Dacia Sandero Stepway 1.5 dCi/90 KS

Iako znatno privlačniji od starijeg brata, poznatog pod imenom Logan (ruku na srce, to i nije neki uspeh), Sandera je teško nazvati lepotanom! No, uz par, ne preterano komplikovanih i skupih hirurških zahvata, od njega je moguće napraviti relativno poželjno vozilo, što je slučaj sa verzijom nazvanom Stepway. Recept je već oproban kod Peugeota 207 SW Outdoor, Suzukija SX4 i VW-a Cross Polo, a sastoji se u dodavanju elemenata karakterističnih za jedan SUV. Podignite dakle običan Sandero za 2 cm, obujte ga u lepe aluminijumske naplatke od 16 cola, dodajte plastičnu zaštitu oko blatobrana, restilizovane branike, masivne krovne držače, hromiranu izduvnu granu…, te na kraju sve to začinite detaljima od metalizirane plastike, i eto lažnog crossovera, nadarenog da trčkara prašnjavim zemljanim putevima.

Nemojte ovo uzeti sa podsmehom, jer uprkos formi, koje kao da su krojene sekirom, Stepway uopšte ne izgleda loše. U startu predviđen samo za Južnu Ameriku, a zbog pokazanog interesovanja, odlučeno je da se izvozi i na druga svetska tržišta. Stil mu je dakle mišićav i robustan, pomalo avanturistički, i kao takav, lako pronalazi put do srca kupaca plićeg džepa. Stepway predstavlja ukupno 22% prodaje svih modela Sandera (bezmalo 40.000 jedinica u prošloj godini), što samo dokazuje da spoljašni izgled igra veliku ulogu i kod tzv. niskobudžetnih (“low cost”) vozila. Što reče jedan kolega: “To što je jeftin, ne znači da mora biti i ružan”. Tačno, samo pomenuta džoging oprema košta nešto više od 800 evra (razlika u ceni između modela Sandero Ambience plus i Stepway sa istim agregatom), pri čemu potencijalni kupci treba da računaju na povišenu potrošnju i emisiju izduvnih gasova, uz nešto slabije karakteristike. Nije važno, kažete ... Možda, samo znajte da je Stepway “kraći” za nekoliko detalja u unutrašnjosti.

Sedište i upravljač se, recimo, ne podešavaju po visini, spoljašnji retrovizori nemaju električnu komandu, poleđina naslona prednjih sedišta je bez praktičnih džepova, putni računar je “zaboravljen” (dakle, i praktični termometar za spoljašnju temperaturu), upravo kao i bela podloga na instrumentima. Šteta, jer atraktivni spoljašnji “look”, lepo bi išao sa nevedenom opremom. Za utehu, tu je specifična tamna tkanina na sedištima, dok je aluminijumska boja u serijskoj opremi.

Snažni avanturista
Do nedavno, Stepway je bio pokretan jednim benzinskim agregatom 1.6/90 KS, kao i baznim 1.5 dCi od 70 KS. Ovaj poslednji, nam se učinio prilikom poslednjeg testiranja nedovoljno snažnim za ozbiljnija putovanja, te je dolazak novog 1.5 dCi/90 KS, više nego dobrodošao.

Radi se o evoluciji postojećeg bloka od 85 KS, kako bi se zadovoljile Euro 5 norme, bez povećanja obrtnog momenta. Razlika je u tome što 200 Nm ovaj agregat sada ostvaruje nešto ranije, tj. pri 1.750 o/min, umesto nekadašnjih 1.900. Kako nam je od ranije poznat, ponovimo samo da ga odlikuje još bolja elastičnost, kao i adekvatan odgovor na gas iz najnižih obrtaja. Veoma prijatan motor u svakodnevnoj upotrebi, koji, kao da je dao krila vozilu teškom 1180 kg.

Osim što su međubrzanja sasvim zadovoljavajuća za sigurna preticanja, čak i kada je opterećen, startniji je za bezmalo 5 sekundi od slabijeg (12,5 sec do 100 km/h). Dobilo se i na potrošnji, tako da je naša prosečna iznosila nepunih 6 litara na 100 kilometara. Može se zadovoljiti i sa manje od 5 litara, ali zbog slabije aerodinamike, na auto putu troši osetno više (7-7,5 litara).

