Istorijat

Ford Fairlane/Torino

Američka esencija

Početkom 1960-ih godina, nakon neuspešnog pokušaja da kupi Ferrari, Ford je odlučio da pokrene veliku inicijativu u svetu automobilskog sporta pod "Total Performance" strategijom


U narednih desetak godina, Ford će da dominira u gotovo svim sportovima u kojima se takmičio, kao što su LeMans, NASCAR, NHRA, Baja, Indy, reliju i raznim trkama sportskih automobila. Međutim, koliko god da je Ford bio uspešan u profesionalnom automobilizmu, toliko je kompanija zaostajala u uličnim performansama. A onda su na scenu stupili modeli Fairlane i njegov naslednik Torino i odlučili da preokrenu situaciju. Ali to nije bio njihov početak ...

Iako ćemo se za ovu priču koncentrisati uglavnom na Fairlane kao „muscle car“ tokom 1960-ih godina, priča ipak nebi bila kompletna bez da spomenemo njegove početke. Sredinom 1950-ih godina, Ford se nalazio u relativno dobroj poziciji na američkom tržištu, a u korist su mu išle i velike promene u američkom načinu života. Ekonomija u matičnoj zemlji je rasla u velikoj meri, poslova je bilo i na pretek, a potencijalni kupci su bili željni nove tehnologije. Poruka je bila jasna - posle dugo godina Velike depresije i Drugog svetskog rata, Amerikanci su bili zainteresovani za sve šta je novo i moderno. Po prvi put i žene su počele da traže profesionalne poslove pored domaćica u kućama, što je familijama donosilo dodatni prihod.

1955-1959

Umalo bankrot zbog nerazumevanja moderne tehnologije Henryja Forda
Ford se tokom 1930-ih godina nalazio na ivici bankrota najviše zato što je Henry Ford odbijao savremeniju tehnologiju, što je teralo kupce prema glavnom rivalu Chevroletu, a situacija se polako menja posle rata. Henryjev unuk, Henry II, stiže na čelo kompanije 1943. godine i oko sebe okuplja tim od deset mladih inženjera sa najboljih američkih fakulteta poznatih kao "Whiz Kids". Uz njihovu pomoć, Ford je predstavio svoj prvi posleratni automobil 1949. godine, a on se pokazao velikim uspehom i izbio na prvo mesto po prodaji.

Tri godine kasnije legendarni Flathead V8 motor je penzionisan i zamenjen novim Y-Block V8, a onda je usledila ponuda novih vozila. Godine 1955. je debitovao sportski Thunderbird, godinu dana kasnije i luksuzni Continental, a kompanija je dala zeleno svetlo i za proizvodnju većeg Mercuryja (koji će da postane Turnpike Cruiser) i nove divizije između Forda i Mercuryja (koji će da postane Edsel). Razlog za tako nešto je ležao u podatku da je Ford 1955. godine izašao na tržište i svako je mogao da kupi njegove akcije. Na taj način Ford familija više nije imala 100% vlasništva, ali je zaradila dodatnih 650 miliona dolara.

Fairlane
Još od 1932. godine, Ford je pružao "luksuznu" verziju svojih modela, koja je nosila „DeLuxe oznaku“. Ona nije bila luksuzna kao Lincoln, ali je pružala bogatu opremu kao standard, koja se obično ne bi našla u ostatku ponude. Posle rata „DeLuxe“ je zamenjen sa Crestline, a od 1955. godine sa Fairlaneom. Ova verzija je dobila ime po privatnom imanju u Dirbornu (američka savezna država Mičigen) u kome je Henry Ford živeo tokom većine svog života. On se mogao dobiti u razvnim verzijama i sa nekoliko motora kao opcije, od čega je najmoćniji V8 razvijao 225 ks iz 312 kubnih inča (5,1 l). Druga generacija je stigla 1957. godine sa moćnim V8 motorom od 352 kubna inča (5,8 l) od 300 ks, a on se pokazao odlično u NASCAR šampionatu gde je ostvario 26 pobeda. Dve godine kasnije, Fairlane je pomeren za poziciju niže dok je model Galaxie popunio mesto najvećeg Forda i situacija se nije menjala sve do 1962. godine. A onda je Ford uvideo da tržište postoji i za drugu klasu vozila koja nikada ranije nije postojala.

