Chevrolet Orlando

Za američke familije, vrhunac zadovoljstva je Orlando, zabavni park tipa Disneyland na Floridi. No, od nedavno i evropske višečlane familije imaju svoj Orlando, ali u vidu mini vana, sa sedam raspoloživih mesta. A ukoliko je neko pomislio da se radi o samo preobučenoj Opel Zafiri, sa znakom Chevroleta, prevario se, reč je o potpuno novom vanu, postavljenom na produženoj platformi modela Cruze. Spolja, to se da i videti, jer njegov stil zaista nema ništa zajedničko sa fluidnim linijama evropskih predstavnika.

Pre bi se reklo da je Orlando “mešanac”, dobiven ukrštanjem više različitih segmenata, sa genima “crossovera”, vana i karavana. Spreda dominira ogromna “presečena” maska proizvođača, sa karakterističnom “leptir mašnom”. Masivno da ne može biti masivnije, no samim tim, ovaj Chevrolet uliva poverenje, i u krajnjoj liniji nije ga ružno videti, čak ni od pozadi. Iz ovog ugla, zaista podseća na jedan SUV, posebno jer je donji štitnik od metalizirane plastike, toliko zastupljene kod ovog segmenta. Lično, nalazim da je najneuspešniji iz profila, kada se stiče utisak da je spljošten, poput nekakvog psa jazavičara!

To dokazuju i dimenzije, jer osim što je znatno duži i širi od konkurenata (4,65 x 1,87 m), ujedno je i niži, sa skromnih 1,63 m. Da bi se pronašao rival sličnog gabarita, mora se ići u superiorniji segment, i porediti ga eventuelno sa Renaultom Espace (ista dužina, s tim da je od ovog niži za 10 cm). Rezime, kome treba auto “na metar”, teško da će pronaći bolji odnos cena/spoljne dimenzije, jer početna za ovog “amera” (proizvodi se u Južnoj Koreji) iznosi jedva nešto više od 16.000 evra. No, ovo je već poznati specijalitet Chevroleta, ponuditi dovoljno savremeno vozilo, ubedljivo jeftinije od konkurencije. Prava radost za višečlanu porodicu, skromnog budžeta, po mogućnosti ne preterano “razmaženu”…

Jednostavno i efikasno
Misija Orlanda je samo na prvi pogled jednostavna, jer za prevoz “trupa”, danas svi proizvođači imaju barem po jednog predstavnika. Pojedini, kao spomenuti Renault, i do 3-4 (veliki i mali Scenic i Espace, Kangoo i Trafic). Za Chevrolet ovo je premijera, pa su verovatno iz tog razloga pokušali spojiti više žanrova. Već po otvaranju vozačevih vrata, pre se stiče utisak da smo u jednoj berlini, nego li u vanu, pre svega zbog same pozicije za upravljačem. Tek je blago uzdignuta, sa vertikalno postavljenim volanom i relativno malim vetrobranskim staklom. Komandana tabla je “barokna”, ogromna, sa retko preglednim i jednostavnim komandama.

Nema nikave potrebe posegnuti za tehničkim uputstvom, jer za par minuta vozač ovlada svim vitalnim funkcijama. Ergonomija je dakle, bez zamerki. Orlando lako prolazi prvi test. Jeste da čitavom enterijeru nedostaje topline, kao i kvalitetnija plastika i završna obrada, no i ovde važi gore navedeni preduslov!? Nije za preterano zahtevne osobe. Iz tog ugla treba posmatrati jednostavnu instrument tablu, bledo plave boje, nedovoljno čitljivu pri jakoj svetlosti. Ukoliko baš tražimo mane, mogli bismo mu prebaciti i nedovoljnu količinu prostranih polica i pregrada za odlaganje sitnica, s tim da nam se jedna baš dopala. Nalazi se na centralnoj konzoli, ispod panela audio uređaja. Iako sam znao da sam zaboravio novčanik u kolima, nisam se preterano “sekirao”, znajući je odlično skriven.

Još par reči u vezi sa vozačevom pozicijom. Naime sedišta su se pokazala veoma udobnim i dovoljno profilisanim, a pogled prema napred, sasvim zadovoljavajući. Spoljni retrovizori, bezmalo A4 formata, uspešno sprečavaju mrtav ugao (C stub je rekordno “mesnat”), ali pogled kroz unutrašnji je veoma loš. Chevrolet nije našao za shodno da ugradi uvlačeće naslone za glave putnika u drugom redu. Tako dođosmo i do njih, gde odmah konstatujemo da se radi o klupi, ne i nezavisnim sedištima, koja se praktikuju kod evropskih predstavnika.

