Istorijat

BMW

Prvih 100 godina

Blistavi sjaj tamne prošlosti


1973 BMW 2002 Turbo (E20)

Analiza punog veka postojanja jedne kompanije ponekad zna da bude problematična. Na jednoj strani stoje inovativnost, vizionarski potezi i mitski status nekih modela automobila, a na drugoj promašene investicije, prevelike ambicije u pogledu prodaje i sumnjiv kapital investitora. Mnogi ljubitelji automobila bi sa velikim interesovanjem pogledali igrani film u kome se poput zapleta u španskim serijama prati uspon i pad fabrika, ljudi koji stoje iza njih i svih tragedija koje su do danas zaboravljene.

Propeler se zavrteo
Početak BMW-a nije imao puno veze sa automobilima, ali jeste sa jednom vrstom motora. Preciznije, u pitanju su bili avionski motori, a osnivač kompanije koja je kasnije postala BMW je bio Karl Fridrih Rap (Karl Friedrich Rapp). Rapp-Motorenwerke iz Minhena je poslovanje započeo sasvim skromno 1913. godine, u bivšoj fabrici bicikala, kao podružnica proizvođača aviona Flugwerk.

Prvi koraci nisu bili laki, jer je Rap naišao na dosta poteškoća prilikom razvoja, a glavni problem su bile vibracije motora. Blizu njegove fabrike se nalazio još jedan proizvođač aviona, Gustav Oto (Gustav Otto), sin pronalazača četvorotaktnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

1980 BMW 316 (E21)
1968 BMW 2002 (E10)

Za razliku od Rapa, Oto je sa uspehom izrađivao avione u Gustav Flugmaschinefabrik. Poslovna situacija se polako popravlja i do 1916. godine Rapp uspeva da reši deo tehničkih problema i obezbedi ugovor za proizvodnju 25 velikih V12 avionskih motora. Problem sa pouzdanošću je rešen tako što su od Gustav Flugmaschinefabrik nabavljani manji četvorocilindarski vodom hlađeni motori, a sa širenjem poslovanja stiže i značajan finansijski priliv koji omogućava Rapu da preuzme konkurentsku firmu i formira novu kompaniju pod imenom Bayerische Flugzeug-Werke.

Austrijski inženjer Franc-Jozef Pop (Franz-Josef Popp), direktor poslovanja Rapove kompanije, je bio zadužen za sklapanje važnih ugovora sa vojskom. Na njegovu inicijativu, 7. marta 1916. godine, kompanija menja ime u Bayerische Motoren Werke. Nedugo po spajanju, kompanija Pop počinje da traži investitore za proširenje fabrike. Kao „dobročinitelj“ se javlja bečki finansijer Kamilo Kastiljoni (Camillo Castiglioni), koji odmah ulaže značajna sredstva. Razvoj situacije je bio takav da je ubrzo zahtevan prinudni odlazak Rapa 1917. godine, a iste godine je predstavljen prvi serijski BMW-ov vodom hlađeni redni šestocilindarski avio motor, Type IIIa. 1918. godine Popp ubeđuje nemačku vladu da kupi njihov avio motor i od tada počinje ubrzani razvoj kompanije.

2000 BMW Z8 (E52)
1990 BMW M3 Sport Evolution (E30)

Kraj Prvog svetskog rata je za Nemačku, kao poraženu stranu u ratu, značio da će mnogi vojni projekti morati da se ukinu. BMW je sticajem okolnosti svoju pažnju sada posvetio motorima za kamione i brodove, ali je u tajnosti ipak razvijan naslednik starog avio motora, poznat pod oznakom Type IV. Posleratna kriza polako nastupa i već 1920. godine Kastiljoni prodaje svoj kapital, ostavljajući samo par avio motora u skladištu. U to doba BMW pokušava da diversifikuje proizvodni program, izrađujući kočione sisteme i nameštaj. Sadašnja verzija logoa BMW-a je nastala iste godine i veruje se da vodi poreklo od avionskog propelera i boja nemačke pokrajine Bavarske.

