Istorijat

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

... i sve to (navodno) zbog američkog atletičara

„Mi smo bolji od vas, a to znate i vi“ (DodgeBall: A True Underdog Story, 2004)


#jesseowens pokrenuo lavinu napada na brzinske rekorde nacističke Nemačke Twituj ovo!

Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine su bile upravo onakve kakvim ih je Adolf Hitler zamišljao. Nemački lider je stigao na čelo najviše zato što je uspeo da ubedi nemački narod kako su oni bolji od ostatka sveta i samim tim biti Nemac je veliki ponos. Olimpijske igre su protekle u baš takvom duhu, a posle dve sedmice takmičenja, nemački atletičari su se mogli pohvaliti sa ukupno 89 medalja, od čega 33 zlatne, što je bilo za 33 medalje više od najbližeg konkurenta, Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i čak 67 medalja više od trećeplasirane Italije.

Međutim, Hitleru je jedan detalj uspeo da pokvari celu Olimpijadu, a to je američki atletičar Jesse Owens. On je smatrao SAD za državu bez istorije koju predvode Jevreji, a posebno mu se nije dopadalo što je u ovoj državi živeo veliki broj crnaca (sa druge strane, veoma je poštovao prastanovnike Amerike tj. Indijance). Iz navedenog razloga, podatak da Američki atletičar, koji je pri tom crnac, osvaja čak četiri zlane medalje u sprinteru u sred Berlina nikako nije dobro prošao kod najmoćnijeg čoveka u Nemačoj. On je uskoro najavio da svet mora da vidi koliko su Nemci zaista brzi, a ako nemaju čoveka koji je brži od Owensa, onda će to pokazati na drugi način - preko automobila, vozova i aviona.

Koliko je navedena priča istinita i da li je Owens zaista bio inspiracija za brzinske rekorde Hitlerove Nemačke nije poznato. Tokom godina su se čule mnoge priče, od onih koje kažu da je Hitler ipak čestitao američkom atletičaru na uspehu do čak i one da je Owens proveo ostatak života čuvajući sliku u svom novčaniku gde pozira zajedno sa medaljama i nasmejanim Hilterom.

Pored dokazivanja domaćoj i stranoj publici da su Nemci zaista najbrži, Hitler je želeo da promoviše i nove autoban puteve. Tokom sredine 1930-ih godina, kupovna moć u Nemačoj je i dalje bila izuzetno mala, pa su automobile mogli da priušte samo bogataši. Hitler je želeo da proizvede i narodni automobil koji bi svaki Nemac mogao da priušti (na čijoj ideji će da nastane Volkswagen Beetle). Nedugo posle Olimpijskih igara 1936. godine, gotovo svi veći proizvođači su dobili pozivnice sa obećanom velikom nagradom ukoliko obore razne svetske rekorde. Nije bilo potrebno dugo vremena pre nego što su ideje postale realnost ...

Mercedes W125 Rekordwagen
Još tokom ranih 1930-ih godina Mercedes i Auto Union su dominirali u Evropskom „Grand Prix“ šampionatu sa popularnim Silver Arrows („Srebrne Strele“). Serijski W125 je debitovao 1937. godine da zameni neuspešni W25, a mogao je da dostigne brzine od preko 300 km/h zahvaljujući ogromnim rednim motorom od osam cilindara, zapremine 5,7 litara i snage od 637 ks zahvaljujući kompresoru.

W125 će da pobedi u čak šest od 12 trka u kojima se takmičio, uključujući i prva dva mesta u generalnom plasmanu u sezoni 1937. Na njegovoj bazi je nastao i Rekordwagen, ali dva automobila su delila mnogo manje nego što se čini na prvi pogled.

Za početak, ovaj automobil je dobio aerodinamičniju školjku sa malim otvorom samo za vozača. Težina je vozila je iznosila svega 750 kilograma, a najveća promena je stigla ispod haube. Naime, trkački motor od osam cilindara je zamenjen moćnijim od 12 cilindara, a snaga je skočila na čak 725 ks. Za brzinski test je izabran domaći vozač Rudolf Caracciola, koji je već vozio za Mercedes u Grand Prix šampionatu, a veruje se da je on bio najbolji izbor zahvaljujući članstvu u NSKK - Nacističkoj organizaciji za auto-sport.