Logično, ova je jeftinija, zauzvrat, nagib se može podešavati, ali ne i prostor za kolena (nije na klizačima). Ostaju nam još sedišta u poslednjem redu, već kao po običaju, uredno skopljena u prtljažniku. Pristup je iznenađujuće jednostavan, jednim delom zahvaljujući velikom ulaznom otvoru. Sama klupa podeljena je na 2/3, i lako se preklopi uz naslon prednjih sedišta (postoji čak i mali amortizer, koji je pogura). Inače, sedišta za nuždu su nezavisna, ali i obavezna, tj Orlando se ne može poručiti samo sa pet standardnih. Šteta, jer tako bi prtljažnik bio veći, a cena niža, iako ova nisu za potcenjivanje.

Kao što se može videti na fotografijama, “garçon” (momak) od tačno 1,72 m, nema većih problema sa glavom i nogama, mada je činjenica da se oseća prijatnije na nekom sedištu bliže vozaču. Posledica ovakve koncepcije je visok utovarni prag i mala zapremina prtljažnika, posebno uzevši u obzir spoljne dimenzije. Najmanja iznosi 90 lit (sa sedam mesta), da bi u konfiguraciji sa pet sedišta, porasla na 454 lit, odnosno 1487 lit, kada su sva oborena. U tom slučaju, pod je potpuno ravan i spomenuti “garçon” može se ispružiti, ukoliko ne i prenoćiti u kolima.

Skoro bez mane
Pored benzinskog 1.8/141 KS, Orlando poseduje još i dizel blok 2.0VCDi, razvijen u dve verzije. Voženi, sa 130 KS, i snažniji od 163 KS, po želji u kombinaciji sa manuelnim, odnosno automatskim menjačem. Uzevši u obzir namenu vozila, slabiji dizel je pravi izbor, posebno jer ni u jednom trenutku nije ostao kratkog daha! Iako ovaj Chevrolet ima čitavih 1700 kg, zahvaljujući izdašnom obrtnom momentu od 315 Nm, ubrzanja i međuubrzanja su ubedljiva. Jedino u najnižem režimu rada, ispod 1.500 o/min, treba sečekati da proradi turbo. Potpomognut preciznom ručicom šestostepenog menjača i dobro odmerenim prenosima, ovaj motor je na visini zadatka u svim situacijama. Uz to je i iznenađujuće diskretan, jedino nas je razočarao povišenom potrošnjom. Računajte u proseku na 8 litara, sa rasponom između 6,5 i 11 lit.

Pored korektnih perfomansi (10,5 sec do 100 km/h i maksimalna brzina od 180 km/h), Orlando je ujedno i siguran auto, sa dobrom voznom dinamikom. Pomalo „tvrd“ pri nižim brzinama, postaje znatno prijatniji sa njenim porastom. Prilikom slalom vožnje, odnosno u oštrim zavojima, nema izraženijeg naginjanja karoserije, karakterističnog za ovaj segment. Pohvalimo još hidrauličnu asistenciju upravljača, odmerenu baš kako treba, kao i precizno upravljanje i snažne kočnice. Podrazumeva se da Orlando poseduje serijski ABS i ESP.

Bez neprijatnih iznenađenja
Poznat po odličnom odnosu uloženo/dobijeno, Chevrolet nas ni ovoga puta nije razočarao. Kako stvari za sada stoje kod nas, u ponudi su tri završna nivoa, LS Plus, LT i LTZ. Već uz prvi se dobija ESP, šest vazdušnih jastuka, manuelni klima uređaj, radio CD MP3..., dok je voženi LTZ posedovao automatsku klimu, aluminijumske naplatke od 17 cola, svetla za maglu, tempomat, senzore za automatsko uključivanje brisača, kožni volan sa audio komandama, zadnje parking senzore, putni računar... Nije loše, no ipak treba reći da Orlando ne poseduje sofisticiranu opremu kao pojedini konkurenti, tipa klima uređaj sa više zona podešavanja, startovanje motora bez ključa, električnu ručnu kočnicu, sistem protiv mrtvog ugla, inteligentni regulator brzine... No za nekih 18.000 evra, koliko košta najeftiniji 2.0 VCDi/130 KS, zaista je teško očekivati i dobiti više.

Bilo kako bilo, Orlando ima sve šanse da bude usvojen od strane porodičnih ljudi sa prosečnim primanjima (pa i ispod prosečnih), naravno u iole razvijenijim evropskim zemljama. Jeftiniji od sličnih vozila u segmentu za više hiljada evra, trenutno nema konkurenta, sve dok krajem ove, ili početkom naredne godine, Dacia ne predstavi svoj sopstveni van.