Promenljive poslovne okolnosti dovode rukovodstvo BMW-a do odluke da se upuste u stvaranje motora za motocikle. Prvi takav motor je konstruisan za Victoriu, proizvođača motocikala iz Nirnberga. 1921. godine se otišlo korak dalje, predstavljenjem sopstvenog motocikla pod imenom Flink, koji je pokretan Kurierovim dvotaktnim motorom. Važan događaj za fabriku se desio 1922. godine, izgradnjom fabrike na mestu nekadašnjeg proizvodnog pogona Gustav Flugmaschinefabrik.

BMW 3.0 CS (E9)
BMW 323i logo

Problemi sa motociklima nisu eliminisani u startu, zbog čega je prodaja bila relativno skromna, a razvoj novog modela kasnio. R32, novi motocikl u ponudi, je predstavljen 1923. godine na Salonu automobila u Berlinu. Do kraja proizvodnje 1926. godine, kupcima je isporučeno 3.100 motocikala, a bokser motori od trenutka predstavljanja u ovom modelu postaju zaštitni znak BMW motocikala, sve do današnjeg dana.

Razvoj avio motora je sve do sredine decenije bio skrajnut na margine. BMW je veći uspeh zabeležio 1924. godine, kada je njegovim motorom obavljen prvi interkontinentalni let do Persije.

Rohrbach Ro VII, pokretan BMW Type VI avio motorom, je 1926. postavio pet svetskih rekorda, a naredne godine od 87 svetskih rekorda 29 su ostvarili avioni pokretani BMW motorima. R37, novi motocikl predstavljen 1925. godine, je razvijao duplo više snage od prethodnika (16 ks iz 500 cm³) i kasnije je postao osnova za razvoj trkačkih verzija, koje su se sa uspehom nadmetale širom Evrope.

BMW 501
BMW 328 Roadster

Najznačajniji trenutak u periodu pre Drugog svetskog rata se dogodio 1928. godine, kada BMW kupuje konkurentsku fabriku Eisenah, koja je posedovala licencu za proizvodnju malog automobila. Model pod oznakom Dixi 3/15 DA 1 (3 brzine/15 ks, 743 cm³) je bio kopija Austina 7, ali se od britanske verzije dosta razlikovao, jer su ugrađeni Bosch amortizeri i merači sa metričkim oznakama. Dostupne karoserijske verzije su bile coupe, roadster, tourer i sedan. 1929. godine izlazi verzija DA/2, opremljena kočnicama na svim točkovima i potpuno metalnom karoserijom. Ukupno je proizvedeno 18.976 primeraka, a Dixi je jedini model BMW-a bez plavo-bele značke.

Niski let
Nakon isteka licence za Austin 7, BMW 1932. godine počinje proizvodnju modela Dixi 3/20. To je bio prvi automobil razvijen isključivo u BMW-ovom centru u Minhenu i proizvođen u Eisenahu. Model 303, predstavljen 1933. godine sa rednim šestocilindarskim motorom (1.173 cm³/30 ks), je prvi put prikazao čuvene „bubrege“ na prednjem delu. Dizajnerski detalj koji će se tokom godina menjati, ali zauvek ostati povezan sa modelima BMW-a.

BMW 502 V8
BMW 1500

Koristeći dizajn kompanije Pratt&Whitney, BMW razvija i proizvodi radijalni motor za vojne i civilne avione, koji će biti u upotrebi u periodu sve do kraja Drugog svetskog rata. 1934. godine BMW predstavlja roudster pod oznakom 315/1 (1,5-litarski šestocilindraš sa 40 ks), koji je razvijao maksimalnu brzinu od 125 km/h. Uspešnost ovog modela je potvrđena na trkačkim stazama, posebno na 2.000 km dugoj trci kroz Nemačku.

