Broj vozila u Srbiji

Automobil je predmet obožavanja, potreba, nužda, zadovoljstvo... Svako od nas u jednoj od ovih reči može prepoznati sebe. Kako god bilo da bilo, bez automobila se skoro ne može, ne samo po normama razvijenih i moćnih društava, već i onih drugih, poput nas, koji se nalaze na začeljima većine pozitivnih ekonomskih rang lista.

Naravno, svako automobilsko tržište, pa i srpsko, ima svoje specifičnosti koje treba poštovati.Već i površan pogled na naše putevi i šta se na njima kreće, postavlja znak pitanja koji lebdi u vazduhu, a glasi: koliko zapravo ima registrovanih automobila u Srbiji i koji je ritam obnavljanja nacionalnog voznog parka?

Činjenica je da na našim putevima ima sve manje ekstremno starih automobila, da je dobar deo nekadašnjeg voznog parka obnovljen početkom ovog stoleća, (ne)kontrolisanim uvozom svega i svačega, od novih vozila, pa do polovnjaka, koji su po svim merilima bili spremni za reciklažni otpad u EU.

Prema našoj analizi uvoza novih automobila, u poslednjih pet godina, u periodu od 2006-2010. putem ovlašćenih distributera, u Srbiji je prodato tačno 241.391 motorno vozilo.

Dok je prema nezvaničnim podacima, od 2006. do 2009. godine, u Srbiju, po osnovu razno-raznog uvoza iz inostranstva, pristiglo oko 100.000 vozila, starosti do 5 godina i skoro dvostruko veći broj starosti do 10 godina. Ako ove podatke saberemo sa "istorijskim nasleđem", dobijamo pokazatelj da se našim putevima kreće oko 350.000 vozila starosti do 5 godina i oko 400.000 vozila starosti do 10 godina, što je kranji amortizacioni resurs jednog automobila i predstavlja problem kojim se vredi pozabaviti.

Ukoliko ove podatke iz naših istraživanja, uporedimo sa zvaničnim podacima MUP-a Srbije, da je na našim putevima tokom 2010. godine, registrovano ukupno 1.565.503 putničkih automobila, dobijamo veoma jasnu sliku ukupne starosti limenih ljubimaca u Srbiji i poražavajući rezultat da je više od polovine registrovanih putničkih vozila kod nas starije od 10 godina.

U 2010. godini je, u odnosu na 2009. registrovano za 96.685 manje putničkih vozila, odnosno -5,8% u poredjenju sa ukupno registrovanim vozilima.

Uprkos tome, statistički gledano nismo loši, na 1000 stanovnika u Srbiji imamo registrovano 208 automobila, odnosno, svaki peti stanovnik Srbije poseduje automobil. To je dosta bolje od svetskog proseka gde svaki deseti stanovnik zemaljske kugle broji automobil po svojoj glavi, a u odnosu na Kinu, gde svaki 41 stanovnik ima automobil, predstavljamo čudo. Naravno u EU, SAD i ostatku razvijenog sveta situacija je nešto drugačija, prosek im je oko dva stanovnika na jedno vozilo.

Što se "teške konjice" tiče, u Srbiji je prema zvaničnoj statistici MUP-a, tokom 2010. godine, registrovano 391.574 teretnih i vučnih vozila, 8.034 autobusa i 98.994 priključnih vozila (prikolica). "Lake konjice", tj. motocikala, mopeda, motokultivatora i ostalih, ima oko 30.000, što u ukupnom zbiru sa traktorima, iznosi tačno 2.114.160 registrovanih vozila svih kategorija u 2010.

Dakle, iz svih ovih pokazatelja nije teško zaključiti, da ako uzmemo u obzir starost vozila i naše ekonomsko stanje koje se oslikava i na redovno održavanje vozila, dolazimo do pretpostavljenog broja od gotovo milion putničkih automobila koji se danas kreću našim putevima, a koji neće ispuniti norme novog Pravilnika o tehničkom pregledu vozila koji uskoro treba da stupi na snagu.

Imajući ovo u vidu, zakonodavac pri donošenju svake sledeće odluke, mora veoma pažljivo odvojiti prioritete osnovne ispravnosti vozila za prolazak tehničkog pregleda.

Prvi i osnovni, neka to bude apsolutna kontrola izlaska vozila na tehnički pregled. Javna je tajna da danas na obavezan tehnički pregled izlazi jedva polovina vozila. Ostali samo prolaze "na papire". Prosečna cena ove usluge je oko 40 evra na crnom tržištu, što znači da vlasnici vozila, u svim kategorijama, godišnje na podmićivanje potroše oko 40 miliona evra. Drugi, neizbežan postupak je da se utvrdi stepen neophodne tehničke ispravnosti vozila (kočioni i upravljački mehanizam), a da se za ostale popravke, vlasnicima ostavi rok od 12 meseci kako bi se prilagodili novom ZOBS-u.

U protivnom, korupcija u ovoj oblasti samo će dobiti drugo, komplikovanije i skuplje lice, umesto ulaganja u popravku vozila, puniće se džepovi automobilske mafije ako za veliku većinu dobijemo nepremostive uslove tehničkog pregleda.

To se mora izbeći mudrim i postepenim sređivanjem stanja u ovoj oblasti, jer imperativ društva i cilj ove naše statistike je pre svega veća bezbednost u saobraćaju.