Chery Ego

Jedan od filmova koji je proslavio, tada mlađanog, a sada "nepristojno bogatog" Stevena Spielberga, "Bliski susreti treće vrste", govori o prvom kontaktu između ljudske vrste sa bićima iz svemira. E sad, ovo nije filmski almanah već automobilski magazin, i ne, nećemo tvrditi da dolazak kineskih automobila na evropsko tržište ima važnost koliko bi imalo eventualno pojavljvane bića iz svemira, ali u automobilskom svetu - ovo predstavalja prilično značajan događaj. Ne samo zato što je Kina najmnogoljudnija država na svetu, odnosno, najveće tržište automobila na planeti, već i zato što razvojni put ima sličnosti sa onim kakav je imala japanska i južnokorejska automobilska industrija. Naravno, u znatno većoj razmeri, a o potencijalima da i ne govorimo...

Sezona je otvorena
Prvi Chery model koji je došao u našu redakciju zove se Ego... Radi se o gradskom automobilu, odnosno, mini-monovolumenu, dužine 3,7 metara. Ego se na prvi pogled ne može dovesti u vezu ni sa jednim drugim automobilom, odnosno, da za njegov dizajn slobodno možemo reći da je relativno autentičan, naravno, u okvirima koliko to ova klasa dozvoljava. Sa međuosovinskim rastojanjem od nepuna 2,4 metra, on deluje skladno, što bi istovremeno trebalo da znači da će u njemu biti mesta.

Dakle, za automobil dug samo 3,7 metara, količina prostora je zadovoljavajuća. Pozadi ima više mesta nego što smo očekivali, mada je on u određenoj meri dobijen relativno malim opsegom uzdužnog podešavanja prednjih sedišta, ali je to nešto što će primetiti osobe koje su više od 185 centimetara.

Da budemo iskreni, slične ergonomske mane uočene su i ranije kod drugih modela azijskih proizvođača. No, to nije nešto što bi moglo biti kamen spoticanja za buduće vlasnike, naravno, ukoliko nisu natprosečno visoki.

Puno opreme
Koliko spoljašnji dizan na neki način deluje konvencionalno i ne odaje poreklo ovog automobila, to se za unutrašnjost ne može reći. I to, ne toliko po pitanju dizajna, koliko po pitanju izboru materijala i boja. Ne kažemo da se žuta i siva ne slažu, ali slične kombinacije nismo skoro viđali. Ipak, to je već pitanje ukusa...

Iako Ego ima par egronomskih mana poput pomenutog podešavanja sedišta, ili relativno kratkih brisača, najjača strana ovog automobila je oprema. Pored ABS-a (sa EBD-om), klima-uređaja i vazdušnih jastuka, Ego je opremljen sitnicama poput "stakala na struju" na svim vratima, daljinskom centralnom bravom sa alarmom, parking senzorima (sa grafičkim prikazom), putnim računarom, pa sve do korisnih dodataka, poput svetala za maglu.

Ni sitnice nisu zanemarene... Ispod vozačkog sedišta nalazi se fioka-ostava (za prsluk), a volan ima mogućnost podešavanja po visini. Još nešto... kod nas postoji tradicija da se o automobilu sudi na osnovu kvaliteta plastike u unutrašnjosti. Ako bi ovu "priznatu, naučnu metodu" primenili na ovaj model, Ego ne bi prošao najbolje, ali je slično i sa ostalim automobilima ovog cenovnog ranga.

Solidno motorizovan
U saobraćajnoj dozvoli piše da Ego ima masu od 1040 kilograma, a kada se ona rasporedi na snagu od 62 kilovata, odnosno 84 konjske snage, dolazi se do zaključka da bi ovaj "autić" trebao da bude živahan. Ubrzanje od 0 do 100 km/h traje 12 sekundi, a proizvođač još tvrdi da motor od 1,3 litre raspolaže sa 114 Nm obrtnog momenta koji su raspoređeni u rasponu od 3500 do 4500 obrtaja u minuti. Doduše, nijedan malolitražni atmosferski agregat ne može se pohvaliti elastičnošću i snagom pri malom broju obrtaja.