Razvoj naslednika modela 315 je započeo dosta rano, što je tehničarima dalo dovoljno vremena da se pripreme za inovacije, poput hidrauličnih kočnica. 326, prikazan javnosti 1935. godine, je posedovao motor od 50 ks i isporučivao se kao sedan sa dvoje vrata ili kabriolet sa četvoro. BMW-ov flert sa roudsterima se nastavlja već 1936. godine, kada je sa proizvodnih traka počeo da silazi model 328. Pokretan 2,0-litarskim šestocilindrašem, 328 je ubrzo postao jedan od najznačajnijih predstavnika bavarskog proizvođača, čiji će uspeh na trkačkim stazama trajati sve do sredine 50-ih godina prošlog veka.

BMW 502
BMW Glas

1937. godine se pojavio model pod oznakom 327, u kupe i kabriolet varijantama, pokretan motorom koji je razvijao 80 ks. Do početka Drugog svetskog rata, BMW beleži samo uspehe, kako sa automobilima, tako i sa motociklima.

Period koji sledi predstavlja deo istorije koji bi mnogi želeli da izbrišu, naročito porodica koja trenutno poseduje najviše akcija BMW-a. Od početka rata, BMW obustavlja proizvodnju putničkih automobila i svu pažnju prebacuje na izradu motocikala i avio motora. Uz blagoslov državnog vrha u posed Bavaraca ulaze fabrike Brandenburgische Motorenwerke i Zuhlsdorf u Berlinu, kao i Basdorf.

Svi kapaciteti za proizvodnju motocikala su zajedno sa dokumentacijom premešteni u Eisenah, a BMW startuje sa proizvodnjom modela R57, isključivo vojne verzije motocikla sa prikolicom. Potrebe nemačkog ratnog vazduhoplovstva na početku rata su velike i proizvodnja avio motora se intenzivira. BMW 801, radijalni motor sa 14 cilindara i jednom vrstom mehaničkog automatskog podešavanja, do kraja sukoba u Evropi je napravljen u seriji od neverovatnih 20.000 primeraka. Da bi zadovoljili sve veću potražnju, inženjeri počinju razvoj raketnih motora, ali je do kraja rata broj sklopljenih i upotrebljenih pogona nove generacije bio veoma mali. Istovremeno BMW razvija i mlazne motore koji će biti upotrebljeni na Heinkelu He 162.

BMW M3 Cabrio (E36)
BMW M5 (F10)

Vazdušni napadi saveznika su 1944. godine uništili fabriku u Minhenu, a do kraja rata su izgubljene fabrike u Eisenahu, Durerhofu, Basdorfu i Zuhlsdorfu. Zbog razvoja raketnih motora BMW-u je zabranjen rad sve do 1948. godine, a malobrojni radnici preživljavaju popravljajući saveznička vojna vozila i izrađujući rezervne delove za poljoprivredne mašine i bicikle.

Koristeći preostale rezervne delove fabrike u Eisenahu, BMW počinje sklapanje automobila za potrebe sovjetskih okupacionih snaga. 1951. godine je nacionalizacijom u Istočnoj Nemačkoj stvoren Eisenacher Motorenwerke, koji će od 1955. godine proizvoditi automobile pod oznakom Wartburg. Fabrike u Zapadnoj Nemačkoj su imale težu sudbinu. Oktobra 1945. godine vojna uprava snaga SAD počinje demontažu preostalih pogona u Minhenu i Alahu, šaljući komponente kao ratnu odštetu širom sveta. Kontrola nad fabrikom u Minhenu je predata u ruke novom (nemačkom) rukovodstvu 1949. godine, a pogon u Alahu je morao da sačeka 1955. godinu. Jedan deo projekata novih modela je završio u Sovjetskom savezu, a drugi u Velikoj Britaniji. Od rata su najviše profitirale kompanije Arlington-Frazer-Nash i Bristol, koje su 1948. godine predstavile nove automobile, licencno izrađene ili tehnički oslonjene na BMW.