Caracciola je takođe bio blizak sa Hitlerom i početkom 1930-ih godina je bio njegov lični vozač. Januara 28., 1938. godine, Caracciola se pojavio na autobanu i tokom jednog kilometra vožnje dostigao brzinu od 433 km/h. To ne samo što je bio tadašnji svetski rekord već do današnjeg dana važi za najveću brzinu ikada javno zabeleženu na autobanu. Rekordwagen je uspeo da preživi nekoliko testova, kao i rat, a danas se nalazi u Mercedesovom zvaničnom muzeju u Štutgartu.

Auto Union V16 Streamliner
Istog dana i 90 minuta kasnije nakon što je spomenuti Mercedes W125 Rekordwagen postavio svetski rekord, na drugom delu Nemačke, Auto Union je pokušao da postavi svoj rekord pored velikog rivala sa staza. U periodu od 1934. do 1939. godine, Auto Union je vodio veliku borbu za Mercedesom za vladavinu u Grand Prix šampionatu i uspeo da osvoji titule u sezonama 1936. i 1939., a glavni vozač tima je bio mladi Bernd Rosemeyer.

Kompanija je znala planove Mercedesa, a odluka je pala da se rival zasniva ne na novom Type D (koji je debitovao 1938. godine), već na prethodnom Type C iz sezona 1936 i 1937. Razlog za tako nešto je ležao u snazi, pa dok je Type D imao 12 cilindara i 478 ks (da se zadovolje nova Grand Prix pravila), njegov prethodnik Type D je imao četiri cilindra više i 513 ks. Za razliku od Mercedesa, čiji je Rekordwagen pretrpeo veće mehaničke promene u poređenju sa modelom na kome je bio zasnovan, novi Auto Union Streamliner je dobio samo novu školjku da bi se poboljšala aerodinamičnost. Posao je dobila prva zvezda tima, Rosemeyer, a veruje se da detalj zbog koga je Streamliner bio toliko brz (aerodinamičnost) je verovatno igrao ključnu ulogu u tragediji. Naime, Rosemeyer je testirao Streamliner dva puta pri nižim brzinama, a iako je bio zadovoljan samim automobilom, on je između testova izjavio da jak vetar čini Streamliner veoma nestabilnim. Pri trećem pokušaju Rosemeyer je nakratko izgubio kontrolu nad zadnjim delom automobila, a onda je pokušao da ga ispravi. Streamliner se iznenada okrenuo nekoliko puta pre nego što je udario u betonsku zaštitu, a Rosemeyer je ispao iz automobila i na licu mesta poginuo u 28. godini života. Veruje se da je pre sudara uspeo da dostigne brzinu od 432 km/h, ali ovaj detalj nikada nije potvrđen.

Mercedes T80
Nakon spomenute smrti Rosemeyera, Hitler je nakratko zabranio brzinska testiranja, ali do 1940. godine, kada je Nemačka uveliko bila u ratu, inženjeri Mercedesa su počeli da rade na novim idejama. Njima je korist išao i podatak da je Hitler bio prezauzet ratom, pa samim tim nije previše obraćao pažnju na civilni život. Međutim, rat je doveo do novih problema kao što je nedostatak metala, gume i goriva.

Na sreću Mercedesa, tada je na scenu stupio još jedan Grand Prix vozač, Hans Stuck. Iako je proveo celu svoju trkačku karijeru u Auto Unionu, tokom 1940. godine Stuck je bio bez posla i bio je spreman da pregovara sa ko god mu je ponudio novac. Stuck je takođe bio blizak prijatelj sa Hitlerom, kojeg je upoznao 1925. godine u lovu na divlje životinje, pa je samim mogao mogao da dobije mnogo toga šta obični smrtnici nisu mogli. On je želeo ne samo brzinski rekord na asfaltu već generalni brzinski rekord, pa je uskoro kontaktirao Ferdinanda Porschea.

