Aqos Le Mans

Automobil je, kao i sva ostala vozila, simbol "napredovanja u hodu i okolnosti vezanih za to napredovanje" (Rečnik simbola, Alain Gheerbrant&Jean Chevalier). Pokušamo li da spojimo ovaj i termin već pomenute renesanse, na početku 21. veka u Srbiji, te tome dodamo beskompromisnu težnju ka vozilu savršene izrade, u prilici smo da prisustvujemo ponovnom rađanju “Automobila” i novom odnosu između njega i vozača.

Grupa talentovanih mladih ljudi iz Beograda, koju čine individualci, nezavisni profesionalci iz najrazličitijih oblasti, dizajna, umetnosti, tehnike, predstavljaju nam unikatan automobil za unikatne individue. "Perfekcija linije i balans duše" poruka je dizajnera Aqosa, Saše Milovančevića, nastala posle deset godina stvaranja idealnog automobila, kojom se ruše svi do sada poznati dogmatski kanoni u ovom, nama dragom, domenu industrije.

Šta je to Aqos Le Mans?
Pitate se, šta je to Aqos? Reč je studiji koja je prethodnica nove robne marke na svetskom automobilskom tržištu supersportskih automobila. Mada se ne uklapa u tehnički pravilnik LP1, LP2, GT1 i GT2 serija, karta na koju Aqos ide je inovativnost, jer je upravo to atribut koji omogućava takozvani "Wild card" za učešće u trci, i daje se automobilu koji doprinosi napretku celokupne automobilske industrije.

Teško je ne biti ponosan na jedan takav projekat, proistekao sa naših prostora, koji svoje mesto nalazi u samom vrhu segmenta automobila rezervisanog samo za odabrane, sjedinjavajući u sebi obeležja koja determinišu takva imena, poput Bugatti Veyrona i Red Bulla X1, uz neizbežan osvrt da se radi o četvorotočkašu, ekskluzivnijem i egzotičnijem od prvonavedenog, a "opipljivijem" i realnijem od X1.

Rođen u Beogradu
Činjenica da je Aqos stvoren u Beogradu iznenađuje samo neupućene u renesansnu aktivnost kretivaca iz okruženja. Turbulencije ovog "parčeta geografije" često izbace iz sebe neočekivanu kreaciju, nekim sličnim paradoksom koju imaju, na primer, Istanbul, Berlin ili Šangaj. Asimetrični jednosed sa zatvorenom kabinom i napred pozicioniranim V10 motorom, zapremine 6,0 l trenutno je u fazi aerodinamičke simulacije. Brzinom od preko 400 km/h, katapultiraće se 2013. godine pravo na 24h Le Mansa, i tamo označiti početak renesanse u automobilizmu.

Ono što Aqosu daje „vetar u leđa“ jeste V10 agregat, zapremine 6,0 litara, sa uglom između cilindarskih redova od 137˚. Ova koncepcija obezbeđuje ekstremno nisko težište motora, bez da se ugrozi osnovna geometrija automobila.

Vrhunski inženjering
"Disanje" motora sa suvim karterom obezbeđuju četiri ventila po cilindru, ubrizgavanje goriva je centralnog tipa, dok je blok napravljen od aluminijuma, s tim što se teži kreiranju keramičke jedinice. Treba naglasiti da je blok izdržao prvih 1000 radnih sati na stolu, sa brzinom klipova od 14 m/s. Sekundarni benefit ovakve arhitekture je bolji prostorni razvod i pozicioniranje izduvne, odnosno, usisne grane. Maksimalna snaga motora je 700 "konja", dostupnih pri 8000 o/min, uz maksimalni obrtni moment od 820 Nm pri 5700 o/min. Sve ovo važi za atmosfersku varijantu, s tim što se ne isključuje eventualno dodavanje turbo-punjača ili kompresora.

Motor se nalazi napred, centralno, što će reći iza prednjih točkova, a "konjicu" na zadnje točkove prenosi osmostepena sekvencijalna transmisija. Menjačka kutija je pozicionirana ispred zadnje osovine (transaxle šema), zajedno sa diferencijalom sa ograničenim proklizavanjem.

Sistem oslanjanja napred i nazad čine dvostruka poprečna ramena, spiralne opruge, horizontalno pozicionirani amortizeri i poprečni stabilizator. Za obuzdavanje ove drumske "zveri" zaduženi su samoventilirajući diskovi sa šestoklipnim čeljustima, uz asistenciju specijalno dizajniranih naplataka, čija koncepcija obezbeđuje odvođenje viška toplote napred i dodatno hlađenje nazad.

Masa vozila, po aktuelnim simulacijama, iznosi 1510 kg, što je pre svega posledica upotrebe složenih mikrohidrauličkih sistema koji upravljaju aktivnom aerodinamikom. Dalji razvoj koncepta podrazumeva znatnu uštedu na masi korišćenjem novih materijala i sofisticiranijih sistema za kontrolu aktivnih aerodinamičkih komponenti.

"Njeno veličanstvo" aerodinamika
Aerodinamika je domen oko koga se sve vrti u današnjem svetu auto-moto sporta. Koncept na kome je zasnovano rešenje kod Aqosa jesu četiri reda krilnih komponenti sa sekundarno pomerivim površinama, integrisanim u oplatu...

Prvi red je na "nosu" automobila, a zadatak mu je da selektivno rasporedi tok vazduha iznad i ispod automobila. Drugi red funkcioniše na taj način što prihvata gornje strujanje i usmerava ga ka konkavnim bokovima. Treći red "krila" prihvata ubrzani i razređeni tok vazduha i sprovodi ga na repno krilo, radi ostvarivanja željenog downforcea. Četvrti red se nalazi na repnom krilu, koje se pomera u tri ose (X,Y i Z), i to u zavisnosti od brzine i ugla zakretanja prednjih točkova.

Za podnu aerodinamiku zaduženi su poznati Venturi tuneli, a ono što je posebno u vezi s Aqosom jeste primena istog koncepta na konkavnim bočnim površinama, čiji je cilj da ubrzaju vazduh s unutrašnje strane upadnog ugla pri vožnji kroz krivine, što kreira potpritisak u kombinaciji sa pokretnim deflektorima, a rezultat je postizanje bolje centripetalne sile, što upravljivost i stabilnost dovodi na, do sada, neostvaren nivo.

Naravno, s obzirom da živimo u 21. veku, ovo ne bi bilo moguće bez odgovarajućeg softvera, tako da je započet razvoj posebnog kompjuterskog programa koji ima za zadatak da artikuliše sve aerodinamičke parametre, i pomoću mikrohidrauličkih (pneumatskih ili električnih) sistema, održava automobil sve vreme u optimalnom aerodinamičkom poretku. Ovaj pristup već je ostvaren u jednoj grani industrije - u oblasti proizvodnje modernih borbenih aviona, tzv. fly-by-wire principom.

Ne treba zaboraviti činjenicu da aerodinamički koncept Aqosa aktivno koristi sve termičke potencijale koje ostvaruje vozilo u pokretu, tako da se temperatura sa izduvne grane, prednjih i zadnjih kočionih blokova i izduvnog sistema, aktivno koristi za što idealnije savlađivanje otpora vazduha.

"Svemirska" tehnologija
Aqos je jednosed, sa asimetrično pozicioniranim kokpitom sa leve strane iza motora. Osnovna karakteristika karoserije je da se ona sastoji iz tri statičke celine, uklopljene u sistem čiji je cilj vrhunska zaštita vozača na prvom mestu, kao i krutost cele konstrukcije, potrebne za hvatanje u koštac sa ekstremnim dinamičkim izazovima.

Bazna konstrukcija sastoji se iz deltabox rama od aluminijuma, ojačanog ugljeničnim vlaknima, i struktuiranog tako da ugosti "ćeliju za preživljavanje" od kompozitnih materijala, sa graničnicima, koji u slučaju ekstremnih sila, odvajaju kokpit i tretiraju ga kao posebnu statičku celinu. Oplata vozila napravljena je od plastike, ojačane ugljeničnim vlaknima.

Karakteristična pozicija kabine uslovila je i jedinstven pristup rešavanju ergonomije. Posebno kreiran vozački interfejs zadužen je za kompletno informisanje vozača i njegovo komandovanje sistemima automobila. Na razvoju ergonomije biće korišćena saznanja iz kosmičkih istraživanja, o čemu ćemo pisati u nekom od narednih brojeva magazina.

Vanvremenski dizajn
U razgovoru sa dizajnerom, Sašom Milovančevićem, saznali smo da Aqos ostaje otvoren za još naprednije opcije i rešenja koja se tiču izbora pogonske jedinice, sistema upravljanja, odabira materijala, itd. Tehničko-tehnološka matrica je u ovoj našoj "jednačini" promenljiva, dok je dizajn konstanta...

Nije li to tako i sa savršenim ženskim oblinama, u kojima je dizajner pronašao inspiraciju? I one su, baš kao i Aqos - vanvremenske.