Sve do ranih 1960-ih godina, tri najveće američke kompanije poznate kao Big 3 (General Motors, Ford i Chrysler) su proizvodile isključivo velike automobile. Oni su se razlikovali po opremi, motorima i ponekad neznatno i po dimenzijama, a iako su postojali neki specijalni automobili kao što su Ford Thunderbird i Chevrolet Corvette, različiti modeli svake kompanije su uvek bili identičnih dimenzija.

1964 Thunderbolt
1962-1965

Manji proizvođači nude jeftinije i manje alternative
Manji proizvođači, tražeći način da se razlikuju i privuku kupce u klasama koje su Big 3 ignorisali, su bili prvi koji su osnovali novu klasu. Nash je predstavio kompakt Rambler 1950 godine, a usledili su Kaiser Henry J i Hudson Jet. Nijedan od ovih malih automobila nije zamenio veće proizvode kompanija već su predstavljali jeftiniju i ekonomičniju alternativu. Kompakti nisu bili preterano uspešni i samo Rambler je preživeo sredinu 1950-ih godina, a situacija se naglo promenila kada je stigla recesija iz 1958. godine. Kao rezultat su nastali i prvi kompakti od strane Big 3 kao što su Ford Falcon, Chevrolet Corvair i Plymouth Valiant.

U leto 1958. godine, samo nekoliko meseci nakon što je Falcon dobio zeleno svetlo za proizvodnju, menadžeri nove Edsel divizije su takođe počeli da zahtevaju svoju verziju. On je trebalo da nosi „Comet“ oznaku i da predstavlja alternativu kupcima u slučaju da interesovanje za kompaktnim automobilima nastavi da raste. Napraviti luksuzni Edsel od Falcona svakako nije bio lagan posao. Falcon je razvijan da bude jeftino prevozno sredstvo sa dosta prostora i po najnižoj mogućoj ceni, a Comet je morao da deli što je više delova moguće.

Predsednik Edsela Ben Mills je uspeo da ubedi čelne ljude Forda da Comet morao da se razlikuje u većoj meri, a kao rezultat je on je bio za 351 mm duži i za 73 kg teži. U novembru 1959. godine, kada je Comet trebalo da se pojavi u proizvodnji, Ford je najavio gašenje Edsela posle 1960. godine. Comet je uspeo da preživi, prvo kao sopstveni model, a od 1962. godine kao model Mercuryja. On se pokazao kao veliki hit i već prve godine je prodato preko 200.000 vozila.

1966-1967

„Mid-size“
Zahvaljujući ranom uspehu Cometa, Ford je shvatio da na tržištu postoji tržište za automobil koji bi bio veći od Falcona, ali manji od većih Fairlanea i Galaxiea. Takav automobil je trebalo da bude nešto skuplji, ali i bogatije opremljen. Iz navedenog razloga, odluka je pala da za 1962. godinu Fairlane popuni prazninu između Falcona i Galaxiea i osnuje novu klasu poznatu kao "intermediate" ili "mid-size" (srednja klasa).

Za razliku od Cometa, Fairlane nije delio platformu Falcona niti njegovu školjku, pa je bio za 56 mm duži i za 90 kg teži. On je takođe bio za 312 mm kraći nego Galaxie, ali zahvaljujući odlično iskorišćenom prostoru je ustvari pružao veći enterijer. Za kritičare koji su kukali kako su američki automobili postali previše veliki i teški, Fairlane je predstavljao odličnu kombinaciju i po dimenzijama je bio veoma sličan popularnom 1949 Fordu. Fairlane nije doneo inovacije po pitanju stila ili mehanike, ali je predstavio Fordov najpopularniji motor još od legendarnog 1932 Flathead V8. Novi Ford Small Block V8 je bio težak "samo" 213 kilograma ili za 30 kilograma lakši nego Chevrolet Small Block V8, a u Fairlaneu se mogao dobiti u nekoliko različitih verzija. Najmoćnija od njih je bila od 289 kubnih inča (4,7 l) sa 271 ks, ali uz minimalne modifikacije vlasnik je mogao da poveća snagu na preko 350 ks. Ovaj motor će opstati u proizvodnji do 2000. godine, a čak i danas se koristi za potrebe restauracije i automobilskog sporta. On je pružiio Fairlaneu solidne performanse, sa ubrzanjem do 100 km/h za ispod osam sekundi, a prodaja je dostigla 330.000 vozila.