Čuveni austrijski inženjer je početku smatrao da će maksimalna brzina od 550 km/h da bude dovoljna, ali tokom 1938. i 1939. godine britanski LSR je dostigao maksimalnih 595 km/h. Iz navedenog razloga, Porsche je podigao željenu cifru na 600 km/h, a ceo posao je poveren Mercedesu. Kompanija je proizvela legendarni T80, koji do današnjeg dana važi za svetsko čudo. Naime, V12 motor zapremine 44,5 litara je preuzet direktno iz Messerschmitt Me 410 aviona, a razvijao je čak 3.000 ks. T80 je bio dugačak osam metara, težak oko tri tone, a imao je i šest točkova (iako se snaga prenosila na samo četiri od njih). On je završen krajem 1939. godine po ceni od 600.000 maraka.

Plan je zahtevao da se Stuck nađe za volanom u januaru 1940. godine na specijalnom autoputu gde je pravac iznosio deset kilometara. Međutim, samo četiri meseca ranije je zvanično počeo Drugi svetski rat napadom Nemačke na Poljsku, pa je zvanični test odložen.

Tokom rata njegov motor je izvađen da bi pokretao avion, ali je T80 uspeo da preživi rat i danas se nalazi u Mercedesovom muzeju u Štutgartu. Pretpostavlja se da je T80 mogao da dostigne 750 km/h, a do današnjeg dana Mercedes dobija molbe da restaurira ovaj automobil i testira njegovu maksimalnu brzinu.

DRG Class 05
Dok su Mercedes i Auto Union obarali (ili pokušali da obore) brzinske rekorde u svetu automobila, nemačka zvanična železnička kompanija Deutsche Reichsbahn-Gesellschaft (DRG) je pokušala da uradi identičnu stvar i u svetu vozova.

Još sredinom 1930-ih godina popularni Fliegender Hamburger (Leteći Hamburger) je mogao da dostigne maksimalnih 160 km/h. U pitanju je bio prvi brzi nemački voz, a pokretao ga je dizel motor od 12 cilindara. Zahvaljujući visokoj brzini, DRG je shvatio da postoji želja za još bržim vozom, pa je 1934. godine počeo da radi na vozu koji bi mogao da obori svetski rekord. Prva dva modela su debitovala početkom 1935. godine. Njih je krasio aerodinamičan dizajn, ali su imali jednu veliku promenu u poređenju sa Fliegender Hamburgerom - nije ih pokretao dizel motor već su bili parne lokomotive.

Prvi primerak, pod kodnom oznakom 001, je korišćen za rana testiranja, dok je drugi primerak (002) napao svetski rekord u januaru 1935. godine. Iako je dostigao maksimalnih 192 km/h, to nije bilo dovoljno za prvo mesto, ali kasnija brzina od 177 km/h prvi vuči od 254 tona je postala rekord za teretni voz. Maja 1936. godine, 002 je dostigao 200 km/h, što je bio rekord za parni voz, a on će da stoji dve godine kada će Britanski LNER Class A4 4468 Mallard da izbije na prvo mesto.

DRG je proizveo i treći primerak 1937. godine, ali on nikada nije napao brzinske rekorde. Nijedan od Class 05 vozova nije korišćen tokom rata, ali su značajno osveženi krajem 1940-ih godina i vraćeni u upotrebu. Oni su u toj služni ostali do 1958. godine, kada je prvi primerak poslat u muzej transporta u Nurembergu dok su ostala dva primerka završila na otpadu.

DRB Class 01.10
Godine 1937. DRG je promenio ime u DRB (Deutsche Reichsbahn) i ubrzo raspisao konkurs novih lokomotiva za vuču putničkih vagona. Takva lokomotiva je morala da bude u stanju da dostigne 150 km/h na pravcu, zatim 120 km/h pri vuči 500 tona tereta i na kraju 100 km/h pri vuči 350 tona tereta pri ubrzdici od 5%.

