Citroen DS3

Kraj šezdesetih godina, crno beli „Ei“ televizor u našoj dnevnoj sobi, sa kojeg je Neal Armstrong uzviknuo: «ovo je mali korak za čoveka, ali velik za čovečanstvo..“ kada je skočio sa poslednje stepenice lunarnog modula Eagle i počeo da diže prašinu po Mesecu. No, i pre toga, jedan automobil imao je reklamnu kampanju koja ni pre, ni posle, nije ponovljena. Automobil koji može da ide na tri točka, da bi zamenili probušenu gumu nije vam potrebna dizalica, farovi se zakreću kako i upravljač. Fantastično, isto koliko i sletanje na Mesec, samo što te mogućnosti DS-u niko nije osporavao, a odlazak na Zemljin satelit, i dan danas se osporava.

Citroen DS, iz milošte nazvan «Ajkula», za mene je i tada, a i sada bio pandan svemirskom brodu. Hidraulično ogibljenje, servo-volan i kočnice, diskovi uz sam menjač umesto kod točkova, podesiva visina, gumena kugla umesto papučice kočnice... Auuu, a tek aerodinamika, i danas mu mnogi zavide. Ma, kakav mesec, DS je tada bio ravan sletanju na Mars. A obeležio je čitavu eru Citroena koja se danas sa setom, ali sasvim opravdano, naziva avangardom. I to u davno prošlom vremenu, koje se verovatno nikada više neće ponoviti.

Kada sam prvi put, tada još neslužbeno, čuo da se DS vraća, srce mi je zadrhtalo, ali na kratko, odnosno, dok nije postalo jasno da se ova dva slova vraćaju u sasvim drugačijem kontekstu, a ne u obliku buduće «Ajkule». Ali, dobro, konotacija uz DS svakako je dobra i Citroen ima puno pravo da je koristi. Za šta?

DS 3 predstavlja i početak nove strategije koja će se tek pojaviti uz nove C4 i C5. A objašnjenje je sasvim jednostavno: kupcu ponuditi dodatni izbor. U okviru ovakve nove strategije, C3 je praktično postala porodica sa jednim klasičnim predstavnikom u B segmentu, mikro-monovolumenom u formi C3 Picassa, a priču potpuno zaokružuje DS3 kao premijum verzija C3, i to sa troje vrata.

U Citroenu kažu, a mi odobravamo: DS je stvoren kao personalizovan C3, za «nju i njega», i bezbroj mogućnosti za ugađanje sopstvenim željama. Tako i jeste. DS3 oduševljava izgledom i univerzalnim imidžom, koji se poput kameleona može menjati od muške «mačo» jurilice, do feminiziranog „baš-je-sladak“ autića od 3,95 metara. Ruku na srce, Citroen igra na proverene i ne preterano nove dizajnerske trikove: LED-ovi u prednjem odbojniku, multikolorne karoserije („obaška“ boja krova, „obaška“ boja karoserije), krov koji deluje kao da pliva, B stub u formi ajkulinog repa, pa čak i moguće šare na krovu. Jeste sve to već viđeno, ali je jako dobro upakovano. U Citroenu kažu i još nešto, a mi pre probne vožnje po Parizu, gledamo «belo»: konkurisaćemo Miniju!? Ha, ha, dobar štos. Pa, «deco babina», skromnost je vrlina.

Premijum B
Kažu i da je DS3 zapravo premijum B segmenta. Da li je po sredi greška? Sigurni smo da ne pravimo grešku kada DS3 smeštamo u premijum B segment. Odlično i luksuzno opremljen enterijer to daje za pravo. Međutim i pored bogatog enterijera, ponuda prostora veoma je dobra, šta više, odlična. Trik sa uvlačenjem pretinca za rukavice pod armaturu oslobodio je prostor za noge suvozača, a samim tim i putnika pozadi. Iako su prednja sedišta duboke školjke, nasloni su tanki i nisu potrošili prostor, a gotovo frapantan jeste podatak da su u standardnom paketu čak 6 vazdušnih jastuka. I tek da ne ostane na praznim rečima, prtljažnik je i pored svog „fenseraja“, sasvim pristojnih i upotrebljivih 285 litara.

DS3 je pun zanimljivih detalja koji raduju oko, a pri tom ne umanjuju funkcionalnost. Instrumentacija je evolucija one koju smo premijerno sreli u C5, ali je sada postigla i preglednost. Uz prve utiske moramo svakako dodati i ocenu da je i završna obrada na veoma visokom nivou. Doduše, omakne se po neka, u glavnom vešto skrivena nepreciznost i nedorečenost, toliko tipična za Citroen, ali ništa što bi pokvarilo utisak.

Platforma poznata, ali...
Mehanička platforma jeste preuzeta od novog C3, međutim, iako je standardna postavka (McPherson napred, torzija pozadi), dozvolila je trimovanje koje značajno menja karakter u odnosu na osnovni model. Šta više, kada se doda odlična aerodinamika sa koeficijentom čeonog otpora 0,31 tada DS3 ima sve preduslove da ispuni obećanja koja se odnose na voznu dinamiku. Trim ogibljenja, upravljanja i kočenja zasebno je razvijan za DS3. Međutim, džabe trimovanje bez dobrog srca, a svih pet ponuđenih motora trebali bi da se uklope u širu sliku DS3. Dizeli su od 90 i 110, a benzinci od 95, 120 i... e, pa tu treba stati i zamisliti se. Najveće 1,6-litarsko srce ima nemački pedigre, ali i turbinu uz koju sa lakoćom stiže do 156 (za neka tržišta 150) «konja» i sasvim obećavajućih 240 Nm. Ko to reče MINI? Da, da u pravu je, samo što u MINI-ju ima malo više snage.

A sada na početak i deo o MINI-ju kao konkurentu. Kada se provede par sati za volanom DS3, tajac se pretvara u dinamičnu raspravu. Da, DS3 se sjajno vozi, odlično je izbalansiran, upravljač je direktan, kočnice strahovito, možda i previše «grizu». Bavarsko «srce» je junačko i istovara svu snagu od minimalnih obrtaja (šta to beše turbo rupa?), a sjajan osećaj da smo u premijum automobilu, samo malom, ne napušta nas. Za razliku od pomenutog konkurenta, za nijansu je manje direktan i okretan, ali i za dva koraka udobniji, praktičniji i funkcionalniji. A brz je kao vetar, do 100 km/h za nešto više od 7 sekundi, maksimalno 215 km/h, a na kraju dana i vozikanja oko i kroz Pariz, na putnom računaru piše samo 7,8 l/100 km, a Francuzi baš «ne maze gas».

I za sada, do pravog testa, par odgovora. Da li može na crtu sa MINI-jem? Da, bez dileme! Da li ima imidž? Da, u velikim količinama. Da li je zabavan? Da, da... Da li je savršen? Nije, naravno, ali se bojim da se vešto uvlači pod kožu, čak i policiji koja me je uz osmeh (da, postoji i to!) i izvinjenje, zaustavila samo da bi pogledala automobil. Za MINI kažem: nije lep, nije praktičan, nije udoban, preskup je, ali ipak ga obožavam. DS mi je već izbio tri argumenta, a četvrti ćemo tek da čujemo. O ceni od juna, kada se pojavi na našem tržištu.