Ford Ranger

Na početku, moram da priznam da sam vozeći velik broj tzv. soft off-roadera, pardon, SUV-a sa kojima ne bi trebalo silaziti sa asfalta, pomalo zaboravio kako to izgleda i koje su realne mogućnosti prave radne mašine koja se ne boji dublje vode ili «debelog» blata koje za tren oka napuni profil na pneumaticima. A s obzirom da uvek negde žurim i da imam ružnu naviku da ne čitam duže e-mail poruke u kojima se, na primer, potpuno razložno sugeriše pakovanje gumenih čizama i prateće opreme, na put u okolinu Veszprema (Mađarska), krenuo sam samo u lakoj, «civilnoj» garderobi.

Skoro celim putem pratila nas je kiša koja je vrlo lepo «pripremila» teren kojim ćemo se za nekoliko sati kretati. Tek kada smo sigli na odredište, odnosno, na pravi početak puta i kada sam video kako su bili opremljeni naši domaćini i eksperti za off-road vožnju, počeo sam da se osećam kao da sam se na Kosovskom boju pojavio sa džepnim nožićem.

Mora se...
Nakon podužeg brifinga u kojem je svaka druga reč bila «bezbednost», toplu Ford Kugu zamenio sam za novi Ranger sa pravim off-road pneumaticima i pokazivačem temperature čija je kazaljka bila čvrsto zalepljena za «hladno polje». Da stvar bude još zanimljivija, mrak je već počeo da pada, a avanturista u meni bio je na nekoj toploj plaži, potpuno nedostupan za bilo kakvu saradnju.

No, što se mora – mora se. Kratak period tišine nakon gašenja grejača prekinuo je rezak zvuk hladnog turbo-dizel motora od 2,5 litre zapremine sa 143 konjske snage i 330 Nm obrtnog momenta. S obzirom da je u automobilu bilo ukupno četiri putnika, nisam bio u mogućnosti da proveravam ergonomiju, a da budem iskren, nije mi ni palo na pamet da se naročito «gnezdim» u sedištu, jer sam bio skoncentrisan na silazak sa asfalta, blatnjave tragove i na to da se u hotel vratim bez promrzlina koje nastaju usled zaglavljivanja na brdskom putu koji je natopljen dugom, poslepodnevnom kišom.

Terenac ili "terenac"
A pre nego što nastavim, dužan sam još jedno objašnjenje. Kada se nađete u donekle negostoljubivom okruženju, koje se na neki način može okarakterisati kao teren za ozbiljnu off-road vožnju i mesto gde je civilizacija ostala na bar pola dana hoda, čoveku polako počinju da se menjaju prioriteti. Tada se svaki motor čini kultivisanim, pogotovo ako vas uspešno, i iz prvog pokušaja, «popne» na uspon koji vam se do pre nekoliko trenutaka činio kao nepremostiv. I tada postaju važne one osnovne stvari koje "terence" čine terencima.

Zbog toga, Ford Ranger, pored snažnog motora poseduje i reduktor. Uz to, ovaj model ima međuosovinsko rastojanje od tačno 3000 milimetara i klirens od 205 milimetara, kako «trbuhom» ne bi «naseo» na svaki prevoj i automatski obesmislio blokadu diferencijala i ostale elemente koje ga kvalifikuju u kategoriju ozbiljnih off-road vozila.

Međutim, nakon nekoliko stotina metara vožnje, bilo je jasno da su organizatori dobro procenili mogućnosti ovog terenskog vozila. Ford Ranger se bez problema kretao po blatnjavim putevima, bez obzira na bočne nagibe i činjenicu da su se pneumatici pretvorili u ogromne valjke od blata, ili bolje rečeno, gline koja je odradila odličan posao u popunjavanju šara na gumama. Naravno, redukcija pogona sa automatskom blokadom diferencijala takođe je odigrala svoju ulogu u ovoj avanturi. Tako se Ranger, koji je dug nešto više od pet metara i ima masu od preko 1800 kilograma (kada je prazan) - u našem slučaju, sigurno preko dve tone sa četiri putnika i punim rezevoarom, po teškim terenima kretao sa lakoćom koja vozaču uliva sigurnost da će definitivno stići tamo gde je krenuo, bez obzira na uslove na putu.

Sposobna mašina
S obzirom na relativno veliku snagu motora i obrtni moment, koji je realno dostupan već od 1800 obrtaja u minuti, Ford Ranger se pokazao kao vrlo sposobna mašina. Ovaj model je u smislu tehnike «brat blizanac» sa Mazdom BT-50, ali se Ford odlučio za kasniju restilizaciju zbog čega novi model poseduje dosta elemenata «kinetičkog dizajna».

No, to sam tek sutradan uočio kada sam po prvi put video automobil na dnevnoj svetlosti. Zbog toga, ovaj model deluje modernije od pomenute Mazde sa kojom deli identičan enterijer. Iako se radi o radnoj mašini ozbiljnih terenskih sposobnosti, Ranger nije uskraćen za sve neophodne dodatke, odnosno, bezbednosne sisteme koji se od automobila ove klase i cenovnog ranga očekuju.

Mnogo verzija...
Sa druge strane, Ranger je dostupan u veoma velikom broju verzija kao i njegova direktna konkurencija Toyota Hilux, Mitsubishi L200 ili Isuzu D-Max.

Proizvodi se u četiri nivoa opreme, tri karoserijske varijante sa dvoje, odnosno, četvoro vrata. Pored standardne verzije, Ford proizvodi i drumsko orijentisanu, «Wildtrack» verziju sa ogromnim asfaltnim pneumaticima dimenzija 255/60 R18 i mnoštvom dodataka, poput dvobojnog enterijera ili eksternih detalja poput LED indikatora koje ga izdvajaju od standardne verzije. Kupci ovog modela mogu da biraju između dva motora, pomenutog od 2,5 litara i trolitarskog agregata sa 156 KS i 380 Nm obrtnog momenta koji se mogu kombinovati sa petostepenim manuelnim ili automatskim menjačem.

Kada se sve navedeno uzme u obzir i «sastruže blato sa cipela», dolazi se do jednostavnog zaključka. Ko bude zanemario nešto veću potrošnju (9,3 litra na 100 km za pogon 4x4 i motor od 2,5 litra) i malo komfora u smislu buke u vožnji (naravno, u poređenju sa drumskim terencima) imaće onaj topao osećaj sigurnosti da vozi pravi terenac sa kojim se bez razmišljanja može kretati gde god poželi.

Od neočišćenih i ledom okovanih urbanih puteva, pa sve do mesta gde je «civilizacija» reč bez značenja.