Prvi znak oporavka je viđen krajem 1947. godine, kada je predstavljen novi motocikl pod oznakom R24 (247 cm³/12 ks). Proizvodnja se polako zahuktala i prvi posleratni model se odlično prodavao u zemlji kojoj su bila potrebna pristupačna prevozna sredstva.

BMW R32 Factory

Nova krila
Početkom 50-ih godina prošlog veka savezničke snage ukidaju ograničenja u pogledu zapremine motocikala, otvarajući put BMW-u da predstavi bokser model pod oznakom R51/2, koji je kasnije evoluirao u R51/3 i R67. Prvi posleratni automobil, pod oznakom 501, je prikazan javnosti 1951. godine u Minhenu. Početna prodaja je bila izuzetno loša i daleko ispod očekivanja čelnika kompanije. Tri godine kasnije BMW nudi kupcima i model pod oznakom 502, pokretan V8 motorom od lakih legura.

Bolja finansijska situacija je na polju motocikala i fabrika jedan za drugim izbacuje nove modele. Novitet za 1952. godine je bio R68, sposoban da se kreće brzinom od 160 km/h. Godišnja proizvodnja motocikala raste na 30.000 primeraka godišnje, a 100.000. dvotočkaš silazi sa trake 1953. godine.

BMW R32

Prvi aluminijumski V8 motor ulazi u proizvodnju 1954. godine i u modelu 502 razvija 100 ks, dovoljnih da dovedu automobil do maksimalne brzine od 160 km/h. Simpatična mala Isetta debituje 1955. godine, pokretana motorom iz motocikla u verzijama od 12 i 13 ks. Licenca za proizvodnju je kupljena od italijanske kompanije ISO, a vozilo dugačko samo 2,29 m brzo nalazi put do kupaca i tokom 50-ih godina preko 160.000 zadovoljnih kupaca dolazi u posed mikro automobila.

Proizvodnja motocikala nakon početnog uzleta doživljava strmoglavi pad, jer su kupci sa poboljšanjem finansijske situacije više kupovali automobile. Proizvodnja sa nekadašnjih 30.000 primeraka pada na samo 5.400 1957. godine. Najpoznatiji model te ere je svakako 507, ručno izrađivani roudster napravljen u samo 252 primerka. Motor ovog danas vrednog automobila je aluminijumski V8 od 3,2 l sa 150 ks. Model 507 je, pored svoje lepote, mogao da dovede BMW do bankrota, jer je fabrika na svakom proizvedenom primerku gubila ogromnu količinu novca. Nešto više uspeha je imao BMW 600, prostranija verzija Isette sa dovoljno mesta za četiri odrasle osobe. Za samo nekoliko godina u proizvodnji BMW 600 je našao put do 34.813 kupaca i tako makar malo smanjio finansijski pritisak na fabriku.

BMW R67
BMW serija 7

Ogromni gubici akumulirani tokom godina dovode kompaniju u predinfarktno stanje. Finansijer i vlasnik nekoliko kompanija, Herbert Kvant (Herbert Quandt) krajem 50-ih godine kupuje značajan broj akcija BMW-a i inicira potpunu reorganizaciju. Gubitak kompanije u jednom trenutku dovodi do moguće integracije sa Daimler-Benzom, ali se od te ideje (pod pritiskom sindikata i dela rukovodilaca) u zadnji čas odustaje. Kvant odbija ponudu za preuzimanje i finansira uvođenje u proizvodnju novog modela pod oznakom 700. Planovi za proizvodnju su bili spremni pre dolaska novog vlasnika, a kako se kasnije ispostavilo ulaganje Herberta Kvanta je bilo više nego pametan potez.

