BMW X1

Već dugi niz godina, BMW-ova Serija 3 važi za jednu od najboljih “vozačkih” limuzina D segmenta, ako ne i najbolju. Odlične vozne osobine – krivine koje sa zadovoljstvom “grize”, smirenost pri nagloj promeni pravca i režima vožnje i sasvim solidna udobnost, praćeni više nego dobrom motorizacijom, kako benzinskom, tako i dizelima, već godinama je dobitna kombinacija na tržištu. Sa druge strane, kompaktni SUV X3, nije imao toliko lak tržišni život.

Ne zbog toga što mu nešto nedostaje ili što je konkurencija osetno bolja, već pre svega što je interesovanje u tom trenutku i vremenu za ovaj tip vozila bilo daleko manje nego li za full-size SUV-e, poput modela X5. Takođe, ne treba zaboraviti da je veliko tržište ovakvog tipa vozila upravo Amerika, gde iako “zelene tendencije” bivaju sve jače, “imati manji” (SUV, naravno!) definitivno nije pravi put, a niska cena goriva dodatno ide u prilog “gutačima”. Otuda i ne čudi što su Bavarci nedavno “izmislili” SUC/SAC (Sport Utility/Activity Coupe) X6, ne bi li na još bolji način eksploatisali gore navedene činjenice. Naravno, tu su im svakako dobrodošle i “zemlje u tranziciji”, u koje ubrajamo skoro sve države istočno od EU, sa neverovatnom količinom “sivog novca” spremnog za trošenje na “četvorotočkaške tenkove”.

Time je X3 ostao na “vetrometini” - za nijansu prevelik ili nepotreban onima koji žele porodičan automobil kakva je recimo Serija 3 (na Zapadu, uglavnom je reč o karavanima), a premali onima u potrazi za “ego-boosterom” na četiri točka ili onima koji jednostavno ne znaju šta će s novcem. Istina da je X3 čest prizor na putevima Nemačke i Austrije, ali je isto tako istina i da je Serija 3 karavan daleko učestalija, baš kao i X5 i X6 na putevima “zemalja u tranziciji”.

Frankenštajn na delu
Postavilo se pitanje šta uraditi, kako pomiriti dve krajnosti? Kako “spakovati” SUV u limuzinsko izdanje, a da i jedni i drugi pronađu sebe u njemu? U Minhenu su rešenje našli u pravom koktelu modela – od Serije 1 preuzeto je dosta elemenata iz enterijera, Serija 3 je “donirala” pogonske agregate, celokupnu transmisiju, uključujući i xDrive, dok je “nesrećni” X3 bio zapravo približan cilj kojem se težilo.

Rezultat svega ovoga, slobodno možemo reći, jeste jedan, više nego uspešan Frankenštajn, koji, da nije dobio naziv X1, mogao je bez ikakvih problema da ponese i ime Serija 3 GT, baš kao što je “petica” dobila novog člana porodice. Negde na pola puta između Serije 3 karavan i X3, novi X1 trebalo bi da bude pronalaženje idealne mere, pomirenja nepomirljivog, neka vrsta Solomonskog rešenja. Tako i deluje, barem “na papiru”... a u praksi?

Teorija i praksa
Iz ličnog iskustva, stečenog na osnovu druženja sa X1 23d xDrive tokom prekratkih nedelju dana, slobodno mogu reći da je teorija postala praksa. Ako je igde moguće pronaći kompaktni SUV ili crossover koji je istovremeno praktičan i diskretan, sa fenomenalnim voznim karakteristikama, nalik jednoj limuzini, onda moj glas definitivno ide X1-ici! Ne samo da je “bavarski koktel” dobro smućkan, već uopšte, niti jednom tokom celokupnog druženja, nisam stekao utisak da je automobil nekakav kompromis ili pokušaj da se eksploatiše BMW-ov znak koristeći postojeće elemente drugih modela. Još nešto je bitno naglasiti, što se u prvi mah i ne primeti, a to je pozicija sedenja, odnosno, subjektivan utisak visine tokom vožnje. BMW-ovi inženjeri ne samo da su povisili vozačko sedište, omogućavajući bolji pregled, već je i kompletan kokpit to ispratio. Time se stiče utisak da ste u znatno višem automobilu nego što X1 zaista jeste, a istovremeno, zadržan je onaj poznati BMW-ov “ušuškani” vozački osećaj.

Svaki izlazak iz vozila propratilo je blago iznenađenje da i nisam toliko daleko od zemlje, koliko se to čini iznutra. Kada smo već kod kokpita, ne treba ni naglašavati da je idealnu vozačku poziciju vrlo lako naći, imajući u vidu veliku amplitudu podešavanja sedišta i upravljača, kao i da prostora pozadi za kolena sada ima osetno više nego li u Seriji 3, a to je ono čemu je BMW i težio – X3 unutra, Serija 3 spolja. Time je nešto smanjen prtljažni prostor, koji je otprilike na nivou Serije 3 karavan. Primetio bih još nešto ako mogu, a to je da bi, imajući u vidu cenu i uopšte namere BMW-a sa modelom X1, upotrebljeni materijali u enterijeru mogli biti, ne toliko kvalitetniji, koliko taktilniji, odnosno, prijatniji na dodir.

Minhenski koreni
Naravno, dolazimo i do onoga što se nalazi “ispod lima”, onoga što krasi svaki BMW. A kako to drugačije isprobati i iskusiti, osim na pustom brdskom putu, prepunom krivina, poslednjeg “suvog” dana, gde svaki komadić “bavarske slagalice” upada na svoje mesto, poput “guze na nošu”. Da se Serija 3 odlično vozi, to smo već nebrojeno puta i rekli, i dokazali. Ali, uspeti da “pripitomite” jedan crossover, veće mase i višeg težišta, na način na koji su to uspeli u Minhenu, vredno je hvale. Tek za nijansu skloniji naginjanju, X1 “grize” krivine kao da sutra ne postoji, dok sistem oslanjanja izuzetno dobro “pegla” sve vrste neravnina, držeći X1 smirenim gotovo sve vreme. Kuriozitet pri svemu ovome jeste taj da je X1 nešto udobniji na lošijem putu nego li njegov “davalac gena”, Serija 3. Svakako da tome doprinosi i odsustvo run-flat pneumatika, kao i njihov nešto veći profil, ali je opet intrigantno koliko je i tada, X1 konkurentan svom rođaku po pitanju vozne dinamike. Prilično težak na upravljaču, baš kao i Serije 1 i 3, X1 konačno nudi onaj osećaj u vožnji koji je kod njegovog većeg brata X3, gotovo nepostojan. Precizni prolasci kroz krivine, mogućnost kontrolisanog klizanja i sve vreme velika doza sigurnosti, pravi su “kec u rukavu” ovog automobila. Potpomognut i sistemom pogona na sva četiri točka xDrive, naš X1 možda se činio nešto manje agilnim nego li verzija sDrive samo sa pogonom pozadi, ali je zato u “zimskim igrarijama” bio nenadmašan i sve samo ne dosadan! Odlična trakcija po kiši i snegu, kako na čvrstoj podlozi, tako i pri off-road vožnji, ostavili su na mene znatno pozitivniji utisak nego što sam očekivao od ovog crossovera, ipak prvenstveno namenjenog asfaltu. Jedini pravi limitirajući faktor tokom celokupne “zimske olimpijade” zapravo je bio klirens vozila i njegovi napadni uglovi, koji su daleko od potrebnog za ozbiljniju off-road avanturu.

A pod haubom...
A sve gore navedeno, dodatno je upotpunjeno fantastičnim dvolitarskim turbo dizel agregatom (verzija 23d), koji zahvaljujući postojanju i drugog, sekvencijalnog turbo punjača, oslobađa impresivnih 204 KS, tj. 102 KS/po litri zapremine i čak 400 Nm obrtnog momenta. Spreman za igru već od najnižeg broja obrtaja, motor kao da jedva čeka da “zarijete desnu nogu do poda” i pustite ga da pokaže šta zaista može. A može mnogo! I da stigne do 100 km/h za tek nešto preko 7 sekundi, i da prosečno troši ispod 7 litara evrodizela, kada od njega to tražite. Jedino je šteta što uz 23d nije moguće dobiti manuelni menjač ili makar onaj sa dvostrukim kvačilom (DCT), jer postojeći šestostepeni Steptronic automatik, pomalo “guši” celokupan doživljaj. Preciznije rečeno, nije toliko spreman “za igru” kada od njega to zatražite, i svakako kaska za temperamentom odličnog biturbo dizela. Istina, postoji kvazi-manuelni režim, kada je stepene prenosa moguće birati i putem polugica na upravljaču, ali je kašnjenje pretvarača obrtnog momenta, nažalost, sveprisutno.

Zaključak
Ukoliko vam novac nije problem, tada će verzija 23d xDrive biti i jedini logičan izbor. U suprotnom, mislim da će poklonike ovog brenda sasvim solidno zadovoljiti i “običan” dvolitarski turbodizel sa 177 KS, uz koji je moguće dobiti i “običan” šestostepeni manuelni menjač (da, da)! Ako vam i to probija budžet, tu je i 20d sDrive, koji je, za utehu, barem za dve desetinke brži do 100 km/h od xDrive verzije. Ljubitelji benzinaca svakako da će “oko baciti” na trolitarski “šestak” od 218, odnosno, 258 KS (25i/28i xDrive). U svakom slučaju, izbor je više nego širok, a jedino od novca zavisi hoćete li posegnuti za top-modelom – verzijom 28i, odnosno, 23d kao njegovom dizel pandanu, ili ćete ipak morati da se zadovoljite kompromisom. Kako god da odlučite, nigde niste na gubitku jer je ovaj “bavarski koktel” pravi primer modernog, prostranog i pre svega, vozački orijentisanog crossovera. Baš zbog ovog poslednjeg, možda se neće naći na vrhu liste želja prosečnih “porodičnih” vozača, uprkos velikoj modularnosti i praktičnosti, ali će zato biti “san snova” svih onih koji bi želeli da uživaju u vrhunskim voznim karakteristikama iz malo više, da ne kažemo ptičje, perspektive.