Alfa Giulietta 1.4 Tjet 120 Distinctive

Na nedavno završenom Salonu automobila u Parizu, centralno mesto Alfe zauzela je jedna atraktivna bela Giullieta, kao po tradiciji nazvana Quadriofolgio. Sva nalickana i nakićena, sa motorom od 235 ks i felnama od 18 cola, pa još u društvu dve prelepe manekenke, zaista je privukla nebrojene poglede. Lepo, lepo, reći ćete, samo šta od svega toga ostaje kada se radi o baznoj verziji, lišenoj svih nabrojanih atributa?

Solidna osnova, sa nezaobilaznim atraktivnim elementima, kao što su prednja maska u obliku štita, svetla napred i pozadi u LED tehnologiji, skrivena ručica za otvaranje zadnjih vrata i generalno dinamične forme čitavog vozila. Ipak, verujem da će pojedini «alfisti», kao u slučaju kolege sa posla, ostati pomalo «žedni», posebno ukoliko se radi o onim u godinama, koji se sa setom sećaju zlatnog doba Alfa Romea iz sedamdesetih godina prošlog veka. No, kako su ovi sve stariji, da ne kažem ređi, kreator iz Milana morao se posvetiti mlađim, tako da je svetlost dana ugledala Giullieta za sve, i po svačijem ukusu.

A kada je ciljna grupa ovako široka, jasno je da se moraju praviti kompromisi. Giullieta je evidentno zgodna i privlačna, ne i neodoljiva. Završnu reč po pitanju dizajna ipak prepuštam svakom posebno. Lično, nalazim da se ovaj «Mito XL» , barem kada se radi o testiranoj verziji, ne distancira dovoljno od konkurencije, jer u C segmentu, borba za svakog kupca je nemilosrdna, i svi proizvođači konja za trku imaju. Htela ne htela, Giulietta se našla u istom dvorištu sa sa veoma talentovanim đacima, kao što su Golf, Astra, Megan, novi C4 i Focus, Impreza…, ali i predstavnicima iz premijum segmenta, stila BMW Serije 1 i Audi A3.

Uzevši u obzir da cenom naginje prema ovim poslednjim (pogledajte na kraju teksta), sigurno je da joj neće biti lako, no krenimo redom.

Mala porodična berlina
Duža za 13 cm od bivše 147 (ukupno 4,36), Giullieta je dovoljno nadarena za porodičnu upotrebu, iako je prostor za putnike pozadi inferiorniji od proseka u kategoriji. Uz to, pristup je otežan malim ulaznim otvorom i uglom otvaranja vrata, dok je spomenuta ručica, zakamuflirana u okviru prozora, sve samo ne praktična.

Budimo iskreni, niko zbog toga ni ne kupuje jednu Alfu, no ipak dobro dođe imati solidan prtljažnik od 360 dm3. Jeste da je utovarni prag visok, ali zauzvrat, na zadnjem naslonu postoji širok otvor za transport skija, koji se po potrebi i obara. Peta vrata se otvaraju lako, jednostavnim pritiskom na znak proizvođača. Nakon dva kruga oko vozila, otkrivam izuzetno osetljivu karoseriju prepunu preranih «ožiljaka» (prednja maska štrči, i kao takva u direktnom je kontaktu sa branicima ostalih automobila), da bi se najzad smestio za upravljač. Prvi utisak nije u stilu «vauuuu koja makina», mada se može konstatovati da orginalnosti ne nedostaje. Umesto klasične konzole, komandnom tablom dominira velika plastična lajsna, po ugledu na Fiat 500, koja po želji može biti i u boji. OK, prekidači i komande za ventilaciju su šik, instrumenti su veliki i pregledni (ne toliko brzinomer, zbog zgusnutih cifri), ali zaboga zašto iznad njih nema uobičajnog «kačketa» koji karakteriše Alfe ?

Naravno da nisam zaboravio da sam u najslabijoj verziji, pa je logično da ne mogu očekivati jače profilisana sedišta u kombinaciji koža/platno, niti aluminijumske pedale i «mesnatiji» upravljač (serijski je ipak od obložen kožom), ali nekako mi je sve to nedostajalo. Srećom, ručica menjača je sportski kratka, sa ogromnom kuglom od aluminijuma, a malo kasnije ustanovio sam i da je dovoljno precizna… za jednu Alfu!

E sad, pozicija za upravljačem je odlična, sa izuzetno velikom amplitudom podešavanja sedišta, za razliku od sigurnosnih pojaseva (fiksna visina). Jedino što smeta je previsoko postavljen naslon za laktove, sa integrisanim boksom male zapremine. U gradskoj vožnji bolje ga je podići, kako bi se brzine lakše menjale, kada je i pristup ručnoj kočnici olakšan. Nakon vikenda provedenog u «Veneciji sa severa» (Briž u Belgiji), uverili smo se da ima veoma malo mesta za odlaganje sitnica. Police u vratima primaju jedva kutiju-dve cigareta i par putnih karti, slično je i sa pregratkom za rukavice ispred suvozača.

