Dacia Lodgy 1.5 dCi/110 Laureate

„Success story“, ili ukoliko više volite „uspešna priča“ Dacije, kao da nema kraja! Nakon Logana, Sandera i Dustera, rumunski proizvođač nastavlja ofanzivu, ponudivši nam „kompaktni“ mini van, nazvan Lodgy (izgovara se „lodži“). Pod znake navoda smo stavili kompaktan, jer Lodgy je ubedljivo najprostraniji monovolumen u segmentu, čiji prtljažnik može da se meri sa omanjom ostavom. Prava sreća za porodice sa skromnim budžetom, koje imaju običaj da putuju sa kućnim ljubimcima i brdom stvari. Uz to, po ugledu na Logan MCV (karavan), u ponudi je i sa sedam pravih sedišta, čime postaje potencijalni konkurent velikim vanovima (Ford Galaxy, Seat Alhambra, Renault Grand Espace…), više nego dvostruko skupljim!

Dacia se nije dakle uspavala na lovorikama, naprotiv, proširuje gamu i napada segmente za koje smo verovali da su joj nedostupni. Smela opklada koju je svojevremeno prihvatio generalni direktor Renaulta Louis Schweitzer, pokazala se dobitnom, te je Dacia progresivno evoluirala od „svetskog automobila“ u „svetsku marku“. U vreme kada ekonomska kriza kuca na sva vrata, i kada svaki evro postaje važan, pokazalo se da formula savršeno funkcioniše. Ukratko, korektna prezentacija, uz pouzdan i proveren koncept, ali znatno jeftinije od konkurencije. Konkretno, sa 22.833 prodatih vozila, 2004. godine, stigla je do 813.822 jedinica u 2011.! Ili ukoliko više volite u procentima, preko 21% godišnjeg rasta, tj. oko 30% ukupne prodaje grupacije Renault.

A kako bi ovako agresivna politika ujedno bila i rentabilna, moralo se ispuniti par imperativa; komercijalizacija na svetskom nivou i mesto proizvodnje u zemljama u razvoju, kao što su Rumunija, Rusija, Maroko, Indija, Argentina i Brazil. I ukoliko su ove bile veoma brzo osvojene, sada je došao red da se dokaže i na ravijenim tržištima Zapadne Evrope, kao što je francusko. Po svemu sudeći, ni tu neće biti nikakvih problema, jednim delom opet zbog ekonomske krize, ali i zahvaljujući represivnim zakonima u saobraćaju, koje striktno primenjuju zemlje članice EU. Jednostavno, sve više vozača počinje da na automobile gleda drugačije, dajući prednost ekonomičnosti nad pasijom! E tu Dacia ima šta da kaže...

Lepota je prolazna
Jedno je sigurno: Dacia se ne kupuje iz ljubavi! Ovo važi i za Lodgy, mada je njegov izgled potpuno prihvatljiv, naravno gledano iz ugla porodičnog vozila. Sa 4,5 metara dužine, izgleda znatno veći nego što je to realno, i na prvi pogled nebi se reklo da je reč o „low cost“ automobilu. Tako je barem kada se radi o višim završnim nivoima, da je na prednjoj masci Renaultov znak, lako bi smo u to poverovali. Dakle, poprilično hromirane plastike i moderna svetlosna grupa, uz dobro integrisane branike i retrovizore boje karoserije. Profil je manje elegantan, ali je u funkciji upotrebne vrednosti, upravo kao i zadnji deo.

Za razliku od Scenica, bez obzira da li poseduje 5 ili 7 sedišta, karoserija je ista, naravno iz razloga ekonomičnosti. Tim bolje po prtljažnik, koji tako poseduje rekodnih 827 litara, gotovo 200 l više od jednog Grand Scenica, koji nam se našao pri ruci, i sa kojim smo povukli izvesne paralele. U konfiguraciji sa sedam sedišta iznosi skromnih 207 l, što se objašnjava dobrom ponudom prostora na klupi u trećem redu (uz doplatu od 490 evra). Naime, ova može da primi i odrasle osobe, a ne samo decu nižeg uzrasta, zahvaljujući rekordnom meduosovinskom rastojanju od 2,81 m (Scenic 2,7 m). Ne radi se međutim o nezavisnim sedištima koja se uredno slože u dno (Scenic), već o klasičnoj klupi koja se priljubi uz sedišta u drugom redu. Pristup je prilično jednostavan, nakon što se obore nasloni u drugom redu (klupa podeljena na 2/3), podigne se i sedalni deo. Podrazumeva se da se dopunska sedišta mogu izvaditi, želi li se dobiti maksimalna utovarna površina od rekordnih 2.6 m3 (samo sa vozačem i suvozačem), jedino je problem šta posle njom?

Što se tiče standardnih sedišta u drugom redu, recimo da je raspoloživ prostor na nivou Scenica, s tim da su kod ovog nezavisna i podešavajuća. Mogu se pojedinačno izvaditi odnosno odgurnuti unazad, što nažalost nije slučaj kod Dacije. Nakon što su širom otvorili vrata, „klinci“ su sa zadovoljstvom konstatovali da imaju odličan pogled kroz ogromne prozore, koji se električnim komandama kompletno spuštaju. Sve ređa pojava.

