BMW M3 E36

BMW M GmbH je odeljenje nemačkog proizvođača automobila BMW AG. Stvoreno je maja 1972. godine kao podrška BMW trkačkom programu i u to vreme brojalo je samo 8 zaposlenih. Njihov prvi projekat je bio 3.0 CSL, koji je postigao toliko uspeha na trkačkim stazama širom sveta, da se BMW odlučio da ode korak dalje i ponudi svojim kupcima M verzije standardnih modela.

Prvi M koji se pojavio bio je čuveni M1, predstavljen 1978. godine, ali je M odeljenje steklo slavu tek pojavom prve serije 3 u M izdanju, M3 E30, poznata u narodu kao „kockica“. Prvi M3 se proizvodio od 1987. do 1991. i u te četiri godine je prošao kroz razne faze evolucije. Počeo je život sa četvorocilindarskim motorom od 2.3 litra i 195 konjskih snaga, koji je u narednoj verziji pojačan na 215 KS, dok je poslednja verzija imala i najsnažniji, 2.5-litarski motor snage 238 „konja“.

M3 E30 je od strane mnogih smatran za jedan od najboljih sportskih automobila u istoriji, između ostalog zato što je pobedio na više trka nego bilo koji drugi automobil koji se našao u masovnoj proizvodnji. Osvojeni šampionati DTM, WTCC, kao i pobede na trci 24 sata Nirburgringa su samo mali deo onoga što je E30 postigao. Zato su od naslednika, kome je i posvećen ovaj tekst, očekivanja bila ogromna.

Predstavljen februara 1992. godine, M3 E36 je prvi M model koji je imao redni motor sa 6 cilindara i 286KS u prvobitnoj, trolitarskoj verziji. U početku je kupcima bio dostupan samo u kupe verziji karoserije, dok su dve godine kasnije stigli limuzina i kabriolet.

Na prvi pogled je delovao daleko diskretnije i civilizovanije od prethodnika, bez proširenih rubova i velikih spojlera, tako da se razlika između standardne trojke i M3 nije mogla tako lako uočiti. Međutim, ono što ga je odvajalo od konkurencije se nalazilo ispod haube, potpuno novi trolitarski šestocilindraš, snage 286 „konja“. Unapređen novim BMW-ovim VANOS sistemom otvaranja ventila, razvijao je (za atmosferske motore) fantastičnih 95 konjskih snaga i 107 Nm obrtnog momenta po litri zapremine. Ovaj motor je trojci omogućio ubrzanje od samo 6 sekundi do „stotke“ i maksimalnu brzinu od 250 km/h, doduše elektronski ograničenu. Impresivni podaci čak i za današnje standarde. Naravno, da bi se ovolika snaga mogla kontrolisati, unapređeno je i ogibljenje, kao i kočioni sistem. Vreme potrebno za zaustavljanje 1450kg teškog automobila sa brzine od 100 km/h je iznosilo samo 2.8 sekundi, dok mu je sa 200 km/h trebalo ispod 6 sekundi!

Sredinom 1994. godine BMW predstavlja limuzinu i kabriolet u M verziji, da bi godinu dana kasnije celu M3 gamu opremio potpuno novim 3.2-litarskim motorom, koji je razvijao 321 konjsku snagu na visokih 7400 obrtaja u minuti. U svim verzijama BMW je ponudio i šestostepenu transmisiju, najviše na zahtev kupaca. U kombinaciji sa takvim menjačem, M3 je sa novim motorom do 100 km/h ubrzavao za 5.2 sekunde, dok je maksimalna brzina ostala elektronski ograničena na 250 km/h.

1997. godine BMW je ponudio opciju ugradnje sekvencijalnog menjača (Sequental M Gearbox – SMG) i time postao prvi koji u vozila masovne proizvodnje ugrađuje ovaj tip transmisije. Ovaj potez se pokazao veoma uspešnim, pošto je u poslednjoj seriji proizvodnje, 1999. godine, skoro svaki drugi model poručivan sa ovim menjačem.

M3 E36 je postao pravi hit do kraja svoje proizvodnje (1999. godine) i daleko nadmašio sva očekivanja, kao i prodaju prve generacije M trojke. Kada se sve sabere, BMW je napravio i prodao čak 71.242 M3 automobila druge generacije, u kupe, kabrio i limuzinskoj varijanti.