Nova klasa
Do jula 1960. godine je proizvedeno 20.000 modela 700, u verzijama 2+2 coupe i sedan sa dvoje vrata. Sportski sedan, termin koji BMW koristi dugi niz godina, je nastao 1961. godine, kada je predstavljen model 1500, pokretan modernim četvorocilindarskim motorom sa 80 ks. 10 ks snažniji motor nastupa u modelu pod oznakom 1800, a naslednik modela 1500 – 1600 – dobija 3 ks snažniji motor 1964. godine. Fabrika motora u Alahu se prodaje 1962. godine, a BMW se nakon 25 godine povlači iz proizvodnje mlaznih motora, fokusirajući svu pažnju na motocikle i automobile. 9. marta 1966. BMW izbacuje novu seriju automobila sa dvoja vrata, odnosno model 1600, koji će kasnije postati Serija 3. Sledeće godine BMW kupuje Glas, proizvođača automobila iz Dingolfinga, zajedno sa njegove dve fabrike.

BMW Z1
BMW 303

1968. veliki sedani ulaze u ponudu BMW-a, u verzijama 2500, 2800 i 3.0 Bavaria, uz coupe modele pod oznakom 2.5 CS i 2800 CS. Manji modeli, iz 02 serije, dobijaju sportska izdanja, u verzijama 1600ti, 2002ti i 2000tii. Proizvodnja automobila je polako preuzimala primat, zauzimajući proizvodne trake rezervisane za motocikle. Iz tog razloga 1969. godine BMW prebacuje proizvodnju motocikala u Berlin, u pogone bivše fabrike avio motora.

Početkom 70-ih počinje izgradnja novog sedišta kompanije u Minhenu. Prepoznatljiva četiri cilindra su do danas simbol uspeha bavarskog proizvođača i nezaobilazna atrakcija prilikom turističke posete. BMW 3.0 CSL lagane konstrukcije, pokretan motorima od 180 i 206 ks izaziva veliku pažnju 1972. godine. Tokom 70-ih godine sa uspehom se takmiči u šampionatima širom Evrope, a do kraja proizvodnje je sa traka sišlo 1.265 primeraka. Provobitno namenjen severnoameričkom tržištu, BMW Serije 5 (E12) debituje 1972. godine, kao sedan sa četvoro vrata u verzijama 520 i 520i. Iste godine BMW kao samostalnu diviziju stvara M odeljenje, provobitno zamišljenu kao podrška fabričkoj ekipi u sportskim takmičenjima. Godina velikih investicija je zaokružena otvaranjem fabrike u Južnoafričkoj Republici. Podrška lokalnih vlasti je bila dovoljno primamljiva da se BMW usudi da otvori prvi pogon za proizvodnju van Nemačke. 1973. godine BMW je i zvanično otvorio novu fabriku u Dingolfingu. Tamo je proizveden BMW 2002 Turbo, prvi serijski automobil sa turbo punjačem (KKK).

BMW 326
BMW 528 Sedan (E12)

Dizajnerska kreacija Paula Braka (Paul Bracq), prva generacija Serije 3 (E21), debituje 1975. godine kao odgovor konkurenciji u segmentu manjih luksuznih sedana. Naslednik modela 2002 je u početku bio dostupan u verzijama 316, 318, 320 i 320i. Luksuzni coupe, poznat kao Serija 6 (E24), debituje 1976. godine i donosi tehničke novine koje su postale standard čak i na današnjim modelima. Naročito se ističe postojanje senzora koji prate pritisak ulja, količinu tečnosti za pranje vetrobrana, nivo istrošenosti kočionih pločica i nivo rashladne tečnosti.

Razvoj motocikala nije toliko ispraćen, ali BMW sredinom 70-ih predstavlja R100 RS, jednolitarski model u touring klasi. Veliki sedan Serije 7 debituje 1977. godine, kao naslednik modela 2500, a prve dostupne verzije su bile 728, 730 i 730i (sa Bosch ubrizgavanjem goriva). Prvi masovno proizvedeni BMW sa centralno smeštenim motorom se pojavio 1978. godine, pod oznakom M1. Drumska verzija trkačkog modela je napravljena u ukupno 453 primerka, a ovaj danas vredan kolekcionarski primerak je prvi koji je izradio BMW Motorsport.

