Istorijat

Ford Falcon (Australija)

Australijski soko

Kada je američki Ford Falcon tiho ugašen posle 1970. godine, australijska verzija je nastavila sa proizvodnjom do današnjeg dana. On je u međuvremenu stekao kultni status da ga mnogi danas nazivaju najlegendarnijim australijskim automobilom ikada proizvedenim. Donosimo vam istoriju Ford Falcona za australijsko tržište


1960-1966

Istorija Forda na australijskom tržištu nije započeta na ovom kontinentu već u malom kanadskom gradu Valkervir Twituj ovo!

Istorija Forda na australijskom tržištu nije započeta na ovom kontinentu već u malom kanadskom gradu Valkervir. U januaru 1904. godine, Gordon McGregor, predsednik male kompanije za proizvodnju kočija, je odlučio da se oproba i u automobilskoj industriji i krenuo je da traži partnera. Put ga dovodi do Henryja Forda, koji je osnovao Ford Motor Company godinu dana ranije, i u leto 1904, godine dva partnera osnivaju „Ford Motor Company of Canada“. Na taj način, McGregor je zadržavao pravo da proizvodi automobile i lagana komercijalna vozila pod Fordovom licencom i da ih prodaje u Kanadi i britanskim teritorijama. U oktobru iste godine, prvi automobil je sišao sa trake, a on se uskoro počeo uvoziti i u Južnu Afriku, Novi Zeland i Australiju. Australija se uskoro pokazala kao Fordovo najveće inostrano tržište, a kao rezultat, 1909. godine, u Sidneju je osnovano zvanično predstavništvo kompanije.

„Ford Motor Company of Australia“ je zvanično osnovan 1925. godine, a kompanija počinje da proizvodi školjke u ovoj državi zajedno sa nekoliko partnera. Jedan od njih je bio „Holden Motor Body Builders“, koji će 1931. godine da postane deo General Motorsa i do današnjeg dana važi za najvećeg konkurenta Forda u Australiji.

Samo australijsko tržište je počelo da raste velikom brzinom tokom 1930-ih godina. Primera radi, 1924. godine je postojala samo 221.000 registrovanih automobila, u poređenju sa preko 15 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama. Do 1939. godine, taj broj je porastao na 820.000, a godišnja prodaja je iznosila oko 76.500 vozila.

1967-1972
1967-1972

Prvi australijski automobil
I pored velikog rasta, do Drugog svetskog rata, samo 25% stanovništva je posedovalo automobil. Iako je Vlada Australije ulagala napore da poveća prodaju još od samog nastanka automobila, ozbiljnijih poteza nije bilo sve do kasnih 1930-ih godina. Tada je osnovan „Australian Consolidated Industries“ (ACI), sa ciljem da razvije prvi australijski automobil koji bi bio finansiran od strane države. ACI je dobio ponude od pet proizvođača, i to Nuffield Organization (Morris, Wolseley i MG), Standard-Triumph, Chrysler, GM-Holden i Ford. Fordov plan je zahtevao automobil na bazi Mercuryja iz 1942. sa američkog tržišta sa V8 motorom, ali kako je ACI želeo godišnju prodaju od minimalno 20.000 primeraka, automobil je morao da bude jeftiniji i ekonomičniji.

Ford je takođe zahtevao 850.000 AU dolara, što je bilo daleko više nego što je država spremna da plati. Ugovor je na kraju dobio GM-Holden na bazi odbačenog kompakta sa američkog tržišta. Holden 48/215 sa rednim šestocilindarskim motorom je debitovao u novembru 1948. godine i u potpunosti skrenuo pažnju sa Fordove ponude, koja se zasnivala na britanskim modelima Anglia, Prefect i Pilot, kao i američkom Modelu B V8. Sa kombinacijom stila, snage, ekonomičnosti i patriotizma, 48/215 je ubrzo postao najprodavaniji automobil u Australiji i činio je oko 15% ukupne prodaje.