Nema problema ni ukoliko želite postaviti sedišta za bebe (sistem Isofix za sva mesta), jedino je sigurnosni pojas u sredini loše rešen. Zakačen za plafon, daleko unazad, nije nimalo jednostavan za manipulisanje.

Nakon što smo se uverili u praktični aspekt, koji nije uvek bio jača strana svih Dacija, prelazimo na delikatniji deo: dizajn i kvalitet komandne table. Na ovom polju, Lodgy je najviše evoluirao. Daleko smo od Logana i njegove bezlične plastike tvrde k’o beton. Dobro, ni ovde još uvek nije sunđerasta, kao kod Scenica, ali je njen aspekt prijatan na oko i dodir. Uz to, monotonija je razbijena dvobojnim dezenom, koji se proteže i na bokove vrata. Centralnom konzolom dominira crna lakirana plastika i veliki taktilni kolor ekran, čije dimenzije mogu da iskompleksiraju i znatno prestižnije modele (18 cm u prečniku), računajući i Scenic. Prvi Dacijin multimedia sistem veoma je pregledan i lak za upotrebu, i poseduje integrisan GPS, kao i USB i AUX ulaze, ali ne i mogućnost slušanje muzike sa CD-a! Ko poseduje značajniju kolekciju moraće se zadovoljiti manje prestižnim Hi-Fi sistemom, bez ekrana i satelitskog navođenja. Podrazumeva se da poseduje dvostruke komande pored upravljača, preuzete iz Renaultovih modela.

Tako dođosmo i do ergonomije, više manje na očekivanom nivou.

Vozačevo sedište se podešava po visini (samo dva nivoa), kao i upravljač, ali i dalje ne po dubini. U našem slučaju presvučen je kožom, iza koga su instrumenti klasične koncepcije. Sa hromiranim okvirima, po ugledu na spomenuti ekran (odsjaj sunca zna da zaslepi vozača), ne izgledaju uopšte loše, mada je Dacia mogla da se baci u trošak i ugradi adekvatan obrtomer, umesto što ga je preuzela iz benzinske verzije. Naime, izgraviran do 7.000 o/min, i da nema crvenog zabranjenog polja. Osim toga, pri slaboj svetlosti, njihova vidljivost je slaba, tako da smo morali upaliti svetla. Ukoliko ste pomislili kako to nije bitno u Srbiji, jer je vožnja sa upaljenim svetlima obavezna (ne i u Francuskoj), pogrešili ste. Lodgy ima nezavisna dnevna svetla, dok se kratka i duga moraju uključiti manuelno. Toliko rasprostranjeni senzori za automatsko paljenje, nisu predviđeni ni za najskuplju verziju.

Spomenimo još i par praktičnih ostava, kao što je ona pri vrhu komandne table i klasičan pregradak za rukavice ispred suvozača. Kod viših završnih nivoa poseduju poklopac, dok su kod jeftinijih otvoreni. Scenic je na ovom polju znatno superiorniji, osim toga, njegova unutrašnjost deluje privlačnije i modernije, dok su upotrebljeni materijali za klasu iznad.

Akcenat na dizelu
Trenutno, Lodgy je u ponudi samo sa jednim benzinskim 1.6 MPI/85 KS (krajem godine očekuje se i novi 1.2 TCe/115 KS), dok boje dizela brani dobro poznati blok 1.5 dCi, već kao po običaju razvijen u dve verzije od 90 i 110 KS. Vozili smo oba, i odmah vam možemo reći da nećete pogrešiti bez obzira za koji se odlučili. Sa nekih 1.250 kg (oko 200 kg manje od Grand Scenica), Lodgy je najlakši van u segmentu, tako da ni slabiji agregat nema nikave muke, barem dok je u vozilu vozač i par putnika. Uparen je sa petostepenim menjačem, za razliku od snažnijeg, koji se može pohvaliti šestostepenim, preciznim i lakim za manipulisanje. No, ono što će vozači Dacije odmah primetiti je dobra izolacija, ovde znatno kvalitetnija nego li kod ostalih modela, iako i dalje nije na nivou Scenica. Prisutni su pre svega šumovi od vetra pri višim brzinama, oko A stubova, ali sve do nekih 130-140 km/h, u granici su prihvatljivosti. Same perfomanse snažnijeg motora, sa kojim smo proveli većinu vremena, nisu uopšte za potcenjivanje. Na stranu što je kilometar sat pokazao i više od 180 km/h (realno 175 km/h), bitnija je sama elastičnost motora, kao i dobra međubrzanja. Jedino se treba navići na poznatu „turbo rupu“, oko 1.500 o/min, koja se paradoksalno ne oseća kod slabijeg motora. Lodgy 1.5 dCi/110 zadovoljava se sa 11,6 sec do 100 km/h, što je „za dlaku“ bolje od Scenica, iako ovaj isporučuje 260 Nm obrtnog momenta (Lodgy 240 Nm). Pogodili ste, težina uzima svoj danak!