BMW 520i (E28)
BMW 600

Za japije
Nastupa decenija prosperiteta za BMW, prodaja automobila beleži konstantan rast, a uspesi na sportskim takmičenjima se nižu jedan za drugim. 1981. rukovodeći tim fabrike donosi odluku da proširi poslovanje na azijski kontinent, sa Japanom kao najvažnijim tržištem. Početkom 80-ih Serija 5 (E28) izlazi u malo izmenjenom izdanju, a tokom godina postaje prvi model iz Minhena opremljen dizel motorom.

Jedan od najpopularnijih modela BMW-a na našem tržištu, Serija 3 (E30), debituje 1982. godine koristeći dobro poznate motore, ali je ponašanje u vožnji drastično unapređeno. Dostupne karoserijske verzije su bile sedan sa četvoro vrata, karavan, kupe i kabriolet. Nelson Pike (Nelson Piquet) je postao svetski šampion Formule 1 1983. godine sa bolidom BMW-Brabham. Iste godine kancelar Helmut Kol (Helmut Kohl) je zvanično otvorio novu fabriku za proizvodnju motocikala.

     

BMW Isetta_300

 
BMW 600
BMW 700 LS Luxus

Novosti za 1984. godinu su premijera snažne M535i verzije popularnog sedana, kao i vrhunsko M635CSi izdanje kupea. Naredne godine BMW počinje širenje M kulta, stvarajući M5, koji je postavljen na šasiju modela 535i, sa prerađenim motorom iz M1. 286 ks snažni M5 je bio u to doba najbrži serijski sedan na svetu. Prvi BMW sa pogonom na sve točkove – 325 XI – je takođe predstavljen te godine, uz prototip zanimljivog roudstera pod oznakom Z1. Kupci sa plićim džepom su od 1986. godine mogli da uživaju u svim čarima BMW-a M3. Sredinom 80-ih javnosti je predstavljena Serija 7 (E32), luksuzni sedan pokretan motorima od šest, osam i dvanaest cilindara, zajedno sa modelom Z1, koji je za tri godine izrađen u 8.000 primeraka.

1988. godine dolazi do smene generacija u srednjoj klasi. Nova Serija 5 (E34) je bila prava sporska limuzina sa širokom paletom motora i pogonom na zadnje ili sva četiri točka. Prve verzije M5 su razvijale snagu od 315 ks, a kasnije je snaga povećana na 335 ks. Krajem decenije, BMW sa ponosom predstavlja Seriju 8, luksuzni kupe pokretan V8 i V12 benzinskim motorima.

BMW 733i
BMW 735i (E32)

Početak 90-ih je obeležilo predstavljanje nove Serije 3 (36), prvo u sedan izdanju i u verzijama 316i, 318i, 320i i 325i. Dizel motori su počeli da se ugrađuju 1991. godine, u verzijama 325td i 325 tds (interkuler). 18. marta iste godine sa proizvodnih traka silazi milioniti BMW motocikl, trocilindarski K75 RT, kasnije doniran Crvenom krstu. Za 1992. godinu, kao dodatak za Seriju 3, stiže kupe izdanje u verzijama 318i, 320i i 325i.

M3 debituje na Salonu automobila u Parizu, pokretan šestocilindrašem od 286 ks, dovoljnih za maksimalnu brzinu od 250 km/h. Snažniji M5 je predstavljen sa novim motorom od 3,8 l sa 340 ks, a karavan verzija 325 ix je dobila pogon na sve točkove.

BMW 760i (E65)
BMW 1500

Popularna trojka 1993. godine dobija kabriolet i kompakt izdanje, dok Serija 5 dobija nove motore (530i i 540i). Ostarela „sedmica“ 1994. dobija naslednika (E38), u standardnoj i produženoj verziji. Godina novih velikih ulaganja je započela kupovinom Rover grupe (Rover, Mini, Land Rover, Austin, Morris, Riley, Triumph i Wolseley), kao i otvaranjem fabrike u Spartanburgu (Južna Karolina, SAD).

