika u odnosu na serijski model jeste drugačiji zadnji “izduvni lonac”, koji obezbeđuje bolji protok izduvnih gasova, ali i bolji akustični doživljaj.

Šta čini Safety Car
Ono što svakako razlikuje serijski Mercedes SLS AMG i “bezbednosni automobil” F1, pre svega su nalepnice "Safety Car" na automobilu, kao i logotipovi AMG-a i Formule 1. Razliku u odnosu na serijski SLS AMG svakako čine i karbonski spolji retrovizori i signalna svetla sa LED sijalicama, kao i dve integrisane kamere. Jedna od kamera, putem koje Bernd Maylander i njegov suvozač, Peter Tibbets, na dva displeja u unutrašnjosti automobila prate dešavanja iza sebe, nalazi se na krovu automobila, a druga je na zadnjem delu vozila, pored mesta za registarsku tablicu.

Karakteristična svetlosna signalizacija nalazi se na posebnom nosaču na krovu “bezbednosnog automobila”, a čitav taj sklop je aerodinamički optimizovan kako bi strujanje vazduha oko signalnih svetala stvaralo što manji otpor i minimalno uticalo na povećanje potrošnje goriva. U oči svakako upada i natpis "Safety Car" na mestu registarske tablice na zadnjem delu automobila, koji je osvetljen sa čak 700 LED sijalica. Ono bez čega “bezbednosni automobil” nikako ne može jeste sistem za komunikaciju putem radio-veze, preko kojeg posada Safety Cara razgovara sa Charlie Whitingom, tehničkim delegatom FIA-e.

Unutrašnjost “bezbednosnog automobila” veoma se malo razlikuje od standardnog Mercedesa SLS AMG. Serijska sedišta zamenjena su sportskim “kadicama” koje su obložene crnom kožom, dok su pojasevi u šest tačaka vezivanja. Centralna konzola je, kao i veći deo unutrašnjosti, “finiširana” karbonskim vlaknima.

Upravljač sa zaravnjenim dnom, prečnika 370 mm, presvučen je kombinacijom kože i alkantare, i ima posebno oblikovane površine za hvat ruku vozača. Još jedna stvar koju F1 Safety Car ima, a serijski SLS AMG nema jeste tzv. "Marshalling sistem", putem kojeg vozač i suvozač na displejima smeštenim na instrument tabli i na poklopcu pretinca za rukavice, mogu da vide iste signale koje vide i vozači Formule 1 u svojim kokpitima - kada je, na primer, istaknuta žuta ili zelena zastava.