Alfa Romeo MiTo

Ako nas iole redovnije čitate, setićete se da ovo nije naš prvi susret sa modelom MiTo. Šta više, ova privlačna italijanska “zavodnica” već je treći put “u poseti”, budući da smo se prethodna dva puta “družili” sa tada najsnažnijom verzijom, opremljenom 1,4-litarskim turbo-benzincem sa 155 “konja”. Ovaj put, “zavodnica” je stigla u nešto “slabijem” izdanju, tačnije, pod haubom se nalazio novi, 1,4-litarski benzinac, ovaj put bez nadpunjenja, ali opremljen FIAT-ovom MultiAir tehnologijom.

Da podsetimo, MultiAir sistem koji je ovaj italijanski proizvođač razvio, između bregastog vratila i ventila, poseduje elektro-hidraulični podizač, koji u zavisnosti od režima rada i broja obrtaja, uz pomoć elektronske upravljačke jedinice, određuje hod ventila. Ovaj sistem omogućava trenutno podešavanje u svakom taktu, a prednosti su višestruke – od povećanja snage i stepena iskorišćenja, do smanjenja emisije štetnih gasova i potrošnje goriva. Izraženo u brojkama, to bi značilo da je za 10 % povećana snaga, za isto toliko smanjena emisija štetnih gasova dok povećanje obrtnog momenta iznosi oko 15 %.

Ovom tehnologijom opremljena su tri motora u ponudi modela MiTo, i to svi zapremine 1,4 litre – jedan “atmosferac” sa 105 KS, koji se kod nas našao na testu, dok su druga dva opremljena turbo punjačem, slabiji sa 135 KS i snažniji, sa impresivnih 170 “konja”, čime je ujedno i najsnažniji motor u celokupnoj MiTo ponudi.

No, vratimo se na najslabiji MultiAir sa kojim smo se “družili” nedelju dana i koji je, slobodno možemo reći, ostavio na nas sasvim solidan utisak. Veoma kultivisanog rada, možda neće toliko impresionirati sa svojih 105 “konja”, koliko sa 130 Nm pri 4000 o/min, koji ostavljaju znatno bolji subjektivni utisak pri ubrzanjima (10,7 sekundi od 0 do 100 km/h), i na trenutke, podsećaju na malolitražni turbodizel, koji sa lakoćom “puni brzine” i “lepi za sedište” kada zatreba. Njega vrlo dobro prati i sportski zvuk izduva, prijatno pogođena kombinacija basova i baritona.

Ono čime se 1.4 MultiAir može pohvaliti u odnosu na standardni 1,4-litarski benzinac, pored viška snage i obrtnog momenta, jeste i smanjenje potrošnje goriva, koja se tokom testa, kretala oko 8 litara. Ništa naročito, rekli biste, ali treba napomenuti da je usled zaista paklenih vrućina, klima-uređaj radio gotovo neprekidno, i to skoro uvek na najnižoj mogućoj temperaturi.

Naravno, nismo zaboravili ni na DNA sistem Alfe, koji u zavisnosti od odabira tri režima rada (Dynamic, Normal, All-Weather), određuje odziv pedale gasa, kao i otpor na upravljaču. Ako je kod 1,4-litarske “turbobenzine” sa 155 KS, Normal i imao nekog smisla, na 105 KS snažnoj Alfi, vožnja u tom režimu zaista nije prijatna, jer je pedala gasa “gotovo mrtva”, a servo-asistencija preterana. Jeste da je i potrošnja goriva i emisija štetnih gasova tada manja, ali kojem je to vlasniku Alfe štednja na prvom mestu!? Još jedna stvar koja i dalje ostaje kao velika primedba jeste nepristojno tvrdo oslanjanje, koje nije u stanju da se izbori sa iole lošijim putem (naše uništene ulice ni ne računam!), i koje umnogome zamara na dužim putovanjima.

Sve je bolje kada se ispod, slobodno možemo reći, predimenzionisanih točkova (215/45 ZR17) nađe odličan asfalt, ali je tako nešto vrlo retko. U bržoj vožnji kroz krivine, MiTo je znatno nervozniji zahvaljujući takvom oslanjanju, non-stop “skakutajući” sa zadate putanje, što konstantno traži korekcije na upravljaču (prilično veštačkog osećaja i sa malo realnih povratnih informacija) od strane vozača.

Sve u svemu, ostaje ono što je rečeno i ranija – MiTo je jedan dobar, vrlo privlačan i moderan automobil, koji je zahvaljujući novoj motorizaciji, postao još bolji. Nažalost, usled par očiglednih nedostataka, ostaje i dalje dobar, ali ne i odličan izbor, naročito ako u obzir uzmemo i početnu cenu za 1.4 MultiAir 105, koja kreće od 16.700 evra za Progression, odnosno, 17.900 evra za Distinctive paket opreme.