Od 1995. godine BMW uvodi u ponudi novu generaciju Serije 5 (E39), uz simpatičan roudster Z3, javnosti najpoznatiji po ulozi u filmu „Zlatno oko“. Serija 3 iste godine dobija četvrto karoserijsko izdanje – karavan, a naredne godine karavan debituje i u Seriji 5. Sredinom decenije Z3 dobija šestocilindarski motor od 2,8 l sa 189 ks. 1998. Serija 3 izlazi u novom izdanju (E46), u verzijama 318i, 320i, 323i, 328i i 320d. Na Salonu automobila u Ženevi se pojavljuje BMW M5 pokretan V8 motorom sa 400 ks, kao i Z3M sa 240 ks.

BMW 2800 CS
BMW M635 CSi

Borba za prestiž sa Volkswagenom oko kupovine proizvođača luksuznih automobila Rolls-Royce je trajao od 1998. do 2003. godine, kada je BMW nakon pribavljanja raznih segmenata (žig, maskota, prava na korišćenje) konačno preuzeo fabriku. Pred kraj 90-ih BMW osvežava „trojku“ predstavljanjem kupe i karavan verzije, a naslednik modela 507, roudster pod oznakom Z8, debituje sa motorom iz M5. Hrabar potez predstavlja uvođenje novog modela u SUV/SAV kategoriji. BMW X5, proizvođen u SAD, je tada otvorio put za mnoge kvazi-terenske automobile, čineći ovu klasu danas jednom od najgušće popunjenih.

Mini milenijum
BMW-ova avantura sa podizanjem Rovera se pokazala kao uzaludan zadatak. Masivan gubitak zabeležen tokom godine je doveo do prodaje skoro svih marki iz portfolija, osim Minija, sa kojim je BMW imao velike planove. Fabrika u Oksfordu je nakon velikih ulaganja ponovo počela da proizvodi automobila, a neo-retro stil novog Minija se odlično pokazao kod kupaca. 2. januara 2003. godine BMW na Salonu automobila u Detroitu predstavlja novi Rolls-Royce Phantom, pokretan nemačkim motorom. Fabrika u Gudvudu je tokom godina proizvela pozamašan broj luksuznih automobila, dokazujući da za određenu klijentelu termin kriza ne postoji.

BMW X5

Tokom prve decenije novog veka, čelnici BMW-a eksperimentišu na mnogim poljima, a najviše sa dizajnom. Kontroverzni Kris Bengl (Chris Bangle) je zaslužan za izgled nekoliko modela sredinom prošle decenije – Serije 1, 3, 5, 6 i 7 – i smatra se jednim od „krivaca“ za rast prodaje minhenskog proizvođača. Estetski gledano, mnoge njegove kreacije odstupaju od dotadašnjeg stila BMW-a, ali je subjektivno gledano taj razvojni stepenik dobrodošao, jer je omogućao razbijanje monotonije koja je već počela da se oseća.

Poslednja decenija BMW-a je donela, pored starih i dobro poznaih, i nekoliko novih modela u klasama koje su nastale kao potreba da se pokrije što veći deo tržišta. Kupci mogu da biraju sve od Minija i Serije 1, pa do Serije 7 ili nekog modela Rolls-Roycea. Ekološki prihvatljiviji automobili su zauzeli značajno mesto, predstavljanjem elektro-modela i3 i i8, a BMW nije zanemario ni motocikle, nekadašnji jedini izvor prihoda. Trenutno se u proizvodnom programu nalaze motocikli podeljeni u više kategorija, od krstarica, preko endura, do sportskih modela.

BMW Z3
Dixi 3-15 DA1

Nečista savest
Funkcionisanje BMW-a tokom Drugog svetskog rata je i danas predmet detaljnih analiza i predstavlja deo istorije na koju mnogi nisu ponosni. Za potrebe nemačke ratne mašinerije BMW je izrađivao motocikle, avio i raketne motore, ali sve to bi nekako moglo da se zaboravi da u fabrikama kao besplatna robovska snaga nisu učestvovali ratni zarobljenici iz koncentracionih logora.