Na konkurs se javilo nekoliko proizvođača koji su želeli da modifikuju već postojeći dizajn parnih lokomotiva sa dva cilindra, ali je ugovor dobio Schwartzkopff. On ne samo što je predstavio novi dizajn sa tri cilindra već je predstavio i aerodinamičnu verziju za lakše probijanje kroz vazduh. DRB je prvobitno zahtevao 400 primeraka, zatim 204, a na kraju se zadovoljio sa cifrom od 55 zbog Drugog svetskog rata. Schwartzkopff je zadovoljio sve potrebe pa je samim tim Class 01.10 u svoje vreme držao rekord po brzini sa masovno proizvedeni putnički voz. Kraj rata je zatekao svih 55 primeraka u zapadnoj Nemačkoj u veoma lošem stanju. Godine slabog održavanja i korišćenja jeftinih materijala je osetilo posledice, ali 33 primerka su dobili nove bojlere i ostali u upotrebi godinama kasnije. Poslednji primerak je povučen iz upotrebe 1975. godine, a do današnjeg dana mnogi od njih se mogu pronaći u muzejima širom sveta.

Messerschmitt Bf 109
Možda najpoznatiji nemački ratni avion je igrao veliku ulogu i pre početka Drugog svetskog rata, a u svoje vreme je bio ubedljivo najmoderniji ratni avion na svetu. Sa maksimalnim brzinom od 640 km/h je bio brži od bilo kog savezničkog aviona, mogao je da pređe oko 1.000 km između punjenja, a takođe je bio jeftin za proizvodnju, pa tako danas drži rekord kao najmasovnije proizvedeni lovac sa približno 34.000 primeraka. U novembru 1937. godine, pilot Hermann Wurster je dostigao brzinu od 611 km/h, što je bilo za 44 km/h brže nego prethodni svetski rekorder Huges H-1 Racer.

Heinkel He 100
He 100 je jedna od najvećih nepoznanica po pitanju oružja iz Drugog svetskog rata. Iako je on postavio svetski rekord u martu 1939. godine sa brzinom od 747 km/h, Hitler i dalje nije želeo da odobri serijsku proizvodnju pa je tako proizvedeno svega 19 primeraka za testiranja. Neke priče će reći da je razlog ležao u nestabilnosti pri takvim brzinama, dok će drugi razlog tražiti u menjanju dizajna motora koji bi zahtevao veće promene kod dobavljača. Posle testiranja 1939. godine svih 19 primeraka je uništeno, a tokom rata su uništena i dokumenta zbog kojih ni dan danas ne postoje odgovori na mnoga pitanja. Najbliže što publika može da vidi He 100 je njegova replika u muzeju aviacije u Kaliforniji.

Messerschmitt Me 209
Krajem 1930-ih godina, Messerschmitt je bio samo jedan u nizu nemačkih avio kompanija koja se borila da dobije državne ugovore. Vlasnik i osnivač kompanije, Willy Messerschmitt, nije imao jake političke veze, pa je tako pokušavao na razne načine da privuče pažnju javnosti. Sredinom 1938. godine svetlost dana je ugledao Me 209 sa ciljem da obori svetski brzinski rekord i na taj način pomogne Messerschmittu da dobije državne ugovore. Proizvedena su četiri prototipa od čega je jedan od njih dostigao maksimalnih 755 km/h u aprilu 1939. godine. Rekorder je narednih nekoliko godina bio deo lične kolekcije drugog najmoćnijeg čoveka u Nemačkoj, Hermanna Goringa, a deo ovog aviona (bez krila) je uspeo da preživi rat i danas se nalazi u muzeju aviacije u Poljskoj. Ostala tri prototipa su uništena početkom 1940-ih godina.

Messerschmitt Me 262
Kao prvi ratni avion sa pogonom na mlazni pogon, Me 262 je, po mnogima, velika propuštena šansa Hitlera da pobedi u ratu. Iako je rad na njemu počeo još krajem 1930-ih godina, Hitler je smatrao da je Me 262 nepotrebna investicija i odobrio je njegovu proizvodnju tek 1944. godine kada je postalo jasno da će Nemačka izgubiti rat. Tokom 1944. godine, Me 262 je dostigao brzinu od preko 1.000 km/h, a kako je sva arhiva uništena, ovaj detalj nikada nije potvrđen pa postoje samo nagađanja na osnovu posleratnog testiranja. Tokom 1944. godine je proizvedeno 1.430 primeraka, a iako su oni imali više nego uspešnu karijeru, pojavili su se previše kasno da bi napravili neku veću razliku u ratu. Veruje se da je do današnjeg dana preživelo oko deset primeraka.

