Fiat Sedici 4x4 2.0 Multijet 135 ks

Izuzmemo li domaće italijansko tržište, gde je prvi na top listi najprodavanijih 4X4, Sedici se u Evropi prodao u dva puta manjoj količini nego li bratski Suzuki SX4, od kojeg se razlikuje samo detaljima na karoseriji. Dovoljan razlog da se u Fiatu odluče za « facelifting », čime je Sedici poprimio vizuelni identitet dva znatno poznatija modela ; Grande punto i Bravo.

Konkretno, prednji odbojnik dobio je novu formu, sa umecima od metalizirane plastike (uokviruju halogene farove za maglu), dok je rešetkasta maska za vazduh smanjena, po ugledu na gore spomenute modele. Ujedno su povećane plastične zaštite na bokovima, dok na zadnjem delu, i pored najbolje volje, nismo zapazili ništa što ga distancira od predhodnika.

Sve u svemu opšti stil je dopadljiv, kompaktan i zaobljen, Sedici igra na kartu uzdignutog mikro vana, bez obzira što ova kategorija, u poslednje vreme, nije posebno popularna na Starom kontinentu.

Diskretne izmene primetne su i u unutrašnjosti, a odnose se na centralnu konsolu (komande klima uređaja) i instrumente, znatno modernije i preglednije. Verovatno nije neophodno naglasiti da je interijer identičan onom kod Suzukija, što znači da oba vozila imaju kvalitetnu završnu obradu (proizvode se u Suzukijevoj fabrici u Mađarskoj), ali po ugledu na japansku školu, tvrda plastika caruje. OK, ne deluje nimalo ružno i veoma je robusna, no čitav ambijent nam se učinio preterano strogim. Jednostavno nedostaje italijanskog šarma, kao kod recimo neodoljivog « cinquecento », ili Punta Evo. Presvlake na sedištima su zaista banalne, do te mere da evociraju uspomene na « SMB dekoraciju » (za mlađe, koji nisu imali tu « sreću » da prožive 15 meseci avanture u JNA, radi se o popularnoj sktrećenici za sivo maslinastu boju). Malo više kolora, zaista nebi bilo na odmet !

A kada smo kod mana spomenimo i retko nepraktične komande za putni računar, na samoj instrument tabli. Da bi se dobila željena informacija, mora se proturiti ruka kroz upravljač, što ponekad može biti čak i opasno! Umerene kritike mogu se uputiti i poziciji za upravljačem, podesivom isključivo po visini. Vozačevo sedište se isto tako podešava po vertikali, no kako se zapravo pomera samo sedalni deo, ovo nije od većeg značaja. Izuzmemo li previše « mesnate » A stubove iz dva dela, koji mogu da sakriju pešaka, vidljivost je veoma dobra.

Zasluga pripada velikim staklenim površinama i impozantnim spoljašnjim retrovizorima, no netreba zaboraviti ni prijatno uzdignutu poziciju. Tim bolje, jer sa samo 4,11 m dužine, Sedici je u osnovi gradsko vozilo, bez obzira na zavidan unutrašnji prostor.

Čak i na zadnjoj klupi, dve odrasle osobe osećaju se komotno, jednim delom na štetu prtljažnika. Fiat navodi 270 dm3 (nezavisna merenja znatno više, tj nekih 320 dm3), no bilo kako bilo, moguče ga je povećati obaranjem zadnjih naslona. Prvo se polože nasloni, a zatim se podigne čitava klupa (podeljena na 2/3), čime se ostvaruje 670 dm3. Praktičnih polica i boksova ima dovoljno, da bi se putnici napred osećali zaista kako treba, nedostaje središnji naslon za laktove. Sama sedišta su veoma udobna, ali sa slabim bočnim osloncima.

Svestrani talenat
Najveće, verovatno i najbitnije izmene, tiču se agregata, koji ispunjavaju Euro 5 norme o količini izduvnih gasova. Bivši benzinski 1.6/107 ks, ustupio je mesto bloku iste zapremine, s tim da sada razvija 120 ks. Još interesantniji je novi 2.0 Multijet, koji je zamenio 1.9 MJT/120 ks. Poreklom je iz modela Bravo, gde razvija 165 ks, da bi za potreba Sediciji-a bio « izduvan » na 135 ks. Upravo koliko treba, jer sa bezmalo 1.400 kg « žive vage », Sedici je daleko od pero lake kategorije. Radi se dakle o savremenom agregatu, poslednje generacije, koji ima dve mane. Prva se može otkriti, ili bolje rečeno čuti, čim se startuje motor. Nivo decibela u kabini, pa i izvan, jednostavno je previsok, čak i kada se dostigne radna temperatura.

