Istorijat

Ferdinand Porše

Genije iz prošlog veka

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Pročitajte priču o životu automobilske legende, Ferdinanda Poršea Twituj ovo!

Detinjstvo i porodica
Ferdinand Porše bio je austrijski automobilski inženjer. Rođen je 3. septembra 1875. godine u Vratislavicama (Liberec, Češka) u bivšoj Austrougarskoj monarhiji. Njegovi roditelji Anton i Ana su imali petoro dece: dve ćerke i tri sina. Poršeov otac je bio vlasnik jedne limarske radionice i želeo je da njegov najstariji sin preuzme posao. Međutim, Ferdinandov stariji brat je nažalost poginuo dok je radio kao pomoćnik u toj radnji. Ferdinand je zbog toga, kao drugorođeni sin, trebalo da nasledi očev posao. On je za svog oca počeo da radi kada je imao petnaest godina. Međutim, s obzirom je bio buntovne prirode, dim, vatra i miris očeve radionice ga nisu posebno privlačili. Opio ga je jedan drugi svet, magični svet električne energije.

Jednog dana je sa svojim ocem posetio fabriku tepiha u selu, i tom prilikom mu je pažnju privukla prva električna sijalica koju je video u životu. Porše je bio zadivljen time što je fabrika bila osvetljena kao na dnevnoj svetlosti, iako je napolju bila mrkla noć. Pokazao je veliku želju da sazna više o toj, za njega, tajanstvenoj svetlosti. Tokom 1890. godine, petnaestogodišnji Ferdinand je tražio od svog oca da mu kupi bateriju, jer je želeo da sprovodi eksperimente na tavanu porodične kuće. Njegovom ocu se to nije svidelo jer je želeo je da se njegov sin nastavi njegovim koracima. Porše je na tavanu kuće počeo tajno da pravi električna kola, koristeći delove koje je pažljivo sakupljao. Njegova majka Ana je skrivala tajne “tavanske” aktivnosti svog sina od njegovog oca, jer je on smatrao da bi i Ferdinand kao i svi ostali u to vreme trebalo da radi po dvanaest sati dnevno. Njegova majka je prepoznala talenat i predložila je da ode na školovanje u Beč, ali se zbog velike udaljenosti između kuće, radionice i škole u Beču, njegov otac tome usprotivio.

Na kraju je Anton predložio da njegov sin pohađa Carsku tehničku školu u Rajhenbergu. Poršeov otac se tako složio da njegov sin nastavi da studira elektrotehniku. Iako izrazito strog kao poslodavac, Anton je kao otac prepoznao dečakov talenat. Tako je Porše započeo svoje studije radeći preko dana u očevoj radionici i putujući svako veče osam kilometara do škole.

Odlazak u Beč
Vraćajući se kući jedne večeri, Poršeov otac, Anton, bio je iznenađen zaslepljujućim svetlom koje je dopiralo iz njegove kuće, pa pošto je mislio da je izbio požar, požurio je kući. Kada je stigao video je da je njegov sin upravo završio konstrukciju sopstvenog električnog generatora i instalirao električno osvetljenje u celoj kući. Pošto je selo bilo malo, svetlo koje je Porše proizveo videlo se iz daleka. Nekoliko dana kasnije, Ginski vlasnik fabrike tepiha iz sela je posetio Poršea i predložio njegovim roditeljima da ga pošalju na studije elektrotehnike na Univerzitetu u Beču. Anton je do tada već bio svestan dečakove nadarenosti tako da mu je dozvolio da započne svoje putovanje. Sa osamnaest godina, uz pomoć Ginskog, Porše je dobio posao kod Bele Egera, proizvođača električnih aparata iz Beča.

Porše se po dolasku u Beč ipak osećao usamljeno zbog svog porekla i naglaska, međutim ohrabrenje i podršku je dobijao od bibliotekarke po imenu Alojzija Johana Kes, koja je radila u kompaniji u kojoj je i on radio. Porše bi odlazio u biblioteku svog poslodavca da pozajmi knjige iz fizike i matematike. Ubrzo mu se dopala Alojzija, čiji je otac takođe bio zanatlija iz Češke. Provodili su dane šetajući bečkim ulicama, a ona mu je bila vodič, a kasnije mu je postala i žena.

