MINI E

U kompaniji BMW, pre nekoliko godina odlučili su da u eri automobilske elektrifikacije neće "voziti na slepo". U tipično poslovno-industrijskom stilu nemačke promišljenosti, najpre su želeli da shvate šta će im nova era automobilizma doneti - kako će morati da promene postojeću i organizuju novu proizvodnju, prodaju, servis, kao i podršku korisnicima njihovih električnih vozila. Naravno, sve to uz strogo poštovanje standarda koji važe za jedan premijum brend, koji će i sa električnim automobilima morati da zadrži položaj na vrednosnoj skali, naročito kada je u pitanju cena. U tu svrhu, proizveli su flotu od nešto više od 600 MINI-ja na električni pogon, te ih "pozajmili" korisnicima u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD.

U jedan takav, sa serijskim brojem 385, seo sam u Minhenu, tokom jednog hladnog, zimskog popodneva...

"Glad" za strujom
Kratak individualni brifing sa inženjerom i već sam bio na auto-putu prema gradu. U jutarnoj gužvi, vozači oko mene hvatali su zadnje minute tačnog dolaska na posao, a ja sam koristio zadnje kilometre vožnje bez ograničenja brzine. Iako maksimalna brzina MINI E iznosi 152 km/h, na brzinomeru, kazaljka je već pokazivala vrednost od 160 km/h. No, taj me je merač najmanje zanimao...

Neprestano sam gledao ka brojki koja mi je pokazivala preostale kilometare, uz dalju vožnju tim tempom. Kada sam krenuo iz BMW-ove garaže sa test-automobilima, na malom ekranu bila je ispisana autonomija od 135 km. Mada se brojka nije rapidno smanjivala, shvatio sam sa čime se vozač, koji po prvi put potpuno samostalno krene u vožnju električnim automobilom, najviše pribojava - da potroši svu "struju"! A nju nije moguće jednostavno dopuniti, kao, recimo, gorivo na "pumpi" već se treba priključiti na elektro-mrežu. I gde to uraditi u Minhenu? Kucati na vrata domova, moliti odgovorne u javnim garažama, "prikačiti" se na mrežu na "pumpi"?

Iako u Minhenu postoji i mreža posebnih punjača struje za električne automobile, ipak je meni, u gradu koji ne poznajem baš najbolje, ona bila nekako skrivena. Čak i da nije tako, punjenje baterija kod elektro-automobila zna da traje satima.

Na kraju testa, zahvaljujući nešto agresivnijoj vožnji, ukupnu autonomiju uspeo sam da smanjim za osam kilometara. Drugim rečima, kada sam vratio MINI E, u baterijama je ostalo struje za još 10 kilometara, iako sam ukupno prešao 117 km.

(Ne)praktičnost punjenja
Kada su ograničenja postepeno počela da smanjuju brzinu na onu dozvoljenu u gradu, i podatak o autonomiji se popravio. Posle nekog vremena, brojka se smanjila za onoliko, koliko sam kilometara i prešao.

Ispred BMW Welta, priključio sam MINI na aparat za punjenje električnom energijom. Ovaj, naizgled jednostavan posao, tokom hladnog, zimskog dana, nije baš za nežne, ženske ruke. Kabel je težak, a ako je asfalt natopljen vodom, snegom ili čak blatom, u procesu kada se isti sprema nazad u prtljažnik, čovek se tom prilikom itekako može uprljati. Ne baš idealno ako posle toga imate važan poslovni sastanak, zar ne?

Set baterija u modelu MINI E nalazi se tamo gde su kod "normalnog" zadnja sedišta. Ukupnoj masi celog automobila, koja iznosi 1465 kg, baterije "doprinose" sa svojih, ne malih 260 kg! Njihov kapacitet iznosi 35 kWh, od čega 28 kWh upotrebljivih, a moguće je odabrati tri načina punjenja - pri naponu od 110 V i snazi od 12A, baterije se pune 23,6 sati, odnosno, skoro ceo dan; pri 249 V/32 A, punjenje traje 4,4 časa, dok je pri 240 V i 48 A, dovoljno svega 2,9 sati.

Set baterija čini 5088 litijum-jonskih ćelija, vazdušno hlađenih putem ventilatora, koji brzinu okretanja prilagođava u zavisnosti od brzine vožnje.

Nešto sasvim drugačije
Vožnja u gradu MINI-jem bez "karbonskog otiska", prilično je zabavna. No, budući da njegov motor oslobađa maksimalnih 204 KS, uz obrtni moment od 220 Nm, što omogućava ubrzanje iz mesta do 100 km/h za 8,5 sekundi, brzo sam se zasitio urbane vožnje. Kada su krivine postale zanimljivije, a zgrade velikog grada i njegovih predgrađa daleko iza, u najboljem svetlu pokazalo se i podvozje. Nešto manja oštrina nego li kod ostalih MINI verzija, "zasluga" je specijalnih, relativno uskih pneumatika. Dobroj dinamici vožnje posebno je naklonjena i elektronika motora. Tako je papučica za ubrzavanje, poznata kod klasičnih automobila kao "gas", naročito odzivna. Kada vozač shvati kako se motor odaziva na pritisak i popuštanje papučice za ubrzavanje, više od 75% kočenja moći će da obavi samo njenim popuštanjem. A uz to, i uspešno da pretvara kinetičku energiju vozila prilikom kočenja u električnu, kojom se pune baterije.

No, baš zbog te karakteristike, u jednoj krivini sam se baš naježio! Ponela me je dinamika podvozja, te sam u krivinu ušao na granici proklizavanja, spreman na mali otklon "repa" automobila. Međutim, "MINI na struju", na popuštanje papučice za ubrzavanje, reaguje drugačije nego li MINI sa klasičnim motorom na unutrašnje sagorevanje.

Kod električnog dolazi do znatno izraženijeg efekta kočenja, te pripremljen za vožnju "na ivici", kao da sam zapravo pritisnuo kočnicu u sred krivine! "E, dragi moj", rekao sam sam sebi, kada sam oštrom "kontrom" volana i ubrzavanjem, zadnji deo "izvukao" iz opasne situacije. U mislima, dodao sam i - "upravo si mogao da slupaš protoip!"

Rezime
Druženje sa električnim automobilom po Bavarskoj, bilo mi je zaista zanimljivo i zabavno. I nadasve poučno, jer računam da, ako je prosečni korisnik MINI E u projektu razvoja, prelazio 35 km na dan, to znači da bi i meni, mali, električni fancy automobil, bio više nego dovoljan za "gradsko švrćkanje". Ipak, meni lično, MINI E još veću "reklamu" od one za automobil sa nultom emisijom, ostvaruje na osnovu svoje fantastične vozne dinamike.