Messerschmitt Me 163 Komet
Za kraj smo ostavili još jedan avion sa ciljem da Nemačkoj donese (ne)očekivanu pobedu u Drugom svetskom ratu, a njegovo ime je Messerschmitt Me 163 Komet.

Rad na ovom avionu je počeo još 1939. godine i prvi prototip je bio gotov dve godine kasnije. Međutim, kako je rat išao u korist Nemačke, Hitler je smatrao da svaki neprovereni eksperiment je nepotrebna investicija. Juna 1941. godine, čuveni pilot Heini Dittmar je postavio svetski rekord pri brzini od 1.005 km/h, a tri godine kasnije čak 1.130 km/h. Do tada je postalo jasno da će Nemačka da izgubi rat, a Hitler je naredio hitnu serijsku proizvodnju. Komet je imao nekoliko mana. Iako je bio izuzetno brz, njega je pokretalo roketno gorivo koje ne samo što je bilo izuzetno skupo već se takav motor pokazao i kao veliki potrošač. Spomenućemo samo da je Komet bio u stanju da ostane u vazduhu svega sedam minuta i pređe 25 kilometara pre nego što je zahtevao novo punjenje. Tokom 1944. godine će biti proizvedeno oko 370 primeraka, a danas deset se nalazi u raznim muzejima širom sveta.

Zoran Tomasović
4057
Postavljeno: 19.11.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

arkadije
19.11.2016 09:14
2
17

vi kao da žalite hitlera. šta je sledeće? autonomija vojvodine? brzinski rekord topljenja cvaraka? a, da, vi ste vojvodjani.

Poštovani Arkadije,

Ovo Vam nije prvi komentar ovog tipa. Ovaj nećemo cenzurisati, pre svega iz poštovanja prema Vama kao dugogodišnjem čitaocu Vrelih Guma, a i da ostali komentatori mogu da uvide Vaš "stil". Nipodaštavanje nečijeg truda i rada, utrošenog vremena i znanja da predstavi jedan deo istorije, manje poznat ljubiteljima automobilizma, je u najmanu ruku degutantan.

Jedna mala molba - ubuduće se uzdržite od ovakvih komentara jer neće biti objavljivani. Ovo nije mesto za lečenje frustracija tog tipa. Postoje drugi, mnogo adekvatniji sajtovi na internetu za diskusiju tog tipa, gde ćete naći odgovarajuće sagovornike.

Srdačan pozdrav

Redakcija

Enzo
19.11.2016 11:16
7
1

Brate, ovo su retke novine bez cenzure, namenjene pismenim ljudima!

O kojim kolima je podesno pisati iz ugla nazi-onalista? Alfi iz fasisticke Italije, kolaboracinisti Reanultu, Citroneu koji je pravio granate, necemu britanskom a ceo svet porobili. Znam, o USA automobilima, a ne, bombardovali nas.

Dr. Benz
19.11.2016 12:05
13
2

Zlatno doba...

Ali
19.11.2016 13:13
2
8

Ja ne znam odakle Vam informacija da je Caraciola bio Hitlerov vozac? Covek nije bio nacista i vreme II svet. rata je proveo u Svajcarskoj odakle nije hteo da se vrati u nemacku.
Imate jako dobro knjigu na temu ovoga u autobiografiji Alfreda Neubauer "Muskarci, zene i motori"