Susreti sa Alojzijom su imali veliki uticaj na budućnost Poršea i na budućnost cele auto-industrije. Jednog dana, kada se sa Alojzijom kao i obično šetao, zajedno su otišli u Industrijski muzej u kome je bilo bezbroj automobila koje Porše nikad ranije nije video. Jedan eksponat mu je naročito privukao pažnju. Bila su to kola koja je napravio Zigfrid Markus, 1875. godine. Problem sa ovim eksponatom je bio što motor koji je Markus ugradio u njih bio previše mali, te nije bio dovoljno jak i kola nisu mogla da se kreću.

Porše je tada prvi put shvatio da neko mora da napravi motor koji je dovoljno jak da pokrene automobil. Od tada počinje da se interesuje za muzeje ovog tipa i načine proizvodnje motora sa vučnom snagom.

Porše je u to vreme došao do brojnih ideja koje je kompanija u kojoj je radio iskoristila da olakša rad. Njegov talenat je dobio zasluženo priznanje kada mu je nakon četiri godine rada ponuđena visoka pozicija šefa eksperimentalnog i kontrolnog odeljenja. Radio je u kompaniji nastavljajući istovremeno svoje univerzitetske studije i provodeći slobodno vreme kao istraživač motora.

Godine 1898. Porše se na poziv predsednika bečke kompanije “Jakob Lohner & Co” pridružuje njegovoj organizaciji. U to vreme automobili doživljavaju brzu ekspanziju u Evropi postajući uspešna zamena za kočije sa konjskom zapregom. Kompanija Jakob Lohner, vodeći proizvođač takvih kočija, osećajući opasnost od najnovijih dostignuća osnovala je sopstveno automobilsko odeljenje 1896. godine, jer je Lohner bio ubeđen da će elektični automobili zameniti kočije, i smatrao je da su električni motori čisti i tihi, za razliku od motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Bio je siguran da će se javnost složiti sa tim. Nakon što se pridružio kompaniji, Porše je postao pomoćni dizajner i počeo je ozbiljno da proučava dizajn automobila.

Iako je bio poznat po svom napornom radu i radnim navikama, Porše je bio posvećen i svojoj porodici i prijateljima.

Lohner-Porše automobil iz 1900. Godine
Tada, sa samo dvadeset i pet godina, on je napravio vozilo pod nazivom Lohner-Porše koje je kasnije bilo prikazano na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, na kojoj je Porše osvojio veliku nagradu. To je bio takođe bio prvi automobil u istoriji sa pogonom na sva četiri točka. Posle Svetske izložbe u Parizu, Porše je zabeležio pobedu na brdsko brzinskom reliju u Semeringu sa prosečnom brzinom od 40 km/h. Završio je trku za desetinu vremena koje je bilo potrebno prethodnim pobednicima te trke. Znači, iako je tehnika hibridnog pogona automobila postala rasprostranjena i popularna u poslednjih desetak godina, prvi hibrid, dakle automobil koji ima dve vrste pogonskih motora, napravljen je davne 1900. godine. Porše je konstruisao automobil koji poseduje dva Daimlerova benzinska motora snage 2,5 KS koji pokreću generatore struje, koji napajaju akumulatore. Nakon toga je Porše počeo da se interesuje i za automobilske trke.

Period posle Prvog svetskog rata
Nakon rata, Porše je nastavio sa svojim radom. Godine 1922. napravio je svoj prvi mali automobil po imenu Sascha, koji je imao četiri cilindra i maksimalnu brzinu od 143 Km/h. Tada je svoju pažnju usmerio ka pravljenju bržih automobila. Želeo je da kompaniju Daimler učini poznatom kroz auto trke, međutim, šefovi nisu delili mišljenje sa njim, rekli su da je to opasno i skupo. On je zatim odlučio da se pridruži ogranku te fabrike u Štutgartu. Godine 1923, kada je imao 42 godine, to je i učinio. Nemačka se još nije bila oporavila od poraza u Prvom svetskom ratu, boreći se i dalje sa hiperinflacijom. Porše je u ovim okolnostima našao motivaciju za naporan rad kako bi stvorio kola visokoih performansi, pokazujući celom svetu snagu nemačke tehnilogije. Ali, bio je suočen sa problemom koji nipošto nije očekivao: sa rasnom diskriminacijom. Štutgart je predstavljao uporište konzervativizma i imao snažnu težnju ka odbacivanju stranaca. Izrazito ponosni na svoju zemlju, Nemačku, stanovnici ovog grada su okrenuli leđa Čehu Ferdinandu Poršeu. U ovom novom, neprijateljskom okruženju, ni počasni doktorat Tehnološkog Univerziteta u Beču, ni brojni prethodni uspesi nisu mnogo značili. Bio je izložen otvorenoj diskriminaciji. Bez obzira na poteškoće sa kojima se susreo, Porše se nije prepustio očajanju, niti je odustao od svog cilja. Bio je uveren da može da stekne njihovo poštovanje ako bude stvorio zaista zadivljujući automobil.

Mercedes je bio „slika“ kompanije Daimler. Porše je unapredio Mercedes 1924. godine, dodajući mu dvolitarski četvorocilindrični motor i učestvujući sa novim kolima u reliju Targa Forio na Siciliji. Konkurencija je učestvovala sa nekim od najboljih italijanskih automobila kao što je Alfa Romeo i Fijat. Svi su očekivali da relijem dominira Alfa Romeo, ali Daimlerov model, koji je vozio Porše, zauzeo je vodeću poziciju. Porše je tako uspeo da osvoji trofej na veliko zadovoljstvo Nemaca, ponosnih na to što nemački auto može da odnese ubedljivu pobedu. Po povratku iz Italije, Porše je dobio još jedan počasni doktorat od Tehnološkog univerziteta u Študgartu, i takođe dobio zahtev da potpiše dokument koji će promeniti njegov status od počasnog građanina u puno državljanstvo. Na taj način je Porše uspeo da iskoristi svoj talenat da prevaziđe etničke predrasude.

Osnivanje kompanije Porše
Godine 1931. osnovao je svoju firmu, gde je doveo mnoge bivše saradnike na poljima aerodinamike, transmisije, razvoja motora i dr... Takođe, doveo je svog advokata – Antona Pijeha, oca Ferdinanda Pijeha (predsedavajući nadzornog odbora Folksvagen Automotiv Grupe), i možda najvažnije – svog sina Antona „Ferija“ Poršea. Sa svojim timom napravio je dizajn novog, malog automobila kome su dali ime Volksauto (automobil za obične ljude), ali niko nije bio zainteresovan za projekat dok Hitleru 1934. godine palo na pamet da svaki Nemac treba da ima ili auto ili traktor.

Susret i pakt sa Adolfom Hitlerom
Porše je od Hitlera dobio naredbu da napravi 3 automobila po svom dizajnu. Sva tri autopmobila su imala motor pozadi, karoseriju sa dvoja vrata i rezervni točak napred. Kako je autoindustrija zaživela napravio je još 30. Nova fabrika koja je proizvodila ove automobile zvala se „Volkswagen“, a grad je kasnije dobio ime Volfsburg (Wolfsburg). Hitler je imao političku motivaciju za razvoj ovih automobila, što Porše nije znao. Uslovi za razvoj kompanije „Volkswagen“ bili su jasni: on će u roku od 10 meseci mesečno dobijati sredstva za razvoj u ukupnom iznosu od dvadeset hiljada maraka. Hitler je ohrabrio Poršea da se odrekne čehoslovačkog državljanstva 1935. godine, nekoliko godina pre nego što je njegovu zemlju okupirala nacistička Nemačka.

Porše je nakon toga svom sinu prepustio razvoj sportskih automobila dok je sam nastavio da radi u Volsfburgu. Osim automobila, napravio je i nekoliko vrlo uspešnih ratnih mašina od kojih je možda najvažnija – tenk Tigar.

Period posle Drugog svetskog rata i smrt Ferdinanda Poršea
Posle rata Porše je otišao da radi u Francusku i pokušao je da preradi Volksvagen da više odgovara Francuzima, ali to se nije sviđalo francuskim proizvođa;ima, na čelu sa kompanijom Peugeot. I Ferdinand Porše, Anton Pijeh i Feri Porše su uhapšeni. Feri je pušten dok su ostala dvojica pod optužbom da su bili ratni zločinci odvedeni i bez suđenja strpani u zatvor u Dižonu. Njegov sin je za to vreme pokušavao da održi malu firmu u poslu. Uz pomoć Karla Abarta napravljen je model 360 Cisitalia. Posle 20 meseci u užasnim uslovima u Dižonu plaćen je otkup i Porše i Pijeh su pušteni, u veoma lošem zdravstvenom stanju. Nakon toga, Porše je tražio dozvolu od vlasti u Štutgartu da se vrati u svoju staru fabriku. Njegov zahtev je odobren, i Porše se konačno prebacio u Štutgart 1950. godine. Tamo su pravili po 8 do 10 automobila mesečno, da bi se taj broj vremenom povećao na 80.

Poršeova reputacija za visoke preformanse i kvalitet je rasla, pa je samim tim i proizvodnja počela da raste. Uskoro je nastao i Porsche 356. Treba pomenuti da je model 356, koji ima sličnosti sa Volkswagen Vubom, napravljen u preko 78.000 komada za 17 godina proizvodnje. Ljubitelji sportskih automobila nisu mogli da prestanu da pričaju o novom modelu 356. Tako je nastalo Poršeovo nasleđe. Godine 1950. kada je Porše proslavljao svoj 75 rođendan, vlasnici automobila koje je on dizajnirao i napravio su preplavili ulice Štitgarta, trubeći u njegovu čast. Duboko dirnut ovakvim potezom, Porše je napustio svoju vilu i šetao od auta do auta, lično se zahvaljivajući svakom vozaču. To odavanje počasti je, može se reći, bilo u pravo vreme, jer je 1951. godine, Porše doživeo srčani udar od koga se nikad nije oporavio. Nažalost, 30. januara 1952. godine, Ferdinand Porše je preminuo. Na stotine ljudi je došlo na njegovu sahranu.

Ferdinand Porše je zaista bio jedan od najvećih dizajnera automobilske industrije, čovek čija je ljubav prema automobilima dovela do duge i veoma uspešne karijere.

Zahvaljujući njegovom sinu, Feriju, koji je nastavio njegovu tradiciju i rad, mnogi od današnjih popularnih automobila dana i dalje nose njegovo ime. Klasični oblici Poršea 911, 928 i 959 još uvek predstavljaju simbol posvećenosti inovaciji, performansama i kvalitetu.

Saša Stanković
3238
Postavljeno: 14.06.2017

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

Damijan
14.6.2017 08:52
16
1

"Godine 1923, kada je imao 42 godine"
Godine 1923 imao je Feri 48 godina...

Zašto niste i naveli, da ako nebi bilo genijalne TATRE, ništa ne bi bilo od Ferija (i večine njemačke auto industrije!) i neke VW Bube...

Nemojte propuštati takve bitne stari!

cici
15.6.2017 10:32
2
9

ma daaaa bre, nema veze sto je civek bio genije i za zivota postigao i doprineo vise nego mi za 10 istih, stvarno da nije prepisao tatru verovatno bi bio merchandiser, ihhihihi

Bajker
16.6.2017 11:01
2
0

Tigar je bio Henschnelov, ne Porscheov.

LANCIA
17.6.2017 08:13
2
0

Buba,a ne Vuba.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: