BMW 730d

Kako se kupuje najveći model premijum proizvođača? Recimo ovako, u dva koraka: najveći (ili skoro najveći) motor i sva oprema. Tu svaka priča o racionalnosti gubi na smislu, s obzirom na sve ono što se govori protiv tih drumskih krstarica. Ogromna nabavna cena, ekvivalentno veliki troškovi posedovanja i održavanja, i na kraju, ogroman pad vrednosti pri drugoj prodaji. I dobro, zašto se onda uopšte kupuju? Tu je priča malo teže shvatljiva «običnom» čoveku, koji živi od plate, a mnogo bliža poslovnom čoveku koji, da bi bio još uspešniji, mora ulagati u imidž i nastup, kako sebe, tako i svoje firme. Zato i postoje «lađe» od po pet metara, a u cenovnom razredu, opasno blizu šestocifrene brojke, u evrima, naravno.

BMW je prošle, 2009. godine, izbacio novu, petu generaciju Serije 7. Prethodna, iako dizajnom hvaljena i osporavana, otišla je u zasluženu penziju, sa sasvim pristojnim prodajnim bilansom. Nova generacija je, pre svega stilski, krenula jednim sasvim drugačijim pravcem. Možda čak i klasičnijim, ali dovoljno sportski elegantnim. Onako, kao kada na pozivnici za dress code piše sporty casual, te niko ne treba da objašnjava da se računa na odelo, bez kravate. Tako mi deluje aktuelna «Sedmica». Elegantno, ali ne i «zakopčano do guše». Dugačka i široka, ali ne i visoka, sa točkovima «razvučenim» na preko tri metra, ima svo dostojanstvo ovoga sveta. I da se ne zaboravi, BMW je od aktuelne Serije 7 na prednju osovinu ugradio udvojena trouglasta ramena, umesto McPhersona. Naravno, govorimo o platformi koja je i u Seriji 5 GT, a i samoj Seriji 5.

Onaj deo priče o zaokruživanju opreme, po principu «daj sve», baš i nije važilo za test-vozilo, međutim, možda još bolje, s obzirom da nije bilo zamazivanja očiju «šljaštećim igračkicama». Sad, naravno, samo polako, budući da kada se priča i o osrednjoj opremi u Seriji 7, već je reč o superopremljenoj limuzini.

A kada je tema oprema, pitanje je i iz čije prespektive je posmatramo. Ako je iz putničke, onda se nekako podrazumeva zadnja klupa i sve oko nje. I da, „baš čudno“, prostora pozadi ima bogato i široko, sa sopstvenom zonom klimatizacije, zavesama protiv sunca i znatiželjnih pogleda. A, iz ugla vozača? Pa, recimo da važi onaj sjajni osećaj da kokpit okružuje vozača, postavljajući sve na dohvat ruke i oka.

I sada, zapravo, novinar može da se nađe pred problemom kada redosled radnji ide nekako naopačke. Iz ugla iste platforme, kada se prvo testira 5GT, pa Serija 5, pa tek na kraju Serija 7, može da se izgubi oštrina percepcije. Da, naravno da i dalje stojim iza toga da je trolitarski dizel sa 245 KS pravi dragulj po pitanju snage i kulture rada, i da bilo koji benzinac u sličnoj, pa i većoj klasi, postaje neuverljiv.

Da, naravno da je „Sedmica“ sjajno izolovana i da je dinamična onoliko koliko može, i veličinom, i masom, a i imperativom udobne limuzine, i naravno da je superbezbedna, uz beskrajno dugu listu elemenata aktivne i pasivne bezbednosti. Ali, ostaje mi jedno pitanje na koje ne mogu da nađem odgovor, a koje mi pod sumnju dovodu strategiju BMW-a u segmentnoj podeli sopstvenih modela. Serija 7 je samo malo manja od Serije 5, koriste iste platforme, identične motore i menjače, i na kraju, ozbiljno liče.

Pa, čemu onda platiti, recimo, 20.000 evra više!? Samo zbog par dodatnih centimetara ili samog statusa koji obeležava brojka 7? Pa, ne znam baš. Serija 7 je, bez dileme, sjajan automobil, ali mi, možda paradoksalno, Serija 5 ne dozvoljava da joj dam vrhunske ocene, iako ih, sama za sebe, zaslužuje.