1967-1972
1973-1979

Kako protiv GM-Holdena?
Rast je nastavljen i posle rata, a 1950. godine je prodato rekordnih 250.000 automobila. Kao odgovor, dve godine kasnije, Chrysler, Nuffield Organization i Standard-Triumph su izgradili svoje prve fabrike u ovoj državi, ali ni to nije moglo da uspori GM-Holden, koji je do kasnih 1950-ih godina kontrolisao oko polovinu tržišta. 48/215, i njegovi naslednici FJ i FE, nisu bili jedini proizvodi Holdena, ali su se gotovo svi odlično prodavali najviše zato što ih je GM divizija mogla reklamirati kao domaće proizvode. Dodatni problem za Ford je predstavljao i podatak da je njegov konkurent spomenutim Holdenima, model Zephyr, koštao i oko 15% više.

Da bi napao i pobedio Holden, Fordu je očajnički bio potreban narodni automobil. Juna 1950. godine, Charles Smith je postao predsednik Forda za Australiju. On je želeo da uradi veće promene, kao što je lokalna fabrika i narodni automobil, i do 1955. godine je uspeo da ubedi čelne ljude kompanije da investiraju 18,5 miliona AU dolara. Ford je uskoro kupio lokaciju pored Melburna i počeo sa proizvodnjom potpuno nove fabrike, a ključno pitanje je i dalje bilo koji tačno automobil će se proizvoditi u njoj. Rani plan se odnosio na model Zephyr Mark II, koji je bio sličnih dimenzija kao Holdeni, a lokalna proizvodnja bi smanjila i njegovu cenu.

Iako se Zephyr prodavao u Velikoj Britaniji i Australiji, on je i dalje razvijan u Severnoj Americi i u julu 1958. godine, Smith se uputio u američku saveznu državu Mičigen da razgleda njegov razvoj. Smith se našao jako razočaran, posebno što novi Zephyr ne bi mogao da parira Holdenu, i najavio je da će on biti neuspešan kao i prethodni Fordovi. Međutim, Smith je takođe primetio prototip potpuno novog Fordovog kompakta Falcona, koji je trebalo da se pojavi u prodaji na domaćem tržištu 1960. godine. Ford je radio na kompaktu za američko tržište još od ranih 1940-ih godina, a ideja je kasnije predata francuskoj diviziji (na čijoj je bazi nastao model Vedette). Ideja se ponovo rodila krajem 1957. godine, kao odgovor ne samo na veliki uspeh Volkswagen „bube“ već i na recesiju navedene godine.

1973-1979
1973-1979

Neprilagođeno ogibljenje
Falcon se Smithu dopao mnogo više nego Zephyr. Dok njegov dizajn nije privlačio posebnu pažnju, on je bio značajno moderniji i izgledao je više američki nego britanski - podatak za koji je Smith smatrao da će se jako dopasti australijskim kupcima. Falcon je takođe bio i značajno veći nego Zephyr, ali takođe i lakši i jeftiniji za proizvodnju. Kada je fabrika bila završena u Avgustu 1959. godine, Falcon je dobio zeleno svetlo za proizvodnju na australijskom tržištu, a proizvodnja je započeta u junu 1960. godine.

Prvi Falcon, poznat pod kodnom oznakom XK, se pojavio u prodaji šest meseci kasnije, prvo kao sedan, a kasnije i kao karavan i mali pikap („ute“). Njegova početna cena je iznosila 909 AU dolara, a pokretao ga je identičan redni šestocilindarski motor iz američkog rođaka od 144 kubna inča (2,4 l) sa 90 ks. U poređenju sa Holdenom, Falcon je delovao modernije i pružao više prostora, ali je Ford napravio jednu ključnu grešku - nije prilagodio ogibljenje za terensku vožnju. Naime, za razliku od Amerike, koja nije bila oštećena u ratu, Australija svakako jeste i do 1960. godine, svega polovina puteva u ovoj državi je bila asfaltirana, a samo 10% su zadovoljavali sigurnosne standarde.

1973-1979
1973-1979

Tipičan australijski vozač bi proveo većinu vremena na neasfaltiranim putevima, čime bi ogibljenje bilo oštećeno, a veliki problem je bila i nepostojeća zaštita od prašine. Falcon uskoro stiče reputaciju veoma lošeg kvaliteta, a to se odrazilo i na prodaju. Za 1961. godinu, Ford je u ponudu dodao i veći motor od 170 kubnih inča (2,8 l) sa 101 ks, a do 1962. godine prodaja raste na 68.455 primeraka. To je bilo značajno više nego 11.000 Chrysler Valianta, ali daleko manje od Holdena, koji je privukao 175.000 kupaca u istom periodu. Falcon je, ipak, uspeo da popravi poziciju Forda, koji je kontrolisao 19% tržišta.