1968

Fairlane Thunderbolt
Do kraja svoje istorije Fairlane se mogao dobiti u verzijama sa dvoje i četvoro vrata i kao karavan, ali za ostatak ove priče mi ćemo se koncentrisati samo na njegove verzije visokih performansi. Ideja za još moćnijim Fairlaneom je nastala kada je Pontiac divizija General Motorsa predstavila novi GTO 1964. godine. Za bazu je uzet model Tempest (koji je bio sličnih dimenzija kao i Fairlane i predstavljen kao odgovor na njega), a u njega ubačen veliki V8 motor od 389 kubnih inča (6,3 l).

Sa 348 ks ispod haube, GTO je uskoro započeo „muscle car“ revoluciju, ali ni Ford nije sedeo skrštenih ruku. Fokus kompanije je ipak bio na automobilizmu, a Fairlaneova niska težina se pokazala idealnom za NHRA (National Hot Rod Association) „drag“ trkanje. Iz tog razloga, iste godine kada je GTO debitovao, Ford je predstavio i Fairlane Thunderbolt. On je imao specijalni trkački V8 motor od 427 kubnih inča (7,0 l) iz Forda GT40, koji je na papiru razvijao 657 ks.

Thunderbolt je takođe dodao i mnoge delove od fiberglasa i lakša stakla da bi se zadržala niska težina, a on nije bio legalan za uličnu upotrebu. Ford je proizveo između 111 i 127 primeraka za usluge amaterskih i profesionalnih vozača po početnoj ceni od 3.900 dolara, a proizvedeno je i dodatnih 50 Mercury Cyclonesa. Oni su uspeli da privuku najveće zvezde ovog sporta, kao što je "Dyno" Don Nicholson, a investicija se svakako isplatila i Ford je dominirao u sezoni 1964. i osvojio sve šta se moglo osvojiti. U „Super Stock“ klasi, Thunderbolt i Cyclone su mogli da pređu četvrtinu milje (402 metra) za samo 11,6 sekundi pri brzini od preko 200 km/h, što je rekord koji do današnjeg dana niko nije uspeo da obori. Međutim, već sledeće godine NHRA menja pravila i zahteva minimalno 500 serijskih primeraka, a kako je Ford gubio oko 2.000 dolara na svakom primerku, odlučio je da standardan Fairlane ipak može solidno da obavlja posao.

Torino
Ford predstavlja potpuno novi Fairlane 1966. godine po uzoru na veći Galaxie (koji je predstavljen godinu dana ranije), a među njima su se našle i sportske GT i GTA verzije. Obe je pokretao V8 motor od 390 kubnih inča (6,4 l) sa 335 ks, što je označilo da je ovaj automobil mogao da parira najbržim „muscle cars“ na ulicama. Iako je takav motor dodao 195 kilograma na težinu, njegove performanse su bile impresivne sa ubrzanjem do 100 km/h za ispod šest sekundi. Sredinom godine Ford je ponudio i 57 primeraka sa trkačkim V8 motorom od 427 kubnih inča (7,0 l) sa 425 ks da bi Fairlane homologovao za NHRA šampionat. U navedenom periodu prodaja Fairlanea je dostizala cifru od 400.000 vozila, ali jako mali broj primeraka je dolazio u GT i GTA verzijama.

Posebno popularan je bio Torino paket opreme, koji je dodavao sportska sedišta i nešto agresivnije linije, a 1968. godine Ford odlučuje da zameni pozicije - automobil se sada zvao Torino, a Fairlane je bio njegov naosnovniji paket opreme. Jedna zanimljivost oko ovog poteza je podatak da je Ford originalno planirao da koristi Torino oznaku 1962. godine kada je novi „mid-size“ automobil debitovao, ali je vlasnik kompanije Henry II prolazio kroz razvod sa Italijankom i nije mu trebalo podsećanje za neuspešni brak. Međutim, do sredine 1960-ih godina Lee Iacocca je postao predsednik Fordove divizije i želeo je da označi svoje italijanske korake.

1969 Talladega

„Fastback“
Potpuno novi Ford Torino je debitovao 1968 godine, a iako je bio identičnih dimenzija kao i Fairlane, on je dodao još jedan novi stil sa produženim krovom, takozvani "fastback". Publika je ponovo mogla da bira između sedana, kabrioleta i karavana, a kao i u prošlosti najviše pažnje je privukao GT paket opreme. On je mogao da se dobije samo u spomenutom „fastback“ stilu i to sa tri V8 motora. Onaj osnovni od 302 kubna inča (5,0 l) je razvijao 255 ks, usledio je od 390 kubnih inča (6,4 l) sa 335 ks, a vrh ponude je činio Fordov trkački Cobra Jet motor od 428 kubnih inča (7,0 l) sa 375 ks. Torinov aerodinamični krov se pokazao idealnim za NASCAR šampionat, a Fordov legendarni Holman Moody tim je okupio najveće zvezde oko sebe. David Pearson je stigao iz Dodgea, Donnie Allison i LeeRoy Yarbrough iz Indy šampionata, a Fordova sestrinska divizija Mercury je uspela da privuče Cale Yarborougha iz Chevroleta.

Sezona je počela odlično i Yarborough je pobedio na Daytoni, a do kraja sezone Ford i Mercury su pobedili 27 od 49 voženih trka. Torino je osvojio titulu konstruktora, što je ujedno prvi i jedini put u istoriji da je neki automobil osvojio titulu na debiju, a Pearson se prošetao do titule. Ovaj automobil se takođe pokazao velikim prodajnim uspehom za Ford i do 371.787 prodatih Fairlanea 1968. godine, čak 172.083 su bili Torino.

Cobra
Za 1969. godinu Torino ponuda je proširena sa dva nova modela. Jedna od njih je bila Cobra, koja je stigla kao odgovor nakon neočekivanog uspeha Plymouth Road Runnera. Naime, jedan od najvećih kritičara „muscle carsa“ je bio vlasnik uglednog auto magazina Car & Driver, Brock Yates. Kao i većini onih koji su želeli automobil za automobilski sport, Yates je bio razočaran što su takvi automobili preko noći postali previše veliki, teški i skupi i poslao dugačko pismo Chryslerovom generalnom menadžeru Bob Andersonu zahtevajući da se „muscle cars“ vrate svojim korenima.

Yates je želeo kompaktni automobil, sa veliki motorom, manualnim menjačem i bez ikakve dodatne opreme, a kao rezultat je nastao popularni Road Runner. Slično kao i konkurent iz Road Runnera, Cobra je mogla da se dobije sa najvećim motorima iz Torina, ali ona gotovo nije imala nikakvu specijalnu opremu i po mnogo toga je podsećala na jeftiniji Fairlane. Ipak, sa 375 ks ispod haube i niskom težinom, Cobra je mogla da osramoti daleko moćnije automobile.

1970 King Cobra prototip

Talladega
Pored Cobre, još jedan model je privukao veliku pažnju, a to je Talladega. Iako je Ford dominirao u NASCAR sezoni 1968., kompaniju je i dalje brinuo veliki napredak Chryslerovih (Plymouth i Dodge) Hemi motora. Oni su se originalno pojavili u ovom šampionatu 1965. godine, ali su uskoro banovani iz razloga što nisu bili serijski motori. Chrysler se vratio krajem 1967. sezone i u velikoj meri dominirao na najvećim stazama, a Ford je znao da ne može da ih pobedi sa snagom motora pa se okrenuo - aerodinamičnosti. Talladega je bila zasnovana na standardnom Torino „fastbacku“, ali je Ford dodao poseban prednji deo i mali spojler, čime je ovaj automobil mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 304 km/h.

Talladega je dobila ime po istoimenoj stazi u američkoj saveznoj državi Alabami, koja je do današnjeg dana najveća i najbrža NASCAR staza, a u ponudi se pojavio i blizanac Mercury Cyclone Spoiler II. Ford je na kraju proizveo 754 serijska primerka radi homologacije, a svi su bili opremljeni sa V8 motorom od 428 kubnih inča (7,0 l). Zanimljivo je da su trkačke verzije pružale Boss 429 motor koji nije bio u ponudi u serijskoj proizvodnji, dok se mogao naći pod haubom Mustanga. Ako Talladega nije povećala ambicije Forda u NASCAR-u, onda dolazak kralja ovog šampionata Richard Pettya svakako jeste. Naime, Petty je vozio za Chryslerov Plymouth brend, ali je želeo da pređe u Dodge koji je radio na aerodinamičnom modelu Daytona. Kada je Chrysler odbio ovaj potez, Petty je prešao u Ford i na taj način kompletirao tim snova. Ford je pobedio u 30 od 54 trke u sezoni 1969. i još jednom se prošetao do titula konstruktora i vozača.

1971-1976

Kraj klasične „muscle car“ ere
Za 1970. godinu mnogo toga se promenilo u američkoj auto industriji. Novi standardi o izduvnim gasovima su zahtevali da se smanje kompresije motora (a samim tim i smanji snaga), pa je postalo jasno da je „muscle car“ era gotova. NASCAR šampionat je takođe doneo nova pravila sa kojima veličina motora nije smela da pređe 305 kubnih inča (5,0 l), a da bi se automobil homologovao, morao je da bude proizveden po jedan primerak za svaki salon. U slučaju Forda, to bi označilo minimalno nekoliko hiljada primeraka, što svakako nije bilo vredno ulaganja.

Ford je tada radio na novoj verziji Torina poznatoj kao King Cobra, a proizvedena su tri prototipa pre nego što je projekat ugašen. Talladega je nastavila da se takmiči još jednu godinu, ali je pobedila u samo deset trka i izgubila titulu od Plymoutha. Zbog novih promena, Ford je krenuo da se okreće od performansi da reklamira Torino po stilu, udobnosti i opremu, a to se pokazalo kao veliki uspeh. Prodaja je skočila na preko 400.000 vozila, ali su performantne verzije činile jako mali procenat prodaje. Primera radi, u 1971. godini je prodato samo 1.613 GT i 3.054 Cobri. Poslednja godina Torina visokih performansi je bila 1972., kada je debitovao Gran Torino Sport sa V8 motorom od 351 kubnog inča (5,7 l) i 300 ks.

Rodonačelnik „muscle car“ filozofije Twituj ovo!

Gran Torino će da opstane u proizvodnji sve do kraja 1976. godine i njegova prodaja će se kretati oko cifre od 500.000 vozila na godišnjem nivou. Na istoj bazi su kasnije debitovali veoma popularni Elite, LTD II i Thunderbird, čime je uspeh još veći. Kada je reč o performansama, do sredine 1970-ih godina novi standardi o izduvnim gasovima su ubili i ono malo sportskih automobila, a spomenućemo da je čak i legendarna Chevrolet Corvette razvijala samo 180 ks. U slučaju Gran Torina, kupac je i dalje mogao da dobije ogromni motor od 460 kubnih inča (7,5 l), ali zbog spomenutih pravila snaga je iznosila samo 212 ks. Gran Torino se posebno pokazao popularnim zahvaljujući uspešnoj filmskoj karijeri u seriji "Starsky and Hutch", a u tu čast je proizvedeno 1.000 replika 1976. godine.

Cenjeni klasici
Fairlane i Torino su danas solidno cenjeni klasici, posebno u periodu od 1968-1971. godine. Pored spomenute "Starsky and Hutch" serije, Gran Torino je ostavio i dubok trag u istoimenom filmu Clinta Eastwooda. Dugo godina publika je ignorisala ove automobile, ali je njihova popularnost jako skočila prethodnih godina. Posebno popularna je Talladega, ali ona i dalje ne dostiže visoku vrednost kao ređi Plymouth Superbird i Dodge Daytona. Ipak, na kratak period Ford je uspeo da prenese deo svojih uspeha u profesionalnom automobilskom sportu i na ulicu. Tako da ako ikada čujete priče kako je GTO započeo „muscle car“ revoluciju, znajte da GTO možda nebi ni postojao da nije bilo Fairlanea.

Zoran Tomasović
3387
Postavljeno: 09.06.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

mvm
09.6.2016 15:34
9
1

sjajan tekst

Synyster
09.6.2016 16:01
9
1

Ubedljivo najpodcenjeniji mucle car. Moj omiljeni muscle cae 1969 Ford Torino Talladega.

JPS
10.6.2016 10:59
4
1

Bravo, bravo. Mnogo interesantno!

serpico
11.6.2016 11:29
1
2

camac na tockovima!

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: