Chevrolet Cruze 5 vrata 1.8/141 LTZ

Stvar je poznata; Amerikanci i Evropljani nemaju isti ukus, barem kada su automobili u pitanju! I dok se Cruze sedan u USA bori za titulu najprodavanijeg vozila, na Starom kontinentu, retki su primerci koji su pronašli put do srca kupaca. Primera radi, modeli koji "razvaljuju" sa druge strane "bare", poznati su pod imenom Toyota Camry, Nissan Altima, Hyundai Sonata, Chevrolet Malibu..., nepoznati su većini evropskih kupaca. Izuzmemo li naš Cruze, često se ni ne uvoze u Evropu. A kad je već tako, šta drugo uraditi, nego li se adaptirati ukusima ovih. U prevodu, transformisati limuzinu u hečbek, odnosno skratiti je i dodati praktična peta vrata. Samim tim, Cruze uskače u C segment, gde više od 65 % prodatih automobila, poseduje upravo ovakvu karoseriju. Činjenica koja se ne može ignorisati, zbog čega je Chevrolet sasvim ozbiljno zalegao na posao. Bez da će verzija sa petoro vrata ući u anale industriskog dizajna, može se reči da je u estetskom smislu uspeo. Sasvim dopadljiv zadnji deo, lepo se uklopio u opšte forme, što je samo po sebi garantuje veći komercijalni uspeh. Iako ne izmamljuje uzdahe požude i oduševljenja, kao jedan "pravi" Chevrolet, tipa Corvete i Camaro, Cruze je privukao pažnju kolega i prijatelja. Posebno kada su čuli po kojoj se ceni prodaje, tj nakon što su imali prikike provozati se i uveriti u izvesne kvalitete.

Luksuzni "low cost"
Ne preterano jeftin, ali ni prefinjen kao pojedini konkurenti (Golf,Astra, Megan, C4....), Cruze je priča za sebe. Rekli bi smo da igra na kartu kompromisa, odnosno da pruža odličan odnos uloženo/dobiveno. Samo 11.800 evra za jedno ovakvo "parče" automobila od 4,5 m (početna cena), što je, ovoga puta, na nivou inferiornije B segmenta. Jedan od najvećih kvaliteta svakako je raspoloživ unutrašnji prostor, ravan superiornijem segmentu. Izuzmemo li prtljažnik, zadržao je iste unutrašnje dimenzije, upravo kao i međuosovinski razmak od 2, 69 m, jedan od najvećih u segmentu. Konkretno, ovo se odražava izdašnim prostorom za kolena putnika pozadi, pet odraslih osoba, zajedno sa stvarima, staju bez problema. Chevrolet navodi zapreminu prtljažnika od "samo" 413 dm3, no već na prvi pogled, reklo bi se da je veći! Bilo kako bilo, čak i ukoliko je zvanično izgubio 37 dm3, u poređenju sa limuzinom, evidentno je dobio na praktičnosti. Obaranjem zadnjih naslona (sedalni deo je fiksni), bez muke smo ubacili poveći muški bicikli, što je nemoguća misija za trovolumensku karoseriju. Peta vrata su dovoljno široka, jedino mu se može prebaciti visok utovarni prag. U dnu prtljažnika smo pronašli samo kit za opravku, čime se može objasniti veća zapremina od obećane. Što se tiče dizajna interijera, kao što se moglo i očekivati, nema nikakvih izmena. Komandna tabla je identična, ergonomski dobro rešena, jedino su nam zasmetali nedovoljni oslonci za laktove. Naime. sa leve strane, na vratima, nema dovoljnu širinu, dok je sa desne smešten previše unazad.

Bez obzira na stas, vozač lako pronalazi željenu poziciju, i biće bez sumnje iznenađen koliko daleko može odgurnuti sedište. Jeste da u tom slučaju praktično dodiruje zadnja, ali za uzvrat, i košarkaški centar može ga voziti ispravljenih kolena.

Upotrebljena plastika je za razliku od konkurencije tvrda, no Chevrolet je pokušao da razbije monotoniju umecima od platna (ista kao na sedištima). Što da ne, ne izgledaju loše, pitanje je samo kako će stariti? Dopalo nam se i osvetljenje komandne table, posve klasične koncepcije. Tim bolje, jer preglednost ove je za pohvalu.