U testiranom vozilu postoji još jedna pri vrhu komandne table, inače predviđena za GPS, ukoliko se za njega doplati. Prijatno nas je iznadio kvalitet fabrikacije, za desetak dana koliko je trajala probna vožnja, nije se javio ni jedan «cvrčak». Isto tako, već i letimičan pogled na listu serijske opreme, za drugi završni nivo Distincive (testirani), stavlja do znanja da Giulietta «puca» visoko. Navedimo sistem Start& Stop, automatski klima uređaj sa dve zone podešavanja, regulator brzine, CD-MP3 auto radio, putni računar, električne komande za sva stakla i retrovizore, automatsko uključivanje svetla i brisača, ESP, elektronsku blokadu Q2, kožni upravljač sa audio komandama, aluminijumske naplatke od 16 cola… Nije loše, samo kako sada stvari stoje, za sve nabrojano mora se izbrojati pozamašnih 22.000 evropskih novčanica!

Mnogo, posebno ukoliko uporedimo 1.4 Tjet sa dizel verzijom 1.6 JTDM/105, koja, ukoliko je verovati onome što stoji na sajtu proizvođača, u Srbiji košta isto toliko.

Ispoštovana tradicija
Na putu, Giulietti je teško pronaći realnu manu, bez obzira da li se radi o dinamičkim kvalitetima ili perfomansama malog 1.4 Tjet. Osim toga, i udobnost je za primer, kao i precizno upravljanje (samo 2,2 okretaja volana), sa idealno odmerenom elektro- hidrauličnom asistencijom. « Atakovati » oštre zavoje pravo je zadovoljstvo, koliko je ova Alfa dinamična i sigurna. Na izlasku iz krivine, spomenuti elektronski diferencijal Q2, reaguje kao anđeo čuvar, tako što direktno utiče na unutrašnji točak (koči ga), čime se optimizuje trakcija. Kome je do sporta, dovoljno je postaviti prekidač DNA u gornju poziciju (konstatni pritisak od dve sekunde, do brzine od 110 km/h), kada Giulietta postaje osetno agresivnija, ali i neudobnija. Upravljač je osetno teži, na kočnice treba jače pritisnuti, ESP reaguje kasnije, dok sam motor brže odgovara na pritisak papučice za gas. Stekao sam utisak da je promena karaktera izraženija nego li kod MiToa, što se odnosi i na druge dve pozicije (norlmalna i za klizavu podlogu).

Lepo, opet ćete reći, samo koliko «nejaki» 1.4 može da prati ovako efikasnu šasiju? Može i te kako, šta više, rekao bih da ova Alfa ima više od deklarisanih 120 ks. Uostalom, važniji od same snage je obrtni moment od 206 Nm (primera radi, Astra 1.4 T, ima 140 ks i 200 Nm, dok Renaultov 1.4 T oslobađa 130 ks i 190 Nm), koji razvija pri samo 1.750 obrtaja! Elastičnost, pa i same karakteristike, time su zagarantovane (bezmalo 200 km/h i oko 10 sec do 100 km/h), dok je recimo u šestom prenosu, od 80-120 km/h, neophodno samo 13 sec (Astri 1.4 Turbo 5 sec. više).

Uz karakterističan zvuk koji oslobađa, ovaj motor zaista poseduje sve kako bi se dopao širem krugu kupaca sa skromnim budžetom. Čak ni potrošnja nije preterana, nakon 2.000 pređenih kilometara, stabilizovala se na 8,2 lit. Najniža zabeležena kreće se oko 6,5 litra, dok po gradu ne prelazi 10 lit. Jedino nam se na auto putu učinila previše «alavom», jednim delom i zbog kratkog šestog prenosa. Naime pri 130 km/h, motor se vrti na 3.500 obrtaja (Astra oko 2.500), tako da u ovakvim okolnostima treba računati na 8 lit. Mogao bi biti i malo diskretniji, no kako je dopadljiv za slušni sistem, hajde da to računamo pre kao kvalitet, nego li manu…

Kome se perfomanse ipak učine nedovoljnim, za sada su na raspolaganju još dva benzinaska agregata, 1.4 Multiair od 170 ks, i spomenuti 1.8 TBi/235 (Mamma mia !), kao i dva dizela, 1.6 JTDM/105 i 2.0 JTDM/170 ks. Pored tri završna nivoa, moguće ju je poručiti i u verziji Pack Sport, sa spuštenom šasijom, tvrđim trimom i niskoprofilnim pneumaticima.

Bez ikakve sumnje, kupovina jedna Alfe pre svega je motivisana emocijama, manje samim potrebama. Mito, Brera, 159 i GT, sigurno nisu referentni u svojim kategorijama, ali se ipak uspešno nadmeću originalnim dizajnom i sportskim karakterom. Naša Giulietta, ima od svega toga pomalo, plus dopadljiv neo-retro stil, što će reći sve neophodne atribute, kako bi ostvarila zapaženiji komercijalni uspeh.

No, ruku na srce, iako znamo da u ovom segmentu nema puno eksperimentisanja, za stogodišnji rođendan Alfe, ipak smo očekivali malo više smelosti. Biće da su vremena zaista teška za italijansku auto industriju…