arkadije
19.11.2016 16:50
3
12

draga redakcijo, ja sam mašinski inženjer, poštujem poršea kao inženjera,pronalazača i druge inzenjere u nemačkim fabrikama. nemačka je u masinstvu vrh. bila, ostala. jus je prepisan din. da li znate da je vlada u I svetskom ratu iz egzila redovno plaćala rate za mašine kupljene u nemačkoj... šta smeta,ne samo kod vas? projekat krivljenja percepcije šta je dobro,šta ne. u opravdanju neutralnosti piše se pozitivno o nekim stvarima koje nemogu biti ispravne,ni za milenijum. hitler ništa dobro nije želeo. par stvari su bile uspešne, ali nije ih on izmislio,kako se misli. neuspešni projekti su brejnstorming, a ruski i mnogi drugi, opisani su kao sprdnja. provejava u vašim tekstovima tzv "vojvođanska priča", bazirana na zatvorenosti. drug gospodin čanak i ekipa lagodno živi na toj priči mržnje. imate talenta za pisanje, širinu. ne bi vas pratili i čitali da nije tako. neću biti fin da se ikom izvinjavam. siguran sam da sam u pravu sa mojim satiričnim komentarom. nisam lično mislio ni za koga. ne objavljuje ovo,ovo je za vas. veliki pozdrav

Synyster
19.11.2016 16:56
8
3

@Ali,
Za Caracciola postoje dve strane. Jeste da je ziveo u Svajcarskoj ceo rat, ali je odbijao pozive nacista tek kada je postalo jasno da ce Nemacka izgubiti rat. Pre toga je otvoreno bio sa Hitlerom u javnosti, hvalio naciste, bio clan NSKK i cak Hilteru predstavio njegov novi Mercedes 770.

Synyster
20.11.2016 04:12
8
3

@arkadije,
Ne znam za tebe, ali ja kad sam isao u skolu nas su ucili celu istoriji - i dobru i losu. Nisu preskakali odredjenu istoriju zato sto nije donela nista dobro covecanstvu.
E pa tako i sa ovom pricom - istorija necega. Niko je ne hvali, ali je i dalje istorija.

miki
21.11.2016 18:39
2
13

Kao neko ko je mnogo ostecen 2sv. Ratom (od strane nemaca) i onim sto je usledilo kod nas (od strane komunista) nakon toga moram i malo da se osvrnem na predhodne tekstove i komentare (bez pominjanja imena da se ne bi smatrali prozvanim jer onda diskusija ode u nedogled).
Drugi svetski rat je bio uzasan i za njega su krivi 99.9999% nemci kao narod (naka se uvrede, uopste me nije briga)
Prvi svetski rat je bio uzasan (na momente i u detaljima mozda i uzasniji od drugog) i za njega su krivi opet 99.9999% nemci, zvali se oni austrijanci, habsburgovci, prusi i ostali.

Zasto (mislim da) su krivi bas u tom procentu? Zato sto me ama bas niko ne moze ubediti da bas nista nisu znali tolike godine koliko se neko uspinjao na vlast, pa je osvojio, pa vladao i vladao i tek posle dugo vremena poceo da ratuje sa celim svetom.

A sada malo o tekstovima, oni meni pre svega govore da jedno totalitarno drustvo moze da ostvari nesluceni progres u odredjenim segmentima koji se onda velicaju kao neko veliko dostignuce. Ali sta je sa ljudima. Da li su oni srecni zbog toga. Mozemo sada da se divimo autoputevima i ostaloj masineriji, ali to je samo deo celog konteksta totalitarizma. Nesto kao radne akcije kod nas (i jos ponegde i sada).

Sta je sa onima koji nece autoput, koji nece rekorde, koji nece da grade brane, koji nece progres. Pa jednostavno, streljanje. Nemci su kao narod (bas tako, kao narod) samo preneli iste navike koje su sprovodili (terorisali) nad samima sobom; na druge, kada su ih okupirali. Naravno u mnogo uzasnijoj formi.

E to je sustina koju bi mozda trebalo provuci kroz tekstove ovakvog tipa.

Synyster
22.11.2016 04:36
12
3

@miki,
Sustina koja se moze provuci kroz tekstove ovakvog tipa je ISTORIJSKA LEKCIJA. Nista vise, niko ne hvali naciste vec je obicna istorijska lekcija. I veruj mi da nije poslednja i da ce ih biti jos.
A sto se tice toga ko je poceo rat ... Nacisti jesu krivi, ali ni blizu 99.9% kako ti kazes. Upamti da istoriju pisu pobednici, tako da ne veruj u sve sta nas istorijske knjige uce. Nacisti jesu uradili sta su uradili, ali daleko da je situacija crno-bela - nisu Britanci i Sovjeti bili nista drugaciji. Ono sta je ironicno je recimo da su Sovjeti sudili nacistima za zlodela u Poljskoj u vreme kada je Poljska bila pobedeljena izmedju Nemacke i SSSR. Kada se pogleda da je Nemacka bila optuzena kao jedini krivac za 1. svetski rat, nije ni cudo sto je Hitler (i ostatak Nemacke) toliko mrzio Britance, Francuze, Ruse i ostatak Evrope. Ne kazem da podrzavam Nemacku u onome sta je uradila, ali na kraju dana isto su Britanci, Francuzi i Rusi njima uradili, tako da zaboravi na tih 99.9%. Nemci su krivi za pola, Britanci, Francuzi i Rusi za drugu polovinu.

zvezdan
22.11.2016 09:19
2
12

Kada god sam bio u Nemackoj, turisticki vodici (Nemci) su pricajuci o II svetskom ratu, govorili o zlodelima nacista. Uvek, do moje zadnje posete. Tada sam prvi put cuo od njih: Nemci su unistili toliko i toliko Jevreja. Ne nacisti, Nemci bato. To je sustina. Ma koliko i drugi doprineli ratu, Nemacka tj Nemci su bili zlo. Ma ko pisao istoriju, samo oni su imali nameru i u velikoj meri je i realizovali, da jedan narod ne postoji, da ne postoje invalidi, da ne postoje homoseksualci, da nearijevci postoje samo da bi sluzili interesima arijevaca. U jednoj fazi zivota (pre 5 godina) sam bio opcinjen fenomenom uspona, razvoja i pada nacista. Onako opijajuci, magican glas, histericno atraktivan nastup, imao je samo Hitler.
Ako su se Nemci odrekli nacizma, i to sa razlogom (vise miliona razloga), zasto bi ga mi branili u bilo kojoj formi. Nikada Ruse, Britance i Francuze (uz sve imperijalisticke detalje iz proslosti) ne bi stavljao u isti kos. Samo Amerikanci nisu nikad krivi ni za sta... Uvek pobednici

Synyster
22.11.2016 14:49
12
2

@zvezdan,
Jok, nego ce vodici pricati strancima "nama je zapad sve namestio i ono sta je Hitler radio je bilo opravdano". Ako si toliko proucavao Nemce onda znas koliki su eksperti za zavaravanje - do te mere da je Crveni Krst dolazio u Auschwitz i nije saznao sta se krije iza zatvorenih vrata. Ja sam upoznao dovoljno Nemaca u danasnja vremena da vidim da Hitlerov duh i dalje zivi u njima, gde oni smatraju da su visa rasa od ostatka sveta, gde oni izdaju komande, a drugi rade ... Nista se tu nije promenilo osim toga sto sad ratuju za stolom umesto sa bombama. Nisu se Nemci odrekli nacizma iako to u javnosti naravno pricaju. Sam ti rekao, “Nisu nacisti vec su Nemci unistili toliko jevreja”, a smatras da su se Nemci odrekli nacizma samo zato sto je Hitler umro? Gresis i to mnogo.
Daleko od toga da ja branim naciste, ali Hitler je bio u pravu povodom mnogo toga – posebno o jevrejima. Mnogo toga sta je rekao za njih je istina. Ja sam radio u firmi mnogo godina koja je bila jevrejska (firma je imala “Jewish” u svom imenu) i od tada se mnogo moje misljenje promenilo o njima. I ja sam ih smatrao za velike zrtve, i jos uvek ih smatram za velike zrtve, ali sad vidim koliko su neke predrasude o njima istinite.
Nisu drugi nista drugaciji od nacista. Pogledaj statistiku koliko je indijanaca ubijeno u Americi, ili koliko je ljudi umrlo u Africi i Indiji za vreme vladavine Britanskog carstva – videces da je broj veci nego broj ubijenih jevreja od strane nacista. Jedino sa cim cu se sloziti je da su nacisti imali plan da istrebe jedan narod, sto sa Amerikancima i Britancima nije bio slucaj.

Milos
22.11.2016 16:06
10
1

Tekst je odlican i sazet a vrlo informativan, sve pohvale.

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: