Istorijat

Bismarck & Tirpitz

Mornarica: Nemačka Ahilova peta

Istoričari će se složiti da postoji mnogo razloga zašto je nacistička Nemačka izgubila Drugi svetski rat


Priča o najmoćnijim brodovima Drugog svetskog rata Twituj ovo!

Od preranog napada na Sovjetski Savez pre nego što je završio napad na Veliku Britaniju do (ne)planskog objavljivanja rata Sjedinjenim Američkim Državama, Adolf Hitler je napravio veliki broj grešaka koje su ga koštale da ostvari svoj plan svetske dominacije. Već ranije smo pričali i o tehnologiji koja je mogla da promeni rat, kao što su Panzer Maus tenk i stelth dizajn na mlaznim avionima, koje je Hitler uporno odbijao sve dok nije bilo kasno.

Međutim, većina istoričara će se složiti da ključni razlog njegovog poraza je bio slaba mornarica u poređenju sa Britancima i Amerikancima. Iako su nacisti imali popularne U-Boats podmornice, njihovi ratni brodovi ipak nisu mogli da nadmaše rivale. A nije uvek bilo tako ... Na početku Drugog svetskog rata, Nemačka je imala dva najmoćnija ratna broda, Bismarck i Tirpitz, od kojih su se plašili svi, a najviše Britanci i Amerikanci.

Kaiserliche Marine
Da bi razumeli nastanak ova dva ratna broda, potrebno je da se vratimo u 1918. godinu i završetak Prvog svetskog rata. Nemačka mornarica iz tog perioda je nosila ime Kaiserliche Marine. Ona je originalno nastala 1871. godine sa ciljem odbrane domaćih granica, ali se vremenom širila do te mere da je često korišćena i za osvajanje novih kolonija u Africi. Prvi svetski rat je zatekao Nemačku u dosta dobroj poziciji. Zajedno sa svojim saveznikom Austro-Ugarskom, Nemci su se mogli pohvaliti sa ukupno 40 ratnih brodova različitih dimenzija. Kako su se U-Boats podmornice pokazale veoma efikasnim, mornarica je ratne brodove koristila izuzetno malo.

Međutim, do 1917. godine fortuna je okrenila leđa Nemcima i njenim saveznicima i do 1918. godine rat je bio gotov. Tada dolazi do prvih nesporazuma koji će u velikoj meri igrati ulogu u početku Drugog svetskog rata. Naime, Nemačka je, zajedno sa Austro-Ugarskom, optužena kao direktan krivac za početak rata. Četiri velike sile (Sjedinjene Američke Države, Rusija, Francuska i Velika Britanija) su primorale Nemačku da ne samo potpišu kapitulaciju već da pristanu da isplate čak 132 milijarde maraka (oko 442 milijarde dolara u današnjoj valuti).

Nemci se nisu dali prevariti
Francuska je bila posebno kritična u donešenju navedene odluke. Kao jedina sila koja je direktno graničila sa Nemačkom, Francuska je želela da toliko oslabi suseda da on nikada više ne bude u mogućnosti da započne novi rat. To se posebno odnosilo na nemačku mornaricu gde se četiri strane nisu uspele složiti oko konačne odluke. Francuzi su pod svaku cenu želeli da preuzmu nemačke ratne brodove kao ratni plen i sa njima zamene svoje izgubljene brodove.

Sa druge strane, Rusija i Britanija su želele da brodovi budu potopljeni tako da, u slučaju novog rata, oni ne mogu biti korišteni za zlodela. U priču se zatim umešala i Amerika i predložila da brodovi budu privremeno smešteni u neku neutralnu državu pre nego što bude donesena konačna odluka. Nakon propalih pregovora sa Španijom i Norveškom, saveznici su uspeli da postignu sporazum sa Škotskom i Nemcima je naređeno da u periodu od novembra 25-27., 1919. godine isporuče sve svoje ratne brodove.

Međutim, oni su imali neke druge planove. Naime, shvatili su da je navedeni potez samo zavaravanje i da će brodovi biti isporučeni Francuskoj. Iz tog razloga, 21. novembra 1919. godine, čak 52 od 74 vojna broda su namerno potopljena u blizini Škotske, što je nateralo saveznike da uvedu još strožije sankcije Nemačkoj.

Reichsmarine pa Kriegsmarine
Godine 1919. Nemačka je osnovala Reichsmarine kao direktnog naslednika Kaiserliche Marine, ali je ona bila jedna od najmanjih u Evropi. Naime, Nemačkoj je dozvoljeno da ima samo 15.000 mornara i da u svojoj ponudi ima samo manje brodove čija težina nije prelazila cifru od deset hiljade tona. Na taj način saveznici su smatrali da Nemačka neće biti u stanju da započne novi rat, ali bi i dalje mogla biti pomoć u novom hladnom ratu protiv novonastalog Sovjetskog Saveza.

U narednih desetak godina, situacija je bila dosta mirna, ali 1931. godina je donela prvi nemački moderni vojni brod Deutschland. Francuzi i Britanci su smatrali da Nemci na taj način krše pravila, ali je Deutschland bio urađen najmodernijom tehnologijom i samim tim zadovoljavao cifru od deset hiljade tona. Nemci su takođe započeli tajni rad na modernim U-Boat podmornicama još tokom 1930-ih godina, a u planove su zatim dodati i veći vojni brodovi i nosači aviona.

Navedeni potezi su bili dosta mali i spori, a onda, u januaru 1933. godine, na čelo Nemačke je stigao Adolf Hitler. Kao i većina Nemaca, Hitler je smatrao da je Nemačka pogrešno okrivljena za Prvi svetski rat i počeo je da stvara nove ideje za svetsku dominaciju.

Hitler je želeo da saveznici plate za sve ono šta je Nemačkoj učinjeno posle rata, ali i da ujedini sve Nemce u jednu veliku državu. Ovaj potez mu je doneo veliku popularnost iz razloga što se tokom 1920-ih godina veliki broj Nemaca preselio u ostale države zbog teške ekonomske situacije. Hitler je u još većoj meri požurio razvijanje nove ratne opreme, ali je prioritet davao avionima pošto je smatrao da ko god bude imao kontrolu nad nebom će da dobije sledeći rat. Razvoj je u samom početku tekao tajno, ali do 1935. godine čak ni Hitler nije krio svoje planove. Navedene godine je osnovana Kriegsmarine kao nova mornarica nacističke Nemačke, a na mesto prvog čoveka je postavljen Erich Raeder.

Bismarck klasa
Koristeći svoje velike uticaje, Hitler uspeva da poništi dogovor iz 1919. po pitanju mornarice i potpiše novi sa Britancima, koji je dozvoljavao Nemačkoj da proizvodi ratne brodove do 35% težine britanskih dok je u slučaju podmornica cifra iznosila 45%. To je dopustilo nacistima da proizvedu ratne brodove deplasmana do 35 hiljade tona, mada će Hitler poštovati ovaj sporazum samo do 1939. godine kada je počeo Drugi svetski rat. Njegov plan je zahtevao dva potpuno nova ratna broda koji će svojom pojavom da zaplaše neprijatelja, a pri tom će biti u stanju da pripomognu popularnim podmornicama u budućem mogućem napadu na Veliku Britaniju. Rad na takvim brodovima je počeo još 1932. godine (i pre nego što je Hitler došao na svoju poziciju) sa ciljem da ima jaku zaštitu, bude opremljen sa osam topova od 33 cm i na kraju dostigne brzinu od preko 50 km/h. Hitler u samom početku nije imao plan da ratuje sa Britancima već je želeo da se osveti Francuzima za sve ono šta su učinili Nemačkoj posle Prvog svetskog rata. Iz navedenog razloga, osnovana je nova Bismarck klasa vojnih brodova sa ciljem da nadmaše francuske brodove iz navedenog perioda. Razvoj je tekao bez većih problema, iako Nemačka još uvek nije imala veća brodogradilišta. Inženjeri su razmatrali nekoliko ideja. Osim moćnog naoružanja, prioritet je davan još dvema bitnim karakteristikama, a to su zaštita i potrošnja. Naime, takvi brodovi je trebalo da patroliraju u Atlantskom okeanu, a kako Nemačka nije imala nijednu bazu ili koloniju na toj lokaciji, brod je morao da bude dovoljno ekonomičan da bude u stanju da se vrati u Nemačku po gorivo, a pritom i da podnese sve napade neprijatelja.

Prvenac Bismarck
U julu 1936. godine Hitler je odobrio proizvodnju prva dva broda, sa ciljem da proizvodnja onog prvog počne odmah, a posao je poveren poznatoj kompaniji Blohm & Voss u Hamburgu. Rani plan je zahtevao dimenzije koje su bile nečuvene za svoj period, ali je konačna odluka zahtevala da deplasman ne pređe cifru od 43 tone iz razloga što Blohm & Voss nije imao prostor za veće brodove.

Prvi od njih je dobio ime Bismarck po samoj klasi koju je osnovao, a njihova inspiracija je bio Otto von Bismarck, političar koji je ujedinio Nemačke republike 1871. godine i samim tim osnovao modernu Nemačku.

Razvoj je tekao bez većih poteškoća i Bismarck je publici predstavljen u avgustu 1940. godine sa oduševljenim Hitlerom i nemačkim generalima u publici. Bismarck je bio dugačak 251 metar, uz deplasman od 41,7 hiljade tona prazan ili 50,3 tone pun, i gaz od 9,9 metara. Njega su pokretala tri turbinska motora snage od 148.000 ks što mu je pružalo maksimalnu brzinu od 55,5 km/h. Glavni rezervoar je pružao prostor za 3.200 hiljade tona goriva, ali tu su bila još dva rezervoara za maksimalnih 7.400 hiljade tona goriva.

Pri maksimalnoj brzini, Bismarck je mogao da pređe 15.788 km između punjenja. Kao što se očekivalo, ovaj bojni brod je imao i pozavidnu zaštitu pa je tako oklop na svim bitnim lokacijama bio debeo čak 360 milimetara, a čak je i pod bio jako debeo da bi pružao visoku zaštitu od napada podmornica. Napad je takođe bio visok sa čak 64 topa, od čega su osam najvećih bila od 38 centimetara, a tokom bitke je predviđeno da na ovom brodu bude čak 2.000 mornara.

Tirpitz
Svega šest meseci posle Bismarcka, Hitler je odobrio i proizvodnju drugog broda u ovoj klasi koji je nosio naziv Tirpitz po čuvenom vojnom generalu Alfred von Tirpitzu. Kako je Blohm & Voss bio zauzeo proizvodnjom Bismarcka, posao za Tirpitz je poveren novoj kompanije Kriegsmarinewerft Wilhelmshaven.

Na papiru dva broda su bila gotovo identična. Tirpitz je bio nešto teži zahvaljujući većem rezervoaru, ali je mogao i da pređe dodatnih 500 km između punjenja. On je takođe imao i moćnije motore od 160.000 ks, ali zbog dodatne težine nije bio brži. Tirpitz je zvanično predstavljen u februaru 1941. godine čime je Nemačka dobila dva najmoćnija vojna broda na svetu. Iako su i dalje u velikoj meri zaostajali za Amerikom i Britanijom, nacisti su se mogli pohvaliti da imaju dva broda koji mogu da ispale tri rakete u minuti težine do 800 kg i da pogode metu udaljenu preko 36 km. Do navedenog perioda, mnogo toga se promenilo u Evropi. Napadom Nemačke na Poljsku 1939. godine je i zvanično počeo Drugi svetski rat, a do ranih 1940-ih godina, nacisti su okupirali i celu centralnu i zapadnu Evropu. To je označilo da Bismarck i Tirpitz nisu korišćeni u napadu na Francusku kako je originalno zamišljeno, pošto nisu bili spremni na vreme, pa je Hitler odlučio da ih unapredi za druge svrhe. Njihov plan je sada zahtevao da napadaju američke brodove u Atlantskom okeanu i na taj način ih spreče da Britancima dopreme ratnu opremu. Ranije su takve poslove obavljale U-Boat podmornice, ali do ranih 1940-ih godina saveznici su pronašli načine kako da budu efikasniji.

Prva akcija i pobeda, ali i velika greška
U maju 1941. godine Tirpitz još nije bio spreman za akciju pa je Bismarck krenuo u svoju prvu ofanzivu samo uz pomoć nekoliko manjih brodova. Nakon kraćeg zastavljanja u Norveškoj (gde kapetan nije napunio tonu goriva koliko je potrošio), Bismarck je nastavio put južno od Islanda gde je trebalo da se sastane sa podmornicama i sačeka napad na američke brodove.

On je nekoliko puta primećen od strane britanskih aviona koji su, znajući važnost ovog broda, odlučili da pošalju svoj najveći vojni ponos Hood u napad. U ranim jutarnjim satima, 24. maja 1941. godine, Bismarck i manji Prinz Eugen su se sastali u velikom duelu sa Hoodom i manjim Prince of Wales. Posle svega 20 minuta borbe Bismarck je izašao kao pobednik i uspeo da potopi Hood.

Naime, jedan od glavnih topova je pogodio Hoodovo glavno skladište oružja, koje je ubrzo eksplodiralo, ali to ne znači da su i Nemci prošli bez ogrebotine. On je počeo da gubi ulje, a pritom je primio i dve tone vode, što ga je dodatno usporilo i njegova brzina je smanjena na 30 km/h. Britanci su bili toliko besni zbog potopljenja Hooda da su naredili svakom svom brodu da napadne Bismarck, uključujući i nosače aviona sa ciljem da se nemački vojni brod bombarduje.

Britanci nisu znali gde se Bismarck nalazi, a sumnja je bila da se uputio u vojnu bazu u Nemačkoj. Međutim, kapetan Ernst Lindemann odlučuje da se uputu u okupiranu Francusku i tada čini veliku grešku kada je kontaktirao vojnu bazu u ovoj državi. Britanci su slušali razgovor i na taj način saznali njegovu lokaciju.

Kraj za Bismarck
Maja 26. 1941. godine, Britanci su konačno pronašli Bismarck. Pošto nijedan vojni brod nije bio u blizini, oni su odlučili da pošalju 15 aviona koji, iako nisu mogli da potope veliki brod, su i dalje bili u stanju da ga uspore. Jedan od aviona je uspeo da pogodi kormilo, čime Bismarck više nije bio u stanju da bira svoj put već je mogao da ide samo u pravcu. Sledećeg jutra, Bismarck su stigla dva britanska ratna broda (Rodney i King George V), a usledila je velika borba. Posle 30 minuta neprestalne vatre, Bismarck je prestao da puca i par minuta kasnije eksplodirao.

Do današnjeg dana nije poznato šta se tačno desilo. Jedni će reći da su Britanci pogodili skladište municije dok druga priča kaže da su Nemci namerno potopili sopstveni brod da bi ga sprečili da padne u ruke neprijatelja. Bez obzira koji je razlog u pitanju, Bismarck se uskoro našao na dnu Atlantika, a samo 110 mornara je preživelo.

„Pogibija“ Tirpitza
Malo je reći da je Hitler bio ljut, pa se zato odlučio na neku drugu strategiju sa Tirpitzom. Pre potapljanja Bismarcka, Tirpitzov jedini zadatak je bio da patrolira južnim delom Finske u slučaju da Sovjeti pokušaju preko Baltičkog mora da napadnu Nemačku. On je zatim poslat u Norvešku sa istim ciljem kao i raniji stariji brat, a to je da napadna savezničke brodove i potopi ih pre nego što vojna opreme stigne u Britaniju. Neprijatelj je znao njegovu lokaciju i vršio česta bombardovanja, ali čak i najveći avioni nisu imali bombe dovoljno jake za takav podvig.

Narednih nekoliko godina situacija je bila dosta mirna. Tirpitz je video jedinu akciju u septembru 1943. godine kada je napao malu britansku vojnu bazu, takođe u Norveškoj, a Nemci su često menjali njegovu lokaciju da bi zavarali neprijatelja. Ipak, do kasne 1944. godine, kada je već bilo jasno da će Nemačka da izgubi rat, Britanci su razvili nove bombe težine do 5.400 kg. Tokom septembra i oktobra iste godine, Tirpitz je bombardovan tri puta od strane čak 90 aviona. Dok je prva dva puta pretrpljena samo veća šteta, koja je onesposobila brod ali ne i potopila, Novembra 12., 1944. godine, jedna od bomba je pogodila skladište municije i Tirpitz je zvanično završio na dnu sa 1.200 poginulih mornara.

Olupina Bismarcka locirana 1989. Godine
Dok je Tirpitz podignut iz vode 1948. godine, a zatim prodat u staro gvožđe, Bismarck se još uvek nalazi na dnu Atlantika. Njegova lokacija je bila nepoznata sve do 1989. godine kada je pronađen od strane dr Roberta Ballarda - iste osoba koja je pronašla i legendarni Titanic. On se nalazi na dubini od oko jednog kilometra, a zanimljivo je da je udario u podvodni vulkan i da se klizao čak 1.200 metara pre nego što se zaustavio. Ballard tvrdi da je na brodu našao osam rupa pa se pretpostavlja da su ga ipak Britanci potopili. Bilo kako bilo, rat u Evropi se završio u maju 1945. godine posle bitke za Berlin. Ono malo nemačkih brodova koji su preživeli rat su podeljeni među saveznicima, koji su se potrudili da nacisti nikada više ne ponove svoja zlodela.

Plan Z
Posle rata se saznalo da je Hitler još 1938. godine radio na tri plana - X, Y i Z. Jedini od njih koji je odobren je onaj poslednji čime je trebalo da nacisti pariraju Britancima i Amerikancima na moru. Naime, plan je zahtevao čak deset brodova u klasi Bismarcka i Tirpitza, zatim četiri nosača aviona, 249 podmornica i veliki broj manjih vojnih brodova. Hitler nikada nije dočekao da okupira Britaniju, a ni da vidi Njujork u plamenu kako je sanjao. Mnogi će reći da je slaba mornarica jedan od ključnih razloga za tako nešto. Iako su Bismarck i Tirpitz bili najmoćniji vojni brodovi u svoje vreme, oni borbu gotovo nisu ni videli, a na njihovu proizvodnju je potrošeno čak 200 miliona maraka. Kao i mnoge Hitlerove ideje, Bismarck i Tirpitz ostaju deo nečega šta je moglo da bude veoma veliko, ali se za naciste završilo na najgori mogući način.

Zoran Tomasović
3092
Postavljeno: 27.10.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

ucha
27.10.2016 08:21
7
0

Podaci o deplasmanu su hiljadama tona.

davor
27.10.2016 10:12
5
0

Zar ne bi trebalo da bude u hiljadama tona? Mislim na deplasman brodova.....

pedja
27.10.2016 10:15
6
0

Odlican tekst. Samo jedna greska na vise mesta, nije deplasman brodova bio npr 50 tona nego 50 000 tona.

aleksa
27.10.2016 10:55
6
1

svaka cast i hvala!

Milan J.
27.10.2016 11:06
5
0

Potkrala vam se greška u tekstu na više mesta.
Svi podaci u tonama treba da se pomnože sa 1000.
Pa i manje jedrilice teže 10 t i više.

Milan
27.10.2016 18:57
8
3

Prica o lovu na Bizmark je jedna od najvecih prica drugog svetskog rata i jedna od najvise istrazenih. Utoliko vise me cude greske koje ste napravili.
Sukob u Danskom prolazu (severno od islanda ) je za sukobe brodova nesto kao finale svetskog prvenstva u fudbalu. Sa jedne strane mocni bizmark, sa druge strane Najveci brod na svetu Hood i najmoderniji engleski bojni brod Prince of Vales. Bizmark je izasao kao pobednik jer je Hood napravljen jos u I svetskom ratu i imao jako tanak oklop na palubi usled cega je bio ranjiv na pogotke iz velike daljine. Moderniji Princ je primio 7 pogodaka i odstupio bez prevelike stete.
Bizmark je krenuo prema Sent Nazeru ali komandant nije bio svestan da Britanci ne znaju gde je i odao polozaj radio porukom. Velicanstvenost citavog lova je u cinjenici da je cela najmocnija mornarica sveta jurila samo jedan brod i imala vise srece nego pameti da ga uhvati.
Za kraj: Covek koji jeotkrio olupinu titanika, Robert Balard je otkrio i olupinu Bizmarka i dokazao da su nemci sami potopili brod. Britanci su unistili kormilo i nadgradje ali je oklop trupa bio previse jak i prakticno je netaknu uprkos silnim pogocima. Nemacki celik je ipak bio najbolji na svetu

Synyster
27.10.2016 23:50
5
1

@Milan,
I sta tacno od toga sta si ti napisao se razlikuje od onoga sta je napisano u tekstu osim tog podatka ko je tacno potopio Bismarck?
Ballard je rekao da je njegovo misljenje da su Nemci sami potopili Bismarck, ali to je samo njegovo misljenje. Postoje mnogi drugi eksperti koji ce reci da su ga potopili Britanci ili da je slucajno doslo do eksplozije.

Реалан
28.10.2016 09:20
6
1

Оно што је изостављено овде је да је у нападу на Бизмарк један авион погодио кормило брода (ваљда се тако зове онај део што скреће брод) које је остало заглављено, тако да брод више није могао да маневрише већ само да се врти у круг. Тај конкретно напад је вршен старијим и споријим типом авиона, са Бизмарка су их гађали распршујућим мецима, међутим због спорости авиона раније су експлодирали и авиони су могли довољно близу да приђу да прецизније гађају. Након што је један погодак онеспособио кормило Британци су сачекали своје бродове који су сатима тукли по Бизмарку.

У принципу тактика Бизмарка је била лоша - није имао адекватну пратњу, било из ваздуха или пратећих бродова (ту се показало да поморске битке нису само поморске већ много зависе од подршке из ваздуха), а као што неко рече - Британци су имали више среће него памети.

Deki
28.10.2016 15:57
3
2

Deplasmani su u hiljadama tona.
Hood nije bio moćan, već po Britancima najlepši brod njihove flote svojevremeno te je dobio čast da ih svuda predstavlja i bude admiralski brod flote ali je kao i većina njihovih brodova koji su poticali iz razdoblja Velikog rata imao manu sa projektovanjem skladišta za municiju i njegove zaštite, naročito zaštite palube. Prince of Wales je bio moderniji, mnogo moćniji i vrlo oštećen u istoj razmeni vatre (mislim da je Bismarck izbacio iz vatre obe prednje kule). Bismarck je bežeći od Britanske eskadre misleći da je to glavnina njihovih snaga propustio šansu da potopi i ovaj brod. A sam Hitler je kao i mnogo puta posle napravio grešku i lično doprineo gubitku bojnog broda, kada je ovaj već umakao saveznicima. Ovaj put držeći kapetana na vezi sat vremena čestitajući mu i tupeći mu o nacističkoj superiornosti, dovoljno da Britanci lociraju brod, uspore ga torpednim napadima dok ne dođu površinski brodovi.
Zanimljivo je da Nemci nisu uspeli da obore ni jedan Britanski torpedni avion i time preduprede sve događaje koji su usledili jer su pogrešno procenjivali brzinu njihovog leta. Naime dok su vežbali PVO, Nemci su radili sa najmodernijim lovcima za to vreme, dok su Britanci na nosačima aviona na početku rata imali stare i spore dvokrilce Swordfish-e.
Čak je i pogodak torpeda u kormilo i oštećenje glavnog rezervoara za gorivo čime je došlo do mešanja morske vode i nafte, je bio puka sreća (najtanja zaštita broda) i na kraju samog poslednjeg napada Swordfisha, jer je brod prethodno izbegao više vrlo loše izvedenih torpednih napada Britanaca, koji su bukvalno ostali bez torpeda u rezervi i time mogućnosti za novi vazdušni napad.
Brod su ipak potopili Nemci, što je Balard potvrdio otkrivši ga.
Naime, pored toga što je imao moćan oklop, brod je posedovao komore između spoljnog i unutrašnjeg bočnog oklopa najviše kao prevenciju od napada torpedima, a koje su apsorbovale sve pogotke čineći strukturu korita gotovo neuništivom i u ovom slučaju netaknutom.
Pošto su ostali bez mogućnosti da uzvrate vatrom na Britanske brodove, Nemci su ga sami potopili.

Munze Ljux
30.10.2016 01:37
3
6

Postoje samo dva naroda na svetu koji su smeli da se potuku sa celim svetom. Srbi 99. i Nemci u vise navrata. Naravno, ratove smo izgubili jer niko ne moze da pobedi ceo svet, ali smo probali i smeli.

Synyster
30.10.2016 16:23
4
2

@Munze Ljux,
Nema to veze sa "smeli smo jer smo imali hrabrosti" vec "smeli smo jer smo bili toliko glupi da zapocnemo izgubljeni rat".
Postoji velika razlika izmedju gluposti i hrabrosti.

Bas
31.10.2016 21:17
0
1

...

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: