Dacia Duster 1.5 dCi/110 4x4

Nepunih šest godina nakon prvenca Logana, Dacija je lansirala ukupno pet modela! Pakleni ritam nametnut od strane matičnog Renaulta, koji se završava atraktivnim Crossoverom za « široke narodne mase ». Recept je naravno isti kao i kod spomenutog Logana, što znači da se maksimalnom upotrebom zajedničkih delova, amortizovanom tehnologijijom i jeftinom radnom snagom, dolazi da upotrebljivog vozila, retko pristupačne cene. I ukoliko se do sada Daciji, sa pravom ili ne, moglo prebaciti da pravi neinteresantne modele, lišene iole savremenije tehnologije, to više nije slučaj sa Dusterom 4x4. Iako i dalje rustične prezentacije, ovaj polivalentni 4x4, osim sofisticiranog agregata 1.5dCi/110, može se pohvaliti i integralnim pogonom.

Čak ni izgled nije zapostavljen, mada i ovde ima onih koji se neće složiti sa mišljenjem većine. U svakom slučaju, napravljen je da se dopadne što većem broju potencijalnih kupaca, opet posegnuvši za oprobanim receptom. Rubustan, sa izraženim i ispupčenim prelazima za točkove, Duster poseduje, po ugledu na velike terence, vertikalno isečen zadnji deo, sa hromiranom prednjom maskom, koja asocira ne pojedine američke proizvođače. Činjenica je međutim da njegov robusni izgled dobrim delom zavisi od kit opreme (Pack « look »), koja se satoji od mat hromirane zaštitne plastike napred i pozadi, isto takvih pragova, masivnih krovnih držača, aluminijumskih felni od 16 cola i snažno zatamljenih zadnjih stakla. Opcija koja se kod nas naplačuje nešto više od 600 evra, i za koju apsolutno vredi doplatiti, ukoliko vam je iole stalo do spoljašnjosti.

Za sve puteve i poneke terene
Par meseci pre « terenskog » Dustera, imao sam prilike provesti desetaka dana za upravljačem « ligt » 1.5 dCi/86 4x2, koja se pokazala kao logičan izbor za one koji voze mnogo, ali uglavnom po asfaltiranim, ili eventualno tvrdim zemljanim putevima. Ovaj ekonomičan motor, zadovoljavajućih karakteristika i interesantne cene (počevši od 12.000 evra), trebalo bi, po Daciji, da čini većinu prodaje, dok je ovoga puta testirani 1.5 dCi/110 4x4, namenjen zahtevnijim kupcima dubljeg džepa. Računajte na barem 2.500 evra više, s tim da snažniji agregat donosi osetno bolje karakteristike i 4x4 pogon. Kome realno nije neophodan, nepotrebno ih je potrošiti, i Duster 4x2, lako izlazi na kraj sa putevima punim rupa. Uostalom, predviđeno je da barem dve trećine prodatih vozila bude sa ovakvim pogonom, a jedva trećina sa integralnim, u dobroj meri preuzetim od popularnog Nissana Qashqai.

Izvršene su i određene izmene ogibljenja, te 4x4, umesto torzije, pozadi dobija multilink, dok je za transmisiju zadužen centralni razdelnik. Dakle samo prednja vuča u normalnim okolnostima, odnosno automatska raspodela snage, ukoliko ovi proklize.

Za teže uslove eksploatacije je predviđen mod « Lock » (rotacioni selektor pogona), ali bez blokade diferencijala i kratkih prenosnih odnosa. Zapravo nema zasebnih skraćenih prenosa, ali je za uzvrat Renault inagurisao potpuno novi šestostepeni menjač, sa izuzetno kratkom prvom brzinom, do te mere da se preporučuje polazak drugom! I zaista, vrlo brzo sam se navikao da na semaforu ručicu menjača povučem ka sebi, tako barem nije neophodno, već nakon sekundu-dve, preći u viši prenos. Prva je dakle rezervisana za ozbiljnije izazove, gde se ovaj Duster pokazao na visini očekivanja. Za poligon su nam poslužile peščane plaže Normandije, blatnjavi seoski putevi i obližnji kamenolom, i bez obzira na konfiguraciju terena, nije nas razočarao. Lagan (+ 90 kg, u poređenju sa 4x2, tj prazan oko 1.300 kg), visok (21 cm od tla) i obuven u “mikst” pneumatike Continental M+S, dimenzija 215/65 R16, lako se izvukao iz nezavidnih situacia. Šta više, kada mu se u jednom momentu zadnja desna “šapa” našla u vazduhu, uverili smo se da ESP preuzima ulogu blokade diferencija. Naime, osim standardne funkcije (elektronska kontrola stabilnosti), koči točak koji je izgubio kontakt sa podlogom, tako da Duster i dalje ima pogon na ostala tri. Nažalost, sistem je predviđen samo uz ovu verziju (nema ga ni benzinski 1.6 4x4), i uz doplatu od 250 evra.