Tako da se snaga "ACTECO" motora nalazi na "gornjoj polici", možda i na malo višem mestu nego kod konkurenata. No, to nikako ne znači da se ovaj model ne može voziti sa 2000 obrtaja u petom stepenu prenosa, ali da bi se uspešno preticalo, potrebno je upotrebiti ručicu manuelnog petostepenog menjača, koja je umereno precizna i sasvim solidno obavlja svoj posao. Čak i kada se optereti, motor je kultivisan, tih i (začudo) štedljiv. Gradski prosek iznosi oko 8 litara, dok se minimum na otvorenom putu kreće i do 5 litara. Iako nije elastičan, agregat zaslužuje dobre ocene, a pored opreme, motor se definitivno čini kao jedna od boljih strana ovog automobila.

Za grad i džep?
Vožnja po gradu doprinela je nizu već pomenutih zaključaka, ali se pojavio i jedan nov. Ego se po gradu snalazi kao "poslanik u jelovniku Narodne skupštine"... Dobro, možda baš i nije tako, ali mali prečnik okretanja, solidna preglednost i povišena pozicija sedenja, govore sami za sebe.

Sa druge strane, ogibljenje ne voli bilo kakve vrste neravnina - Ego nije neudoban automobil, ali nije daleko od toga. Šta to znači? Trimovan je tako da bude udoban, ali kada se vozi oštrije, brzo se dolazi do granica. Dobar deo odgovornosti za ovo i neodređenu upravljivost (što je dobra vest) snosi i "obuća" koju smo zatekli na vozilu. Drugim rečima, stanje se može popraviti kupovinom drugih pneumatika, jer set koji se nalazi na automobilu nije ni blizu najboljih primeraka svoje vrste. Ipak, kada je reč o budžet automobilima, sve treba uzeti u obzir.

No, da bi se stekla kompletna slika o ovom modelu, potrebno je uključiti i kalkulator. Naime, Chery Ego staje nepunih 7500 evra. Njegovi najoštriji konkurenti u A segmentu koji po istoj ceni, kupcima nude više lima, odnosno, izdašniji unutrašnji prostor, imaju daleko manje opreme. Napominjemo da se Ego isporučuje u samo jednom, "luksuznom" paketu koji obuhvata, pored svega pomenutog, i aluminijumske felne i metalik boju. Hyundai i10 u sličnom paketu (doduše sa slabijim motorom) košta 1000 evra više, a adekvatna verzija Chevroleta Spark košta 2500 evra "plus".

Da li je to dovoljno i kome je namenjen ovaj automobil?

Zaključak
S obzirom da su i proizvođač i model potpuno novi, to može da predstavlja dilemu za kupca. Što se samog automobila tiče, nemamo da "prijavimo" ništa u šta bismo uperili prst i rekli: "Aha, evo!" Na Egu postoji određeni broj detalja koji bi mogli da zasmetaju kupcima koji imaju istančan i prefinjen ukus...

Plastika nije sjajna (da li je to stvarno toliko važno?!), a zazori na nekim elementima su nešto veći ili neravnomerni (tragičan doživljaj za svet umetnosti). Šta još? Ogibljenje bi moglo biti za nijansu tvrđe i kompleksnije (skuplje), što ne verujem da bi se svidelo prosečnom kupcu... Pa, i kvalitet materijala u enterijeru, pogotovo onog kojim su obložena sedišta, mogao bi da bude bolji. Mislim, manje sintetički... I to je to!

Ego nudi dovoljno prostora, zaista puno opreme i solidnu motorizaciju, a sve to po "diskont ceni" i namenjen je ljudima koji od automobila očekuju upravo to. Ovaj kineski automobil, uz doplatu, samo ne nudi imidž, koji je oduvek i bio najskuplja stavka...