Skromna ponuda agregata
I dok se konkurenti diče sa najmanje 3-4 dizela, i isto toliko benzinskih agregata, Cruze se mora zadovoliti sa ukupno tri. Dva benzinska 1.6 i 1.8, kao i jedan dizel od dve litre, nedostupan odmah po lansiranju. Mogli smo dakle da biramo između benzinskih, no kako se 1.6/124 KS u predhodnim testovima pokazao neubedljivim, odluka je pala na "snažni" 1.8, od 141 KS.

Gde li samo nestadoše ti silni konji, zapitali smo se već nakon par pređenih kilometara? No sve je jasnije ukoliko se baci pogled na tehničke karateristike, gde stoji da skromnih 176 Nm, razvija pri visokih 3.800 obrtaja. Na papiru sve međutim izgleda korektno (maksimalna brzina od 200 km/h, i 10 sec do 100 km/h), no u praksi, motoru nedostaje elastičnosti. Neophodno je često posegnuti za ručicom petostepenog menjača, koja je, na svu sreću, veoma precizna i prijatna za rukovanje. Nedostatak šestog prenosa se i te kako oseti u vožnji na auto putu, zbog čega je i potrošnja preterano visoka. A kako ne poseduje ni Stop&Start sistem, nas Cruze u proseku troši nekih 10,5 lit. Najniža zabeležena iznosi 6,7 lit, dok po gradu računajte na najmanje 11-12 lit. Samim tim, dizel se apsolutno nameće, osim ukoliko ne prelazite manje od desetak hiljada kilometa godišnje.

Na putu, ponašanje našeg "Amera" veoma je zdravo, bez da je time znatnije narušena udobnost. Naime, Cruze je veoma konforan, iako se po lošem putu oglašava zadnji trap, posebno kada je auto prazan. Ništa strašno, stabilnost time nije nimalo dovedena u pitanje, posebno od kada su kvalitetni Continental pneumatici, zamenili posve osrednje južnokorejske. Treba istaći i da je Cruze inagurisao potpuno novu platformu, koju koristi i jedna mnogo veća zvezda, poznata pod imenoma Opel Astra.

A cena?
Interesantna, šta više veoma interesantna, pa još i niža za 500 eva od limuzine. Kao što smo rekli, startuje sa 11.800 evra, a odnosi se na slabiji benzinski 1.6 LS Plus, no i u najeftinijem paketu opreme već pronalazimo klima uređaj, 6 vazdušnih jastuka, ABS+ESP, električne komande za prednje prozore i retrovizore, putni računar, CD auto radio…

Voženi 1.8 LTZ je naravno skuplji, no uzevši u obzir opremu, cena od 15.200 i dalje je veoma konkurentna. Spomenimo samo automatski klima uređaj, senzore za kišu, regulator brzine, aluminijumske naplatke sa gumama 215/50 R17, senzore pozadi za pomoć pri parkiranju… Spomenimo i početnu cena dizela, koja iznosi 16.525 evra, odnosno 18.000 evra za završni nivo LTZ (+ 1.000 evra za automatski menjač) . Veoma dobar agregat, sa kojim smo se ranije imali prilike sresti, no kome se ne žuri, u bilo kom smislu te reči, može da sačeka novi 1.7 TDCi/131 KS. Poreklom iz Opela, već je u ponudi na određenim tržištima.

Da li ste znali?
Louis Chevrolet rođen je 25 decembra 1878 godine u gradu satova (La Chaux–de Fonds), u Švajcarskoj. 1885 god čitava familija emigrirala je u Francusku, tačnije u Beaune, srce regiona Bourgogne (danas čuven po odličnim vinima). Zbog nemogučnosti roditelja da obezbede školovanje za sedmoro dece, već u jedanaestoj godini Louis je bio primoran da radi, kao mehaničar za bicikle, zanat za koji je pokazao veliko interesovanje. Sve dok se jednoga dana, bogatom Amerikancu, koji je slučano bio u prolazu, sa nekakvom motorizovanom mašinom, ova nije pokvarila, nedaleko od radionice. Talentovani Louis uspeo je da je osposobi, nakon čega ga je Amerikanac posavetovao da ode u U.S.A, gde, po njegovim rečima, vlada velika potražnja za tako sposobnim mehaničarima. Pomalo rano za mladog Louis-a, koji je ujedno i lokalni biciklistički as, na bicklima marke Gladiador. Ova je sa svoje strane samo filijala firme Darracq, tada poznate po proizvodnji automobila. I kako ništa u životu nije slučajno, njegovi uspesi bili su primećeni od tadašnje direkcije, te ubrzo biva premešten u Pariz. Nikada zaboravljeni američki san, ponovo se budi i 1901 godine odlazi prvo u Kanadu, kao šofer-mehaničar. Ubrzo zatim, angažovan je u New York-u, od starne De Dion Boston America, čuvene francuske firme, koja poseduje postrojenja i u Americi. Par godina kasnije, pridružiti će mu se i ostali članovi familije, da bi se 1905 oženio, i ubrzo dobio dva sina, Charlesa i Alfredoa.

Te iste godine, pronašao je posao kod agencije Fiat u New York-u, kada je dobio i prvu priliku da se ogleda kao vozač na trkama, gde se odmah istakao brojnim uspesima. Tako počinje slavna epoha, puna rekorda, gde je uspeo da pobedi najbolje američke pilote tog vremena, kao što su, kojim slučajem, izvesni Vicenio Lancia i Henry Ford! Godinu dana kasnije, napušta Fiat i pilotira jedan Darracq V8, sa kojim obara brzinski rekord od 189 km/h prosečne brzine. Ime Chevrolet postaje slavno, pravi nacionalni heroj, posebno jer su i dva ostala brata isto tako učestvuju na trkama. Ali Louis je talentovaniji, i pre svega markantniji. Nazvan od strane štampe “Francus sa galskim brkovima”, osvajao je svojom gigantskom pojavom za to doba, od 1,82 m visine i 100 kg težine. Upravo koliko treba da bi se ukrotile teške mašine sa početka veka. Uprkos tome, između 1905 i 1920, proveo je preko tri godine po bolnicama, lečivši se od brojnih povreda. Čak četiri mehaničara koja su sa njim delila vozila (u to toba u trci su učetvovali vozač i mehaničar), izgubila su živote. Smatra se da je upravo on izmislio sigurnosni luk, kao zaštitu u slučaju prevrtanja.

Bliska saradanja sa izvesnim bogatašem, poznatim pod imenom Wiliam Crapo Durant, inaće vlasnikom marke Buick, a malo kasnije i holdinga General Motors (marke, kao što su Cadillac i Oldsmobile, kao i još 25 drugih, njen su sastavni deo), pomogla mu je da ostvari svoj san. Louis naime biva ohrabren od spomenutog Durant da osnuje svoju sopstvenu marku, te je 1911, svetlost dana ugledao prvi model, nazvan Classic Six od 4,9 lit. Lep i elegantan, ovaj model bio je sposoban da dostigne 105 km/h, postigao je ujedno veliki uspeh.

Medutim, 1913 godine, nakon povratka iz Francuske, uvideo je da je Durant reorganizovao proizvodnju, kako bi fabrikovao jeftinije automobile, što dovodi do raskida sporazuma. Napušta zajedničku firmu, ali mu ugovor zabranjuje da upotrebljava sopstveno ime, ukoliko otvori drugu za proizvodnju automobila.

Louis Chevrolet nije međutim bio čovek koji lako klone duhom, njegova deviza bila je « Never give up » (nikad ne odustati). Vraća se trkama, osnivajući svoju kompaniju, nazvanu Frontenac Motor Corporations, u kolaboraciji sa bivšim francuskim inženjerom Etienne Planche, koji je bio zadužen za razvoj navedenog Classic Six. Zajedno sa braćom Arthur i Gaston Chevrolet, osnivaju firmu Frontenac, čiji automobili ubzo postaju nepobedivi. Opsednut težinom i aerodinamičnošću, upotrebljava lake metale, i ujedno je pozicionirao motor veoma nisko, kako bi spustio gravitaciju vozila. Lakši za 250 kg od konkurencije, godinama je ređao silne pobede na trkačkim stazama. 1920 godine, njegov brat Gaston trijumfuje u čuvenoj trci 500 milja Indianapolisa, ali će smrtno nastradati krajem godine, u isto tako čuvenoj trci Californie.

Ovo ce naterati Louisa da stavi kraj na svoju karijeru, nakon što su automobili Frontenac još dva puta pobedili na 500 milja Indianapolis. Nakon toga, započinje sa proizvodnjom motora za avione, ali nakon svađe sa drugim bratom Arthurom, i ekonomske krize koja je 1929 godine pogodila Ameriku, doživljava bankrot. Vraća se da u Chevrolet u Detroit, da radi kao običan mehaničar, ali oslabljen moždanim udarom, umire 6 juna 1941 god, u 62-oj godini života.

Sama kompanija Chevrolet, preživela je do današnjih dana, a registarske tablice koje možete videti na fotografijama, sa oznakom 21 (Bourgogne, region odakle potiče Louis Chevrolet), želja su odgovornih u Chevrolet France da odaju počast ovaj slavnoj ličnosti.