Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine

VG: Činjenica je da elektrifikacija automobila, odnosno, auto-industrije vodi ka smanjenju emisije štetnih gasova, međutim, da li je to pravi put kojim auto-industrija treba da se razvija ubuduće?
Bojan Đurić: Mnoge prognoze koje su davane do sada kada je u pitanju auto-industrija pokazale su se prilično pogrešnim. Momentalno, mogu da kažem da je to pravi put za koji verujem da automobilska industrija treba da se kreće. Da li je to pitanje hibridnih vozila, ili potpuno električnih, pokazaće vreme. Ono što znam je da su neka predviđanja od pre 10-12 godina govorila da će u 2010. godini 40% svih vozila biti na hibridni pogon. Mi smo sada u 2010. godini, a taj procenat je manji od 1%. Tako da, malo je nezahvalno davati neke prognoze, mnoge velike kompanije su do temelja uzdrmane, neke su i prestale da postoje, tako da bi moj najiskreniji odgovor bio da verujem da je to pravi put, a da li će se to i obistiniti, niko ne može da tvrdi.

VG: Šta se dešava sa strujom? Činjenica je da je proizvodnja struje skupa, sa druge strane, činjenica je da će reciklaža svih tih baterija koje pokreću automobile biti ozbiljan problem. Koliko je ovo zapravo ”slepa ulica” u razvoju auto-industrije?
Bojan Đurić: Ja je ne bih nazvao ”slepom ulicom”. Pre bih možda to nazvao ”uskim grlom”. Kada uđete u ”slepu ulicu”, iz nje morate da idete unazad. Ovo je nešto, čini mi se, kroz šta mi moramo da prođemo, na putu neke potpune elektrifikacije automobila, jer definitivno, niko ne može da kaže: ”U redu, od 2020. godine, svi ćete da se vozite na struju”. Jednostavno, momentalno je to nemoguće. Obama je u svojoj novoj knjizi napisao da je njegov plan da do 2015. u SAD bude oko milion i po vozila koja će se kretati isključivo na struju. Dakle, ne hibridnih vozila. U redu, Amerika je na višem stepenu razvoja u odnosu na ostatak sveta, pogotovo ako pričamo o našoj zemlji, ali recimo da je to neki plan ljudi koji se pitaju i bave ovom tematikom u Srbiji. Dakle, definitivno će postojati neke olakšice za ljude koji mare za životnu sredinu, definitivno će postojati neke olakšice za ljude koji kupuju automobile zbog toga, sa smanjenom emisijom CO2. Da li će te olakšice biti vezane samo za emisiju, bez obzira na tip pogona, ili će biti vezane za neke alternativne vrste pogona, da li je to samo električni motor, ili elektromotor u kombinaciji sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, ostaje još da se vidi, to je predmet interne rasprave u našem ministarstvu. To je definitivno put kojim moramo da prođemo.

VG: Možemo li uskoro očekivati neke konkretne mere koje će Vlada doneti?
Bojan Đurić: Da, ono što je u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja su stvari oko kojih mi nećemo praviti nikakve kompromise. Ideja nam je da automobile sa smanjenom emijom CO2, na primer do 100 g C02/km, oslobodimo one ”ekološke” takse koja stvarno nije velika, pa ne verujem da će neko značajno to osetiti po svom novčaniku, ali ćemo pokušati da ukinemo carine za ovakve automobile. Ono što je definitivno i tačno jeste da ćemo davati subvencije za ovakvu vrstu automobila, fizičkim i pravnim licima, i ono što možda mogu da najavim je da smo u pregovorima sa lokalnom samoupravom grada Beograda u vezi olakšica prilikom parkiranja ovakvih vozila, odnosno, besplatnim satima u zatvorenim parkiralištima.

VG: Ono što je činjenica u ovom trenutku na našim prostorima je da se mnogi vozači opredeljuju za automobile na gas. Kako Vi komentarišete, koliko je tu slučaj o čistoj ekonomiji, a koliko možda o početku nekog osvešćenja naroda u ekološkom smislu?
Bojan Đurić: Znate kako ja na to gledam? Sve što na kraju rezultira čistijom životnom sredinom, sjajna je stvar. Motivi zbog kojih je neko prešao sa benzina na gas nisu bitni ovog momenta. Definitivno je to u najvećem broju slučajeva ekonomski momenat, ali taj ekonomski momenat proizvodi ekološki momenat, tako da ti automobili mnogo manje utiču na zagađenje životne sredine, i meni je drago što se pokazalo da nešto što je jeftinije može da bude i bolje. Uglavnom je to obrnuto.

VG: Imamo još jednu situaciju koja je aktuelna, a to je da na tržištu možemo da kupimo dizel po Euro 4 ili Euro 5 normama. Međutim, bezolovni benzin kod nas po Euro 5 normama biće u proizvodnji tek 2012. godine. Nije ni daleko, nije ni blizu. Kakav je Vaš savet budućim kupcima automobila?
Bojan Đurić: Moj savet može da bude kakav god. Ja i dalje mislim da će se ljudi opredeljivati za onu vrstu goriva koja im odgovara s obzirom na kilometražu koju ostvare tokom godine. Dakle, oni koji budu prelazili velik broj kilometara, pretpostavljam da će se opredeljivati za dizel agregate, oni koji budu želeli sportske performanse, težiće ”benzincima”, ali i dalje mislim da će broj pređenih kilometara biti presudan u izboru automobila, odnosno, pogonskog goriva.