Kome je do cifri, recimo da smo relativno lako dostigli 160 km/h, ali pri ovoj brzini Stepway postaje akustički teško podnošljiv. Evidentno je da zvučna izolacija nije dovoljna, što posebno dolazi do izražaja u fazi ubrzanja. Kada se približi maksimalnom režimu rada (crveno polje nije, međutim, obeleženo, jer je obrtomer zajednički za sve modele), „cunami“ decibela prosto preplavi kabinu, što instiktivno podstiče vozača da pređe u viši stepen prenosa. Za neupućene, maksimalnu snagu razvija pri 3.750 o/min, mada može da se zavrti i do 4.500 obrtaja. Inače, ovaj motor i dalje je u paru sa petostepenim menjačem, a da bi se dočepali šestostepenog, trebalo bi da Dacia jednoga dana počne sa ugradnjom još snažnijeg 1.5 dCi/110 KS.

Urbani avanturista
Iako izgledom može da prevari, Stepway nije vozilo sa pogonom na sva četiri točka (4x4). Jedina prednost koju ima nad običnim Sanderom je povišeno odstojanje od tla (17,5 cm), uz koje ide i bolja zaštita odozdo. Sasvim dovoljno sa seoske puteve, upravo kao i za «osvajanje» visokih ivičnjaka, pogotovo što je udobnost za svaki primer. Uvek kada se nađem za upravljačem pojedinih modela Dacie, bivam prijatno iznenađen kapacitetom ogibljenja da «ispegla» veće i manje nepravilnosti podloge. Kod Stepwaya, ovo se manifestuje za nijansu lošijim ponašanjem na putu, konkretno, u oštrim zavojima može se osetiti snažnije naginjanje karoserije. Sa druge strane, Stepway ima za 14 mm širi trag točkova i perfomantne Continetal pneumatike, dimenzija 195/55 R16, koji se odlično «lepe» za podlogu, tako da odsustvo elektronske kontrole stabilnosti, nije preterano izraženo.

Za lagodnu, svakodnevnu vožnju, znatno je neprijatnija slaba hidraulična asistencija upravljača, koja zahteva preveliki napor prilikom parkiranja. Mogli bismo mu prebaciti još par detalja u vezi sa ergonomijom (komande klima uređaja smeštene suviše nisko), dok je pozicija za upravljačem daleko od idealne.

Nasuprot tome, komande pored upravljača za CD-MP3 radio prijemnik, su veoma praktične. Kompenzacija za preterano rustičnu unutrašnjost dolazi u vidu izdašnog raspoloživog prostora, kako za putnike, tako i za prtljag. Sa samo 4 metra ukupne dužine, posve je izvodljivo transportovati 4-5 odraslih osoba, dok je prtljažnik prava referenca u kategoriji (oficijelno 320 dm³, no po nekim merenjima čak 390 dm³). Kako je zadnji naslon deljiv, dozvoljeni su i kompromisi, dok maskimalna utovarna zapremina iznosi 1.200 dm³.

Ostaje nam još najvažnija stavka za većinu potencijalno zainteresovanih kupaca, koja se izražava količinom evropskih novčanica potrebnih za njegovu nabavku. Na zvaničnom sajtu uvoznika za Srbiju, navedeno je da Sandero Stepway 1.5 dCi/70, košta nekih 10.400 evra, dok za testirani model treba dodati još oko 500 evra. Procena je zasnovana na ceni koja se praktikuje u Francuskoj, jer voženi agregat još uvek nije dostupan kod nas. Iznos novca koji bez oklevanja vredi odvojiti, uzevši u obzir da 1.5 dCi/90 u svemu nadmašuje slabiji agregat.

Šta još reči za kraj o Daciji, a da to zli jezici ne shvate kao «dilovanje»? Pustimo zato podatke da govore sami za sebe, iz kojih se vidi da je prošle godine Sandero bio drugi najprodavaniji auto u Francuskoj, odmah iza Peugeota 207. Sama Dacia instalirala se na istom ovom tržištu kao peti proizvođač po količini prodatih vozila, bez namere da se time zadovolji. Nakon Dustera, početkom sledeće godine dolaze: porodični van (najavljena početna cena iznosi 12.000 evra) i Duster Pick-up (dupla kabina), a odmah zatim Logan 2, sićušni gradski auto («radno» ime City, sa cenom od oko 5.000 Evra) i velika porodična limuzina, na bazi Renaulta Fluence. Ako je i od Dacije, mnogo je!