Drugu smo pročitali na na putnom računaru, koji nam je saopštio da smo u proseku « konsomirali » 7,9 lit. Jeste da su uslovi eksploataciji bili veoma nepovoljni (gužve, sneg, hladan motor, visok režim rada…), no za dobrih desetak litara, koliko troši po gradu, nema opravdanja. Najniža zabeležena iznosila je 6,2 lit, dok na auto putu treba računati na oko 8 lit. Cena koja se mora platiti, želi li se veoma dinamično vozilo, podjednako talentovano na putu i izvan njega. Ukoliko je o prvom reč, zahvaljujući obrtnom momentu od 320 Nm (ostvaruje ga pri samo 1.500 o/min), omogučena su izuzetno dobra ubrzanja i međubrzanja, do te mere da sa samo prednjim pogonom, točkovi imaju muke da prenesu toliko snage na podlogu. Već ovo je sasvim dovoljno da zaboravite na 2WD verziju, a kada je desetak santimetra snežnog pokrivača, obojilo francusku prestonicu u belo, integralni pogon pokazao se u najboljem svetlu. Prekidačem između sedišta može se izabrati automatski mod, što znači da ukoliko prednji točkovi prolize, do 50 % obrtnog momenta odlazi na zadnje.

Najprikladnija solucija za vožnju u otežanim uslovima na putu, a želi li se sići sa njega, nakon 4-5 sekundi konstantnog pritiska na isti taster, na komandnoj tabli upali se lampica 4WD LOCK. U ovom slučaju, ostvaren je permanentni pogon na sva četiri točka, do 60 km/h, kada samostalno pređe u AUTO režim. Priznajemo da je bilo veoma zabavno isprobati ga po snegu, još da je bio obuven u adekvatnu zimsku obuću, signo je da bi savlado znatno veće poteškoće i uspone. Naime sa 19 cm klirensa i maksimalnim napadnim uglom od 20 ° (izlazni 32°), sposoban je za ozbiljnije izlete u prirodu, mada je njegov omiljeni teren ipak put, asfaltiran ili ne.

U ovakvim okolnostima, ogibljenje se pokazalo veoma udobnim, bez da se to iole odražava na vozne karakteristike. Snažan agregat u kombinaciji sa odličnom šasijom i integralnim prenosom, za rezultat daje agilno i sigurno vozilo, čak i pri temperamentnoj vožnji kroz krivine. Nije na odmet istaći da uz ovaj motor ide precizan šestostepeni menjač, sa veoma kratkim hodom ručice.

Smešna mala mašina
Stvari se kvare kada počne priča o ceni, koju vam nažalost nemožemo saopštiti !? Zapravo možemo, ali na tržištu u EU, gde za veoma dobro opremljen Emotion (automatska klima, aluminijumski naplaci dimenzija 205/60 R16, krovni nosači, CD-MP3, regulator brzine, ESP…), treba čitavih 24.000 evra. U Srbiji, Sedici je dostupan, ali se izgleda mora poručiti, tako da njegova cena nije zvanično objavljena. No ukoliko je suditi po bratskom Suzukiju SX4, pogonjenim istim agregatom i sa sličnim paketom opreme, nebi trebalo da je skuplji od 19.000.

Toliko barem košta kod nas ovaj talentovani japanac, naravno sa pogonom na sva četiri točka. Sa samo prednjim, jeftiniji za nekih 1.000 evra, no u ovom slučaju, smatram da je razlika u ceni skromna, te da apsolutno vredi doplatiti za 4WD. Retko oštra zima, koja ove godine nije zaobišla ni jednu zemlju u Evropi, samo je dokazala svrsishodnost ovakve koncepcije, bez obzira na nekoliko nezaobilaznih mana, kao što su povišena cena, težina i potrošnja.