Dok je američki Falcon debitovao u novoj generaciji 1964. godine, australijska verzija je takođe dobila određene promene. Najveća pažnja je posvećena mehanici, pa je tako ogibljenje bilo potpuno novo (pozajmljeno sa većih modela Fairlane i Galaxie), a debitovao je i novi motor od 200 kubnih inča (3,3 l) sa 121 ks. To je smanjilo ubrzanje do 100 km/h na ispod 15 sekundi, dok je maksimalna brzina iznosila 156 km/h. Ipak, bez jakog marketinga, prodaja je još jednom izostala i Ford je razmišljao da ugasi Falcon i zameni ga sa novim proizvodom. Dodatni problem je predstavljao i novi Chrysler Valiant AP6, koji je pružao V8 motor i trobrzinski automatski menjač - nešto što nije bilo dostupno na Falconu. Odluka je pala da se Falconu ipak pruži još jedna šansa, a ona je počela sa marketingom. U aprilu 1964. godine, Falcon se pojavio na terenskom testu, gde je vožen 113.000 kilometara pri prosečnoj brzini od 113 km/h. Tokom devet dana testa, četiri od pet testiranih automobila su se prevrnuli minimalno jednom, ali svaki od njih je uspeo da završi test. Ovaj događaj se uskoro našao u svim medijima. Falcon je proglašen za automobil godine po izboru „Wheels“ magazina, a prodaja je skočila na 70.000 vozila u narednih 18 meseci.

1973-1979
1973-1979

Konačno i „muscle“ verzija
U septembru 1966. godine, Falcon dobija i svoj prvi V8 motor. Pozajmljen iz Mustanga, on je razvijao 200 ks iz 289 kubnih inča (4,7 l) i na taj način smanjio ubrzanje do 100 km/h na samo 12 sekundi, što je bio impresivan rezultat za australijske standarde. Novi glavni menadžer, Bill Bourke, je takođe smatrao da je Australija spremna za „muscle car“ revoluciju sličnu onoj iz Severne Amerike, gde su dominirali Pontiac GTO i Dodge Charger. Ovu odluku su američke kolege dočekale sa mnogo nesigurnosti. Poslednji put kada je Ford pokušao da napravi sportski Falcon, Sprint V8, prodaja je izostala iako je on dominirao na evropskim reli trkama, a na domaćem tržištu kompanija je bila spremna da zameni Falcon sa novim Maverickom. Bourku je, ipak bila ispunjena želja, a kao rezultat je debitovao Falcon GT. On se pojavio u prodaji u martu 1967. godine po visokoj početnoj ceni od 3.890 AU dolara, što je bilo za 1.700 AU dolara više nego standardan Falcon. Iako nije doneo visoku prodaju, Falcon GT je privukao veliku medijsku pažnju, a Ford je prodao 596 primeraka prve godine. To je bilo više nego dovoljno da kvalifikuje ovaj automobil za najveću trku u Australiji - Gallaher 500 na Bathurstu.

1980-1987
1988-1998

Sportske aktivnosti
Najveća australijska trka je debitovala 1960. godine i bila je duga 805 kilometara. Ona se u početku vozila na Philip Islandu pre nego što je pomerena na Bathurst, a Ford je pobedio 1963., 1964., i 1965. godine sa modelom Cortina. Međutim, nova pravila su diskvalifikovala Cortinu 1966. godine, a navedene godine je slavio Mini Cooper S. Predstavljanje Falcona GT je svakako pružilo Fordu veliku nadu da ponovo može do pobede. Tim se prošetao do pobede 1967. godine, sa prosečnim vremenom za sedam sekundi bržim u poređenju sa spomenutim Cooperom. U januaru 1968. godine, Holden je debitovao novi HK, a on je doneo Chevroletov V8 motor od 307 kubnih inča (5,0 l) sa 210 ks, a kao odgovor, Falcon je debitovao takođe novi V8 motor od 302 kubna inča (4,9 l) sa 230 ks. Međutim, Holden je u ponudi imao i novi kupe Monaro, koji se mogao dobiti i sa Chevroletovim V8 motorom od 327 kubnih inča (5,4 l) sa 250 ks. Monaro GTS 327 se uskoro našao i na stazi, ne samo kod privatnih timova, već i kod fabričkog tima Holden Dealer Racing Team (HDRT). On se proslavio na Bathurstu iste godine kada je predstavljen sa prva tri mesta dok je najbolji Fordov vozač, Ken Stacey, završio tek kao sedmi. Godine 1969., HDRT je zamenjen novim fabričkim timom (Holden Dealer Team ili HDT), koji je predvodio nekadašnji Fordov vozač Harry Firth.

1988-1998
1999-2008

Falcon XY – čisti australijski geni
Kada je reč o serijskom modelu, Falcon je ponovo osvežen 1969. godine, sa potpuno novim dizajnom, novim GS paketom opreme (koji je dodavao sportske linije, ali se mogao dobiti i sa manjim motorima) i novim luksuznim paketima opreme pod Futura i Fairmont oznakama. Najveća vest je ponovo bila ispod haube, gde je i ovaj put pozajmljen Mustangov V8 motor. On je bio radne zapremine 351 kubnog inča (5,8 l) i podigao je snagu na 290 ks, a nesto kasnije je stigla i moćnija GTHO (GT High Output) verzija sa 300 ks.

Jedan od zanimljivih detalja je podatak da je GTHO imao ogroman rezervoar od čak 164 litre da bi se kvalifikovao za auto sport. Sa tako moćnim automobilima, 1969 Bathurst se pokazao kao najveća trka u tadašnjoj istoriji ove serije. Iako je Falcon dominirao tokom cele trke, slaba strategija sa gumama je dodelila pobedu Monaru, dok je najbrži vozač Forda, Bruce McPhee, završio kao drugi. U junu 1970. godine, Ford je debitovao specijalnu verziju GTHO, koja je nosila Phase II oznaku. Ona je i dalje razvijala 300 ks, ali je pružala kraće stepene prenosa i modifikovano ogibljenje. Phase II je bio najmoćniji serijski model, ali je generalni menadžer Bill Bourke za svoju ličnu upotrebu opremio Falcon sa moćnim trkačkim V8 motorom od 428 kubnih inča (7,0 l). On je raspolagao sa 375 ks, a sudeći po Bourkeu, automobil je razvijao toliko veliki obrtni moment da je šlajfovao i pri brzinama od 160 km/h. Falcon se takođe počeo takmičiti i u Touring Car šampionatu, gde su dva primerka bila spremna sa čak 620 ks na 9.600 o/min, ali nakon što su odustali zbog mehaničkih problema, Ford se povukao iz ove serije posle samo jedne sezone.

1999-2008
1999-2008

Dok su svi čekali na novi okršaj između Falcona GTHO i Monara GTS, ljubitelji automobilskog sporta su ostali razočarani. Monaro GTS je ostao u civilnoj ponudi, ali za trke je Holden počeo da koristi manji model Torana, koji je zamenio V8 manjim rednim šestocilindarskim motorom. On je bio manji i lakši, i samim tim se solidno ponašao u krivinama, ali nije mogao da parira Falconu. Chrysler je stigao sa novim Valiantom sa rednim „šestakom“ 245 kubnih inča (4,0 l) i 235 ks, ali se Ford prošetao do pobede na Bathurstu sa prva dva mesta. GT i GTHO su činili samo mali deo Falconove prodaje (2.287 i 662), ali je njihov imidž pomogao ovom automobilu da podigne prodaju na preko 100.000 primeraka.

Novi Falcon XY je debitovao u oktobru 1970. godine i po prvi put nije delio ništa sa američkim rođakom, koji je ugašen iste godine. On je zadržao većinu mehanike sa prethodnika, ali je snaga GTHO Phase III podignuta sa 300 ks na 330 ks. Ford je proizveo 300 primeraka da bi se kvalifikovao za Bathurst trku, gde je Falcon još jednom pobedio. Dok je u prošlosti Falcon bio dizajniran u Americi, početkom 1970-ih godina takva strategija će biti izmenjena. Naime, maja 1968, godine, glavni dizajner australijske divizije Jack Telnack se uputio u Mičigan da nadgleda razvoj novog Falcona. Njegove američke kolege su razvile model na bazi novog Torina iz 1972., što se svakako nije dopalo Australijancima i oni su zatražili da se dizajnerski studio za ovaj kontinent pomeri u Sidnej. Kada je ova molba odobrena, tim je dizajnirao potpuno novi automobil, ali je on i dalje delio mnogo linija sa američkim rođacima - posebno Mustangom i Torinom. Po prvi put od 1966. godine Falcon se mogao dobiti i sa dvoje vrata, po čemu je on mogao da parira Holden Monaru i Chrysler Valiant Chargeru.

2009-2016

Falcon XB najprodavaniji ikada
Najmoćniji model iz grupe je nosio GT oznaku sa 300 ks ispod haube. U prošlosti, svi GT modeli su bili sedani, a oni su se sada mogli dobiti kao sedan i kupe. Iako je kupe izgledao dosta bolje, tradicionalni sedan ga je dvostruko nadmašio po prodaji. Čuvena Bathurst trka se takođe promenila u velikoj meri tokom godina. Početkom 1960-ih godina, u njoj su se uglavnom takmičili fabrički sedani, ali do ranih 1970-ih godina Ford, Holden i Chrysler su predstavljali specijalne modele specifično za ovu trku. Fordov novi Phase IV je mogao da dostigne brzinu od 275 km/h, pa se očekivala velika borba u sezoni 1972. Međutim, specijalni modeli su privukli pažnju političara, koji su odlučili da urade nešto povodom toga. Naime, dok su mediji nagoveštavali koliko su brzi postali porodični sedani, australijski premijer Robert Menzies je kontaktirao ministra za saobraćaj, Miltona Morrisa, i od njega zahtevao da ih banuje iz razloga što ih je smatrao neodgovornim proizvodima. Iako se ovom događaju davala mala pažnja u početku, Morris je kasnije najavio da vlada neće kupovati proizvode kompanija koje proizvode specijalitete za automobilski sport. Sve tri kompanije nisu imale izbora, pa je tako Phase IV ugašen pre nego što je imao prliku da se dokaže na stazi. Ford je odlučio da koristi Phase III za 1972 Bathurst, koji je još jednom pobedio u trci. Kada je Phase IV ugašen, Ford je odlučio da razvije još jedan specijalitet koji nije uspeo da privuče veliku pažnju. Novi Falcon GT Special je proizveden u 259 primeraka, podeljen kao sedan i kupe, ali se mehanički nije previše razlikovao od Phase III.

Za 1973 godinu Bathurst je povećan na 1.000 kilometara i Falcon se još jednom prošetao do titule. Bila je to poslednja trka za Fordov fabrički tim, koji se uskoro morao boriti sa naftnom krizom i novim standardnima o izduvnim gasovima, pa je odluka pala da se sport ignoriše. Do tada, osveženi Falcon XB je debitovao i zamenio popularni Falcon XA, koji je privukao preko 150.000 kupaca. To nije bilo dovoljno da se porazi Holden, ali se on prodavao bolje nego bilo koji drugi Falcon u istoriji. XB nije doneo neke veće promene, ali je nastavio da osvaja kupce i do 1975. godine postao najprodavaniji automobil u Australiji. Ford je još jednom pobedio Bathurst 1974. godine, ali samo preko privatnih timova i sa starijim Falconom GT. Holden Torana će dominirati ovom stazom naredne tri godine dok Falcon nije uspeo ni da završi trku u sezoni 1975.