Nema bojazni ni po pitanju ponašanja na putu, vozna dinamika je u skladu sa vremenom i namenom. Iako podešen na udobnost, ne plaši se temperamentne vožnje, posebno ukoliko poseduje ESP (doplata od 300 evra za sve verzije). Inače, Lodgy je postavljen na platformi Logana MCV (karavan), od koga je preuzet i prednji trap (pseudo MacPherson), dok je zadnji iz Renaulta Kangoo. Tek kada smo se smestili za upravljač Scenica, mogli smo konstatovati da ovaj bolje filtrira sitne nepravilnosti na putu, iako je ogibljenje osetno tvrđe.

Ukoliko smo još i izrazili izvesnu sumnju u sposobnost da se bezbedno zaustavi, kada smo primetili da su na zadnjim točkovima vulgarni doboši, u to smo se brzo razuverili. Zaustavni put isti je kao kod njegovog „brata“ i konkurenta sa kojim smo ga uporedili.

Oba vozila su inače veoma ekonomična, razlika između njih je zanemarujuća. Lodgy na otvorenom putu troši 5,2 l, auto putu 6,8 l (pri brzinama između 120 i 140 km/h) i po gradu između oko 8 l. Prosečna zabeležena potrošnja na testu iznosila je 7,1 l. Slabiji 1.5 dCi/90 pokazao se štedljivijim i čistijim (samo 109 g/km CO2, umesto 116 gr/km), njegova potrošnja niža je za oko 0,5 lit.

Još malo pa bogato
Po trenutnim informacijama, prodaja u Srbiji započinje u septembru, sa početnom cenom od 9.900 evra! Vauuu, reći će neko, no iskusniji znaju da se radi o bazičnom modelu, za kojim nema većeg interesovanja. Izuzmemo li pasivne i aktivne sisteme (pojasevi na tri tačke, nasloni za glave na svim sedištima, frontalni i bočni vazdušni jastuci za putnike napred i ABS), za sav ostali „luksuz“ mora se doplatiti. U zavisnosti od tržišta, u ponudi su četiri završna nivoa, tj Lodgy, Ambiance, Laureate i Prestige. Priča počinje da biva interesantna od Laureate (voženi), mada i tu treba posegnuti za par opcija. Konkretno, ovaj poseduje hromiranu prednju masku, brave i električno podesive spoljašnje retrovizore u boji karoserije, halogena svetla za maglu, krovne nosače, lakiranu centralnu konzolu, manuelni klima uređaj, limiter brzine (nije greška, limiter a ne regulator brzine, kao što bi se dalo pomisliti), sedišta i pojaseve napred podesive po visini, četiri električna podizača prozora, sa komandama na vratima (najzad)…, dok je naš, uz doplatu, imao još i aluminijumske naplatke sa gumama 195/55 R16, spomenuti multimedia sistem MEDIA NAV (430 evra), 7 sedišta, senzore pozadi za pomoć pri parkiranju…

Lepo, samo koliko to zadovoljstvo na kraju košta, posebno u kombinaciji sa snažnijim 1.5 dCi? Pre nego li cene budu poznate kod nas, možemo vam jedino preneti one koje se praktikuju u Francuskoj, u principu superiornije za oko 10%. Naš Lodgy, sa svim gore navedenim, košta 15.990 evra, odnosno 800 evra manje, kada je pokretan slabijim dCi/90 KS. Ukoliko vam se ovo ipak učini preteranim, znajte da za Scenic, sa istim blokom i sličnom opremom, treba barem 10.000 evra više! Nije onda čudno što je podigao toliko prašine u razvijenim zemljama EU, gde se prodaja familijarnih vanova, uprkos krizi u auto industriji, povećava iz godine u godinu. Nažalost, to nije slučaj i u Srbiji, gde mnogi vozači i dalje podrugljivo gledaju na ovaj segment. Posve pogrešno, jer praktični aspekt ovakvih vozila nadmašuje klasične karavane i tzv. SUV, znatno rasprostranjenije na našim prostorima.

Bilo kako bilo, Dacia je nakon Dustera opet uspela da zatalasa javno mnenje, kako cenom, tako i opštom prezentacijom, podignutom na jedan znatno viši nivo. Najlepše od svega je što je Lodgy odmah dobio i mlađeg brata, nazvanog pomalo sugestivno Dokker. Kraći za 14 cm (4, 36 x 1, 75), predstavljen je kao „combispace“, namenjen podjednako familijarnoj i profesionalnoj upotrebi. Pored putničke verzije, sa zastakljenim površinama, postoji i čisto transportna (samo dva sedišta, viši krov i bez bočnih stakala). Oba karaterišu praktična bočna klizna vrata, po ugledu na Renault Kangoo, no, o njemu opširnije na jesen, za kada je zakazana probna vožnja.