VG: Ne mogu da odolim, a da vas ne pitam... Mnogo se govorilo o novom ZOBS-u. Čujemo sada i neke prve rezultate koje donosi. S jedne strane, iz ugla ZOBS-a, s druge, Vašeg mesta u ministarstvu... ko po Vama veće probleme pravi u saobraćaju - oni koji se kreću brzinom od 60 km/h ili oni koji prave ”dimne zavese” na putu.
Bojan Đurić: Ja se nadam da su te ”dimne zavese” prošlost, barem kada govorimo o 2011, odnosno, 2012. godini. Kada je u pitanju brzina kretanja automobila, mogu da kažem da svako od nas koji vozimo automobil, težimo da se krećemo što brže, i svakome je ograničenje od 40 km/h preterano, i svi bi mi da stignemo na odredište ranije, ali ako me pitate iz ugla državnog sekretara ministarstva koje se bave životnom sredinom, reći ću da je to dobro, jer što se sporije automobili kreću, naravno, ako to nisu ”stani-kreni” gužve koje postoje u svim metropolama, jednostavno se troši manje goriva. Čak sam bio i svedok uklanjanja ”ležećih policajaca” na nekim mestima u Velikoj Britaniji jer je neko izračunao da se kočenjem ispred ”policajca” i ubacivanjem u ”prvu brzinu” troši više goriva, i time se povećava CO2 za izvestan procenat. Tako da se razmislilo o tome da li je taj ”ležeći policajac” baš neophodan na nekim mestima. Tu se sada ide u vrlo sitne detalje i vrlo je teško govoriti nekim opštim jezikom kada su te stvari u pitanju.

VG: A koliko je dobra tendencija da postoji saradnja između Vašeg ministarstva i MUP-a, da eventualno primer koji ste naveli bude jednog dana primenjen i kod nas, odnosno, da Vas konsultuju u ovakvim situacijama?
Bojan Đurić: Mi imamo vrlo dobru saradnju kada je MUP u pitanju, a ta saradnja se ogleda u zajedničkom radu na pravilniku koji tretira otpadna vozila. Dakle, svi mi ćemo svoja vozila jednoga dana poslati u penziju, i šta onda sa njima? Kako ih odjaviti? Kako izgleda taj pravilnik? Kakve će subvencije biti? Sve su to pitanja koja mi rešavamo zajedno, tj. međuresorna radna grupa, sastavljena od ljudi iz mog ministarstva i MUP-a. Ono što mogu da najavim je da je dat rok pre par meseci - 31. mart, do kada taj pravilnik mora biti gotov, a vozila koja bi se odlagala na za to predviđena mesta, biće tretirana na zakonom propisan način, preduzeća koja se budu bavila reciklažom otpadnih vozila uživaće subvencije države, ali će svi proizvođači, odnosno, uvoznici morati da plate taksu za svaki uvezen automobil. Da li će se ta taksa preneti i na krajnjeg kupca, ili će se podeliti između uvoznika i krajnjih potrošača ostaje da se vidi, ali ta taksa neće biti prevelika u odnosu na ukupnu cenu automobila, mada će postojati, i ona postoji u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta.

VG: S obzirom da ste vozač, da ste u ministarstvu na funkciji na kojoj jeste, šta su za Vas Vrele Gume? Da li su u duhu priče o kojoj smo razgovarali ili potpuno nezavisno od toga?
Bojan Đurić: Ja sam možda netipičan sagovornik, zbog zgrade u kojoj se momentalno nalazimo, jer sam veliki ljubitelj automobila, čak sam rekreativno vozio i neke trke u Americi tokom studija. Mislim da sam pročitao svaki broj Vrelih Guma od nastanka do danas, neke i po 5-6 puta, s obzirom da mi je to vreme od mesec dana nekada bilo predugo, pa sam iste tekstove čitao u više navrata, ali definitivno je to časopis koji je postavio ozbiljne standarde kada su u pitanju auto-magazini na teritoriji Srbije, i drago mi je što mogu da kažem da sam vlasnik svakog broja koji je izašao.

VG: Konačno, Vaša vizija cele ove priče?
Bojan Đurić: Ovo sada prevazilazi našu temu u smislu da se ne radi samo o automobilima. Pričamo o promeni kolektivne svesti. Ono što su neka istraživanja pokazala je da je potrebno 6 meseci da se promeni zakonodavstvo, negde oko 6 godina da bude implementirano na teritoriji države, a 60 godina da se promeni svest. Dakle, pričamo o više generacija. Ono čega ćemo se mi držati je da nećemo odstupiti od puta koji smo sami sebi zadali, i nećemo praviti kompromise, a to je što zdraviji način života i što zdravija životna sredina, jer jedno bez drugog ne funkcioniše. Hteli to mi ili ne, živimo na trenutno jedinoj planeti, rezervnu nemamo, i moramo prema njoj da se ophodimo onako kako ona to zaslužuje.