Zamena za XB je bio XC i on je debitovao u julu 1976. godine, a ovaj put nije imao nikakve dizajnerske sličnosti sa američkim modelima. Ford je ponosno objavio da je XC zadovoljio najnovije australijske sigurnosne mere, a kako su stupili i novi standardi o izduvnim gasovima, snaga je postala manja nego ikada pre. Čak i veliki redni šestocilindarski motor se nije mogao pohvaliti sa više od 123 ks dok je snaga 4,9 litarskog V8 motora pala na samo 202 ks. Vrh ponude je i dalje činio 5,8 litarski motor, ali se ni on nije mogao pohvaliti prevelikom snagom (217 ks). Kao i u prošlosti, kupac je mogao da bira između sedana i kupea, ali GT paket opreme nije bio u ponudi, pa je Ford odlučio da baci karte na luksuz. Za one koji su želeli sportski model, tu je bio novi Falcon GS, ali on nije dodavao mehanička unapređenja. Falcon je nastavio da se trka na Bathurstu preko privatnih timova i uspeo da pobedi 1977. godine, iako je rival Holden i dalje imao fabrički tim.

Mad Max
Do kasnih 1970-ih godina prodaja kupea je pala na ispod 1.000 primeraka i Ford je tiho počeo da razmatra da ih ugasi. Kao poslednje zbogom, kompanija je odlučila da predstavi posebnu limitiranu ponudu od 400 primeraka pod Cobra oznakom. Oni su bili dostupni samo u beloj boji, sportskim branicima i veliki oznakama, uz izbor motora od 4,9 i 5,8 litara zapremine. Neki od njih su se pojavili i na 1978 Bathurstu sa najboljom pozicijom na trećem mestu. Dok su spomenute Cobre svakako najskuplji klasični Falconi, oni svakako nisu najpoznatiji, a tu čast ima novi specijalni model iz Mad Max filma. U ovom filmu, heroj kojeg glumi Mel Gibson vozi poseban modifikovani Falcon urađen na bazi 1973 GT modela, i do današnjeg dana on važi za jedan od najpoznatijih filmskih automobila.

Krajem 1970-ih godina, Amerika i Australija su započeli trend sa snižavanjem dimenzija u želji da lakše zadovolje nove standarde o izduvnim gasovima. Holden je prvi pratio ovaj trend kada je, u novembru 1978. godine, predstavio novi Commodore sa tradicionalnom mehanikom, ali sa školjkom na bazi evropskog Opel Rekorda. Ford je odlučio da prati ovaj trend, a kao baza je izabrana britanska Granada. Ford je uložio preko 100 miliona AU dolara, a konačan rezultat je doneo prvi potpuno novi Falcon od svog zvaničnog predstavljanja. On je bio za 115 kg lakši u poređenju sa prethodnikom, sa kojim je delio motore, a velika vest u ponudio je bio Falcon Ghia. Ovaj nivo opreme, koji je dobio ime po čuvenoj Italijanskoj dizajnerskoj kući čiji je Ford bio vlasnik, je pružio najluksuzniji Falcon u istoriji, a sa ubrzanjem do 100 km/h za 8,5 sekundi, on je takođe bio i brz. Ford nije imao namera da se vraća u sport, ali je mala privatna kompanija Phase Autos Pty nudila paket opreme pod Phase V oznakom. On je povećao snagu motora na 302 ks, kao i aerodinamičnost za 25%, što je bilo dovoljno da se homologuje za najveću australijsku trku. Iako nijedan od modela nije uspeo da završi 1980 Bathurst, pažnja Forda je ipak privučena, a kompanija je primetila koliki potencijal ovaj automobil poseduje. Posebnu pažnju je privukao vozač Dick Johnson, za koga je Ford spremio specijalni Falcon, a on je odgovorio pobedom sledeće sezone.

Devedesete godine i novi početak
Falcon je ponovo osvežen u martu 1982. godine, a iz ponude su izbačena oba V8 motora. Kako je redni šestocilindraš činio većinu prodaje, budućnost V8 motora je postala nesigurna, pa Ford nije želeo da investira veće sume novca u njih. U ponudi su i dalje bila dva redna šestocilindarska motora, od 3,3 l i 4,1 l, koji su dobili aluminijski blok, a on je smanjio težinu za 22 kg. Njihova snaga je iznosila 121 ks i 149 ks, a nedostatak većih V8 motora se nije ni primetio. U prvih 18 meseci, Falcon je privukao oko 200.000 kupaca i nastavio da bude najprodavaniji automobil na klasi. Kao odgovor, Holden je odlučio da unapredi svoju ponudu, dok je Chrysler priznao poraz i prodao svoju australijsku diviziju Mitsubishiju 1980. godine. Period 1980-ih godina je bio dosta miran za Falcon. Svakih nekoliko godina kompanija bi predstavila osvežen dizajn, ali se mehanika nije menjala u velikoj meri. Kako više nije imao V8 motor u ponudi, Falcon se nije takmičio na Bathurstu, a ulogu Fordovih predstavnika su preuzeli Mustang i Sierra.

Početkom 1990-ih godina, Ford odlučuje da krene iz početka. Dizajn se sada bio zasnovan na evropskom Scorpiju, ali je najveća vest bila povratak V8 motora. On je pozajmljen iz Mustanga iz razvijao je impresivnih 260 ks iz 5,0 l, a to je bilo dovoljno da Dick Johnson pobedi Bathurst 1994. godine i osvoji svoju četvrtu titulu u karijeri. Sredinom 1990-ih godina, Ford je ozbiljno razmišljao da zameni Falcon sa nekim od modela sa američkog (Taurus ili Crown Victoria) ili evropskog tržišta (Scorpio), pa čak i svojom verzijom Mazde 929, ali konačna odluka je pala da ovaj velikan dobije Fordov novi globalni „New Edge“ dizajn.

Falcon ostaje najpoznatiji automobil koji je ikada došao iz Australije Twituj ovo!

Dok se takav potez pokazao popularnim na Focusu, on nije dobro primljen od strane kupaca na Falconu, pa je tako menjan nekoliko puta početkom 2000-ih godina. Ponuda je kasnije proširena i sa prvim turbo modelom, koji je povećao snagu na 362 ks iz 4,0 litarskog motora, a on je urađen u saradnji sa Ford Performance Vehicles (FPV) timom. FPV je, inače, osnovan 2002. godine sa ciljem da priprema Fordove automobile za trke, ali i da proizvodi njihove ulične verzije. Neki od najmoćnijih Falcona su nosili ovu oznaku, a pored turbo motora, Falcon se mogao dobiti sa Mustangovim 5,0 l V8 motorom sa 422 ks. Falcon je takođe ostavio zapažen trag na Bathurstu, u kojem je pobedio pet puta u poslednjih deset godina, a vozači kao što su Marcos Ambrose, Russell Ingall, Jamie Whincup i James Courtney su osvojili i titule.

Nažalost, velika ekonomska kriza koja je zahvatila svet prethodnih godina se odrazila i na prodaju, pa tako Falcon godišnje privlači manje od 30.000 kupaca. Publika se okrenula prema automobilima sa pogonom na prednje točkove, kao i manjim turbo motorima, čime na tržištu više ne postoji mesto za slične proizvode. Ford je nedavno objavio da će Falcon biti ugašen posle 2016., a po nekim pričama njegova zamena će biti Taurus sa američkog tržišta. Ipak, Falcon ostaje najpoznatiji automobil koji je ikada došao iz Australije, a samim tim zaslužuje veliko poštovanje na globalnom nivou.

Zoran Tomasović
2864
Postavljeno: 23.10.2015

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Bozo
23.10.2015 18:04
7
1

Sve pohvale za predanost u pisanju teksta, ovoliko preciznih podataka neko nebi prikupio da pise o proizvodjacu iz komsiluka, nekadasnjoj Zastavi iz Kragujevca. A kad se pomene Falcon, kod mene su prve asocijacije upravo na Bathrust i, naravno Mad Max. Kad se pominje Bathrust, pod obaveznim je, ko god je u prilici, da pogleda barem jednu trku australijskog sampionata V8 supercars. Sjajan zvuk, brzina, napetost, zanimljivost i razlike na cilju slicne kao u moto gp-u.

Synyster
23.10.2015 18:14
7
1

Jos jedna ikona odlazi u zasluzenu penziju.

Hans
23.10.2015 19:50
7
1

Zoka MAJSTORE! :-)

Dušan 037
24.10.2015 23:24
6
0

Hvala za tekst! A članka kao ni sličnih tekstova nema u broju 244, šteta.

serpico
28.10.2015 09:09
2
0

ako ga je mad max vozio i sklepao onda valja!

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: