BMW 320d

Još od davne 1975. kada je promovisana prva BMW Serija 3, ovaj automobil je stekao epitet jedne od ikona automobilske industrije. Do danas je doživeo ukupno šest reinkarnacija, od kojih je, bar prema autoru ovog teksta, najznačajnija bila sa modelom E36, 1990. godine.

Oh, kakav je to bio automobil i kakva ga je sreća bilo posedovati i voziti, teško je rečima opisati. Nakon trojke „kockice“ iz 1982. , njegova pojava osam godina kasnije fascinirala je automobilski svet. Dizajn spoljašnjosti, raskošna motorizacija, enterijer orijentisan prema vozaču, kvalitet izrade i dinamika vožnje postavili su ga preko noći na vrh liste željenih automobila.

Dugo nakon njega nije bilo dostojne konkurencije. Pokušao je da ga sa trona skine Audi sa A4 i Mercedes C Klasom deset godina kasnije, ali to su bile samo blede kopije minhenske „trojke“ iz devedesete.

Istovremeno, tokom poslednjih decenija, celokupna automobilska industrija je skliznula iz umetnosti u globalizaciju i masovnu produkciju. To se itekako osetilo na kasnijim modelima „trojke“ koji su se zarazili virusom bezličnosti i uklopili u opšte sivilo do te mere, da smo jedva razlikovali upravo rođenog naslednika od svog prethodnika, da smo prestali i tragati za nečim novim i inspirativnim u automobilu.

Čini se da je ekonomska kriza u poslednjih nekoliko godina učinila svoje i to uglavnom pozitivno. Dobro je prodrmala stratege, dizajnere i inženjere. Shvatili su da tako dalje više nije moguće. Ubrzan je razvoj platformi, unapređena tehnologija i automobili su postali interesantniji.

Drugačiji, lepši, komforniji
Danas aktuelna „trojka“ koja nosi fabričku oznaku F30, je najbolji primer novih trendova automobilske industrije. Biti drugačiji, moderniji, veći i lepši i ne preterano skuplji. Upravo je to prvi utisak BMW 320d na testu.

Izgled njegovog lica mnogi smatraju namrštenim. Ne slažem se sa time. On je samo ozbiljan i skoncentrisan da bude zapažen. Kompaktnost sportskog kupea u karoseriji limuzine je ono što se takođe odmah zapaža. Nizak profil, uzdignuta zadnjica i elegantna linija bokova, privlače ne samo kupce već pre svega prolaznike i ostale učesnike u saobraćaju.

Pristup vozačkoj poziciji već najavljuje velike promene u odnosu na prethodni model. Više se kolena ne sudaraju sa armaturnom tablom, sedišta su oslobođena pritiska centralnog mosta koji je pretrpeo priličnu dijetu i oslobodio mnogo prostora unutar kabine. Čini se da je komfor današnje Serije 3, adekvatan ako ne i veći u prethodnoj seriji 5. Tek toliko da se zna!

Sve ostalo u unutrašnjosti je na nivou BMW škole ergonomije i upravljanja. Savršena preglednost prema napred i sa strane pomalo zbunjuje nas navikle na današnju oklopljenost automobila. Mrtvih uglova gotovo da nema, a kamere i senzori su dobrodošli ali nisu neophodni jedino za vožnju unazad.

Trokraki volan je udoban i zadebljan u idealnoj meri, a ugostio je taman toliko dugmića tempomata i stereo uređaja koliko je neophodno. Preglednost instrumenata je odlična a lakoća i jednostavnost manipulacije komandama fascinira. Očigledno da je praktičnost rukovanja u novoj „trojci“ bila jedan od projektnih zadataka. Svi prekidači su na dohvat ruke i na njih se veoma lako navikava.

Strast je pod papučicom gasa
Međutim, osećaj svakog BMW-a nije samo u onom što nam je pod prstima i „stražnjicom“, već pre sveg pod pedalom gasa i kočnice. U tom segmentu, „Bavarac“ je uvek imao prave adute.

Vozeći model 320d svoja razmišljanja o električnom ili hibridnom automobilu sam odbacio u prvim kilometrima. Izvanredna ubrzanja, tih rad i elastičnost su prve impresije. Iza njih sledi odlična usklađenost sa automatskim osmostepenim menjačem, sjajna upravljivost i izuzetno niska potrošnja goriva.

Iako raspolaže „samo“ dvolitarskim turbo-dizel agregatom, od nule do 100 km/h ubrzava za svega 7,6 sekundi. Još se bolje pokazao pri preticanjima na brzinama od oko 80 km/h a posebno oduševljava da u ritmu vožnje od 150 km/h troši svega 5 litara goriva. U zoni dozvoljenih 120 km/h potrošnja je jedva nešto preko 4 litre, a prosečna potrošnja u svim uslovima vožnje na 400 test kilometara je iznosila 6,7 litara.

Naravno, ovakvo izdašno raspoloženje agregata prati još neviđenim sposobnostima 8 brzinski automatski Steptronic menjač. On je „genijalac“ bez greške! Prosto neverovatan i sigurno bolji i sposobniji od bilo kojeg prosečnog vozača na ručici manuelnog menjača. Savršeno prepoznaje namere i raspoloženje osobe za upravljačem, prilagođavajući prenos njegovim zahtevima i traženoj dimanici vožnje. Jedina mu je mana što drastično povećava zbir evra u cenovniku dodatne opreme!

Kočnice su apsolutno na visini zadatka, odmerene i efikasne. Upravljanje relativno direktno i što je najvažnije zanimljivo, uz potrebnu dozu opreza po kiši ili jačim udarima bočnog vetra.

Ulazak u krivinu je zadovoljstvo u kojem se nesvesno noga papučice gasa pritiska dublje i dublje kako se ona bliži svome kraju.

Ne sećam se boljega
BMW je novom trojkom apsolutno uspeo! Bilo bi pretenciozno da ga nazovem najboljim automobilom u ovoj klasi koji sam vozio, ali takva tvrdnja nije ni daleko od istine. Zapravo ne mogu da se setim da sam vozio bolji, to je već dovoljno, a da je od ovog momenta najbolji u klasi, to je apsolutno sigurno?

U suštini ako tražimo zaključak, evo ga iskristalisan: nova „trojka“ jedan odličan, racionalan porodični automobil, ako je to bitno! Ako nije, onda je on pre svega jedna dinamična vozačka sprava koja vraća veru u duh automobila! Malo je takvih!