Intervju - Gabor Saghmeister

Tačno je polovina još jednog, ukupno 33. Dakar Rallya. I na njemu, naša zemlja ponovo ima svog predstavika. Naime, Gabor Saghmeister je uspeo da se, pre svega finansijski, izbori za učešče na svom trećem Dakaru. Fizička i psihička spremnost nisu problem, ali koliko je teško pronaći sponzore za ovakav poduhvat, verovatno samo on zna.

Naš višestruki šampion u motokrosu, rođen 3. juna 1971. godine u Subotici, stigao je do polovine čuvenog takmičenja, koje do krajnjih granica testira sve učesnike i njihova vozila. Trenutno se nalazi 70. poziciji u generalnom plasmanu motociklista. Ako se u obzir uzme broj onih koji su odustali i koji se nalaze iza njega, već i sada možemo reći da je i to zavidan uspeh. Međutim, Saghmeister, koji je u svom prvom učešću 2009. zauzeo 89. mesto, pa potom 2010. godine 59. ima još veće ambicije. O tome, ali i nekim utiscima iz dosadašnjeg dela takmičenja, eksluzivno govori za Vrele Gume...

Vrele Gume: Kako ocenjujete Vaš nastup na ovogodišnjem Dakaru?
Saghmeister: Mogu reći da sam zadovoljan, prvo činjenicom da sam uopšte ovde, tačnije da sam se pojavio na startu, pa onda i ovim da sam stigao u mesto Arica, na polovinu relija. Sve to nije ni malo lako, no najvažnije je da svaki dan završavam, odnosno da sam još u trci. Zadovoljan sam i plasmanom, mada uvek može i brže i bolje.

Vrele Gume: To brže, ovde je povezano sa mnogim rizicima, zar ne?
Saghmeister: Da. Svestan sam toga i zato i ne idem punim tempom. Mogao bih da "odvrnem" gas još malo i sigurno bi i rezultati na specijalnim ispitima bili bolji, ali pitanje do kada bi to bilo tako. Sa većom brzinom povećava se i rizik, tačnije mogućnost da ne stignete na cilj, a to, svakako, ne želim. Ja hoću da završim ovaj reli u plasmanu, odnosno da stignem nazad u Buenos Aires.

Vrele Gume: Kako funkcioniše motocikl?
Saghmeister: Za sada je sve OK. On nije najnoviji, jer vodeći sada imaju one sa lakše i okretnije, sa motorima od 450 ccm, a ne 690 kao ja, ali ide dobro. Samo juče, na 6. etapi mi je u jednom trenutku iznenada stao. Motor se ugasio! Nisam znao šta se događa, imao je struje, ali kao da sam ostao bez goriva... I onda sam sve isključio i uspeo da ga pokrenem, a problem se više nije javljao. Zaista ne znam šta se dogodilo...

Vrele Gume: Veća masa motocikla zahteva i više snage...
Saghmeister: Tek kada sam došao u Argentinu na start video sam prednosti novih 450-ica na delu. Imaju dovoljno snage, ali su znatno lakši i pružaju mogućnost svojim vozačima da ih bolje kontrolišu, omogućavaju im veće brzine u krivinama i što je posebno značajno na dinama. Uz to, moj stas, visina od gotovo dva metra i telesna težina od 110 kg, su ovde hendikep, mada ponekad ta fizička snaga pomaže da se izborim sa 200 kilograma teškim motociklom. No, 30 do 40 kilograma lakši motocikl bi mi svakako odgovarao.

Vrele Gume: Dakle, fizički ste potpuno spremni?
Saghmeister: Apsolutno. Fizička kondicija mi nije problem. No, pored toga potrebna je i psihička stabilnost i smirenost. Ovde je ponekad teže izboriti se sam sa sobom. Uz sve to, potreno je imati i adekvatnu opremu, koja će vam napore kojima ste izloženi učiniti podnošljivim. Kaciga, jakna, pantalone, čizme, rukavice i ostalo, sve to mora da bude od takvih materijala koji delimično propuštaju vazduh i dozvoljavaju da koža diše. To je važno, jer dnevno unosim između 5 i 6 litara vode i još nekih vitaminskih napitaka.

Vrele Gume: Da li Vam je smetala velika nadmorska visina?
Saghmeister: I da i ne. Dobro sam podneo prelaz preko prevoja od 4.800 metara iznad nivoa mora. Istina, nešto kasnije sam imao malu vrtogalavicu, pa sam se zaustavio pored jednog medicinskog vozila. Tu su mi lekari dali jednu "jaču" kafu, pa sam brzo nastavio. A moram da priznam, da mi se baš i pila kafa...

Vrele Gume: Kada Vam je bilo najteže?
Saghmeister: Juče, na 6. specijalnom ispitu, negde posle 420 kilometra vožnje... Do kraja je ostalo još malo, ali je teren bio gotovo neprohodan. U pojedinim momentima sam morao da siđem sa motocikla i guram ga, pa i trčim pored njega. Bilo je dosta krupnog kamenja i izuzetno lako za pogrešiti. A ako se to desi, pad je neminovan, pa samim tim i neka povreda ili oštećenje motocikla. Zato nisam želeo da rizikujem, već sam se opredelio za fizički naporniju, ali bezbedniju varijantu.

Vrele Gume: Kako se snalazite sa navigacijom, budći da su kriterijum u vezi kontrolinih tačaka ove godine pooštreni?
Saghmeister: Moram da kažem da su mi ljudi iz mog Opel Dakar Rally tima iz Budimpešte mnogo pomogli da naučim neke veštine navigacije. Naravno, pomogao mi je i moj prijatelj iz Slovenije, Miran Stanovnik i sada se mnogo bolje snalazim sa navigacijom. Juče sam gotovo 300 kilometara vozio potpuno sam i pronašao sve kontrolne tačke. A onda sam kod pretposednje izgubio gotovo 15 minuta, ali nisam odustao dok je nisam našao, jer u protivnom bih dobio kaznu.

Vrele Gume: I šta očekujete u nastavku?
Saghmeister: Nadam se da ću završiti i ovaj Dakar. Imam dobar ritam i bez problema sam stizao do kraja dosadašnjih etapa. Čak uspevam da se i sasvim dovoljno odmorim i pripremim za naredni dan. Mislim da je plasman negde oko 60. mesta realan. Uz malo sreće mogu da budem desetak mesta ispred, što bi bio veliki uspeh!