Dacia Duster

Koliko je samo dalekovid bio Louis Schweizer kada je upravnom odboru Renaulta preporučio traženje, pronalaženje i kupovinu fabrike koja bi mogla da bude low budget ogranak Renaulta. Šta više, bili smo tu i mi (Zastava) u nekoj kombinaciji, ali otpadosmo, kao i iz mnogo čega drugog. Odoše ljudi u Rumuniju, i «staviše šapu» na fabriku koja je nekada imala licencu za neke arhaične Renault modele. Stiže prvi Logan, pomalo razbalansiran, pomalo nedovršen, ali pristupačan i na prečac osvoji svet, čak i tamo gde se i gospodin Schweizer nije nadao. Kako bilo, „Dacia by Renault“ oznaka pretvori se u globalan uspeh. I više niko nema prava da se čudi što je Sandero krenuo istim putem i što stiže i prvi kompaktni SUV. Čak i ona šala da će se „Dacia by Renault“ preokrenuti u „Renault by Dacia“, prestaje da bude ironična samo iz jednog razloga - za sada, Dacia ne zna za neuspeh. E sad, «ko visoko leti, nisko pada» i toga se treba čuvati.

Za sada, po Daciu opreznost funkcioniše. Projekat terenca nije nešto mnogo ni skrivan, a nije ni podignut na nivo projekta nadzvučnog aviona. Ali je zato, vrlo lukavo, provučen podatak da mehaničku platformu za 4x4 pravi Nissan. Usput, ako još uvek nije sve u vezi Dustera bilo jasno, tek da zima ne prođe u tišini, legenda Formule1, Alain Prost, «jurcao» je u Dusteru Andros Tropheeom. Da, da, Prost i Dacia... ala se vremena menjaju!

Iskreno, fascinira me koliko Dacia uspeva da zadrži nepretencioznost i pod tom, zapravo strategijom, izbacuje pristojne, ali prilično niskobudžetne automobile. A Duster je upravo to. Tek da se ne gura sa još jednim hatchbackom u opštoj gužvi, lukavo je smešten tamo gde još nije gužva i gde za sada egzistira samo KIA Soul, kojoj parira verzijom sa pogonom samo na prednjim točkovima, a debelo prevazilazi 4x4 paketom. Dobro, tu je i Škoda Yeti, ali u potpuno drugačijem cenovnom razredu. Tek da do kraja razjasnim koncept Dustera, najjednostavnije je krenuti od C segmenta dužinom od 4,31m, nastaviti sa pristojnom širinom od 1,86 i na sve to dodati klirens od 210 mm. Pa dobro, nema tu ništa preterano novo. Čak se i dizajn Dustera nekako uklapa u koncept nepretencioznosti, međutim, fakat je da uživo, deluje bolje nego na slici. I još jedan detalj koji slika ne otkriva, Duster deluje „povelik“ kada mu se priđe i tada, zapravo, njegov dizajn dolazi na svoje. Jeste kutijast, ali mu nekako i stoji. Jedino se koeficijentom čeonog otpora od 0,40 baš ne može ponositi.

Šta tu radi Nissan?
Koliko će se marketing Dacie Duster pozivati na veze sa Nissanom, videćemo, ali priča o platformama je zapravo jednostavna. Osnovna mehanika za 4x2 verziju je ojačan i modifikovan Logan, dok 4x4, umesto torzije, pozadi dobija multilink - sasvim ozbiljna razlika. Nissanov je, kako se moglo i pretpostaviti, prenos snage, što znači centralni razdelnik i zadnji diferencijal. U najkraćoj verziji, identičan elektro-hidraulični razdelnik koristi aktuelni Nissan Murano. Spisak motora ne otkriva ništa preterano novo - 1,6 benzin i 1,5 dCi u dva nivoa snage, ali polako počinju da se pojavljuju opcije u prenosu. Može pet «brzina», ali može i šest, sa novom menjačkom kutijom i «skraćenim» prvim stepenom prenosa.

Da li je moguće?
Zapravo, prilično je čudno pisati o Dusteru. Malo se razmazih, pa nekako sa visine prilazim „rumunskom terencu“. Nije ni rumunski, nije ni terenac, barem ne u pravom smislu te reči. Pre svega, Duster se mora shvatiti kao prostran monovolumen sa ekvivalentno velikim i upotrebljivim prtljažnikom. Enterijer jeste prepoznatljiv iz Logana i Sandera, ali nisko budžetni pristup traži svoje „žrtve“. Jedino što Dacia priznaje da štedi, dok drugi idu istim putem, ali ne priznaju. Međutim, kada se uzme više prostora, pomalo izmene uglovi sedišta, tome doda novonastala kabinska visina, cela priča ide nekim drugim putem, i priznajem da ono „ gledanje sa visine“ sve manje ima smisla. Vozeći Duster marokanskim drumovima, kojih ima i ovakvih, i onakvih, kao i kod nas, ali i makadamom, ne mogu da verujem u priču da je mehanika 4x2 verzija od Logana. «Posađen» na 16“ točkove, Duster se odlično snalazi na ravnom, a pogotovo na neravnom terenu. Jako prostran, iznenađujuće udoban, sa dosta trakcije, sedenje kao u svakom drugom kompaktnom terencu, upravljač prijatno posredan. Performanse, pa dobro, «koliko para, toliko i muzike», ali sve na nivou klase prema snazi pogona.

Za „rančere“
A nisam ni svestan da me pravo iznenenađenje tek čeka. Onako, najiskrenije, od Dustera ne očekujem baš nikakve terenske sposobnosti i taj njegov 4x4 više vidim kao rešenje za «vikendaše», kako posle pljuska ne bi ostali zaglavljeni na svom „ranču“. E, pa Duster može više. Nissan zna da napravi prenos, tu nema govora, a kada se pametno primeni, rezultat postaje impresivan. Lomatasmo se ovim malim SUV-om uzbrdo-nizbrdo, po prašini, u skladu sa imenom i ispade da Dacia može skoro sve ono što rade četiri puta skuplji. Uz dizel od 110 KS, 4x4 sa rotacionim selektorom pogona i 6-stepenim menjačem, Dusterove terenske sposobnosti više su nego što čoveku realno treba.

I, gde smo sada? Idemo redom - 1,6 benzinac sa 105 KS iznosi 9.300. Isto to, ali 4x4 staje 11.000 evra. Da li jeftino znači i kuso? Ako prohtevi u opremi nisu preterani, a budžet limitiran, ako je funkcionalnost iznad forme i imidža, jeftino ne znači kuso. Duster je ubedljivo najbolja Dacia do sada i to ne samo zbog mogućeg integralnog pogona, nego zbog upotrebljivosti. Sve mi se čini da će se Duster možda i bolje prodavati kao 4x2 nego 4x4, ne samo zbog razlike u ceni, nego zbog činjenice da i kao povišeni C monovolumen, svoj posao odlično radi.