Na putu, kao uostalom i izvan njega, pokazao se ekstremno udobnim, tek iznad autorizovanih brzina (130-140 km/h), dolaze do izražaja šumovi od vetra i kotrljanja.

Perfomanse su sasvim na mestu, iako maksimalno opterečeni (tri odrasle osobe, dvoje dece i prtljag za desetak dana odmora), mogli smo bezbedno preticati, dok je kilometar sat u jednom trenutku pokazao 175 km/h. Po krivudavim putevima prijatno nas je iznenadio neznatnim podupravljanjem i ljuljanjem karoserije, posebno uzevši u obzir visinu od tla. Dinamična vožnja posve je izvodljiva, jednim delom zahvaljujući i dobrom obrtnom momentu motora od 240 Nm. Zbog zgusnutih prenosnih odnosa, odlično vuče iz najnižih obrtaja, tako da se i po gradu često vozi u petoj brzini. Potrošnja na auto putu je logično povišena, a sve zbog loše aerodinamike i izbora guma, tako da smo pri jednom snažnijem ritmu (prosečna brzina 138 km/h), zabeležili 7,7 lit. Prosečna potrošnja je ipak niža, i na testu je iznosila 7,2 lit, sa rasponom od 6 do 8,5 litara (gradska vožnja).

Familijarni aspekt
Uzevši u obzir da Duster ima skromnih 4,32 m dužine, i da je postavljena na platformi Sandera i Logana, raspoloživ unutrašnji prostor sasvim je zadovoljavajući.

Međuosovinske rastojanje je ipak povećano, kao i prelazi preko točkova, čime je dobijen izdašniji prostor za kolena putnika pozadi i prtljažnik. Kod testiranog je nešto plići nego li kod verzije sa samo prednjim pogonom, te je i njegova zapremina skromnija (408 umesto 475 dm3). Razlog je naravno integralna transmisija, zbog koje je rezervni točak, istih dimenzija kao i ostali, smešten na dno prtljažnika (kod 4x2 ispod vozila). Modularnost je međutim ograničena na deljivi naslon zadnje klupe i suvozačevo sedište koje se obara ka napred (ne u podpunosti), kada se ostvaruje preko 1.600 dm3. Ujedno, u unutrašnjosti je moguće transportovati predmete do 2,65 m dužine.

Po svemu ostalom, interijer Dustera je identičan sa ostalim modelima, s tim da u najskupljoj verziji Laureate, pronalazimo braon lakiranu plastiku na centralnoj konsoli i rukohvatima. Kič, reči ce neko, sa čime se u potpunosti slažem, ali time se ipak distancira od jeftinijih verzija. Sama pozicija za upravljačem je bez većih zamerki (podešava se po visini, kao i sedište), što znači da se sedi povišeno, čime je obezbeđena dobra preglednost. Auto se vozi lako, sve komande su mekane, jedino nam je, prilikom parkiranja, zasmetala nedovoljno snažna hidraulična asistencija.

Malo zahtevniji, da ne kažem razmaženiji vozači, poželeti će naslon za desni lakat, kao i senzore za vožnju unazad i regulator brzine. Ovo su elementi koji ne postoje ni u dopunskoj opremi, naprotiv, klima uređaj, CD-MP3 auto radio sa komandama za upravljačem (uzgred obložen je kožom), putni računar, električne komande za spoljašnje retrovizore i stakla napred i pozadi…, u seriskoj su opremi za najskuplji Laureate. Njegova cena na našem tržištu iznosi bezmalo 16.000 evra, odnosno oko 1.000 evra više, ukoliko želite još par opcija. Mislimo pre svega na metaliziranu boju, ESP i navedeni kit « look ». Nije džaba, ali realno znatno manje od konkurencije tipa Nissan Qashqai, Ford Kuga, Skoda Yeti, Fiat Sedici…, bez obzira što su ovi moderniji i perfomantniji. Za one kojima je navedena oprema nepotrebni luksuz, a uz to ne prelaze bog zna koliko kilometara godišnje, verovatno će biti znatno interesantniji Duster 1.6 16V/109 4x4, koji bi ubrzo trebalo da se pojavi napajan tečnim gasom.