Od 1943. godine broj prinudnih radnika raste, a mnogi umiru na radnim mestima zbog neljudskih uslova. Nakon završetka rata, niko od čelnika BMW-a nije osuđen, iako je protiv njih vođen postupak.

Ništa manje kontroverzan nije ni spasilac Bavaraca, Herbert Kvant, koji je zajedno sa ocem Ginterom bio jedan od najvećih vojnih snabdevača nemačke vojske. U fabrici akumulatora AFA (danas Varta) je od posledica izloženosti hemikalijama umrlo nekoliko stotina zarobljenika. Prema istraživanjima novinara i istoričara, kapital akumuliran tokom rata je poslužio Herbertu Kvantu da kupi većinski deo BMW-a. Ironija sudbine je da se u posedu porodice Kvant sve do 1973. godine nalazio paket od 30% akcija Daimler-Benza, koji je prodat kuvajtskom investicionom fondu.

Da su kojim slučajem akcije i dalje ostale u posedu porodice Kvant, oni bi danas bili većinski akcionari najprestižnijih nemačkih kompanija. Trenutno se u posedu Kvantovih nalazi 46,6% akcija BMW-a, ukupne vrednosti oko 20 milijardi evra. Pored toga oni u posedu imaju značajan deo akcija farmaceutske kompanije Astana, proizvođača akumulatora Varta i još nekoliko manjih kompanija.

BMW R100RS
Geza Vince
8842
Postavljeno: 05.05.2016

Arhiva: Istorijat

Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 20.11.2017

Honda

Na današnji dan, davne 1906. godine, rođen je Soichiro Honda, suosnivač čuvene japanske kompanije Honda. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Takeo Fujisawom, koji je bio zadužen za finansijske poslove u kompaniji, dok je on bio zauzet inženjerstvom i razvojem proizvoda, uspeo je da sagradi ogromnu multinacionalnu i svetski poznatu kompaniju i ostavi dubok trag u industriji motornih vozila.


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 16.11.2017

Deset automobila koji su obeleležili pedesete

U tekstu koji sledi, predstavićemo vam automobile koji su u velikoj meri uticali na autoindustriju i kulturu vremena u kome su se proizvodili, ali su i postavili standarde za generacije koje su ih pratile. Odabrali smo deset modela koji su po našem mišljenju obeležili period od pedesetih do šezdesetih godina prošlog veka


Rubrika: Istorijat
Postavljeno: 14.06.2017

Ferdinand Porše

Znate li koja je jedina fabrika automobila sa područja Nemačke koja ni na jednom modelu automobila nema limiter brzine? Danas, u savremenom svetu, svi su čuli za automobilsku kompaniju Porsche, i svi se dive njenim prelepim sportskim i elegantnim automobilima. Osnivač te kompanije bio je Ferdinand Porše, a ovo je priča o njegovom životu


Upoznajte Anke Eve Goldman

08.05.2017

Muzej autobusa u Izraelu Tekst sa video prilogom!

01.03.2017

Brzinski rekordi Hitlerove Nemačke...

19.11.2016

Trokraka zvezda u kamionet izdanju Tekst sa video prilogom!

05.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 2)

04.11.2016

Američki sportski kompakti (deo 1)

02.11.2016

Kaiser Darrin

01.11.2016

Bismarck & Tirpitz

27.10.2016

Porsche 911

21.10.2016

Musolini u ulozi ministra saobraćaja Tekst sa video prilogom!

03.10.2016

Hitlerov Autobahn Tekst sa video prilogom!

24.09.2016

ZIL 167 Tekst sa video prilogom!

23.09.2016

Jensen Interceptor FF

07.09.2016

Porsche 356

03.09.2016

Ruski voz – mlaznjak Tekst sa video prilogom!

17.08.2016

Mercedes 230SL/250SL/280SL

10.08.2016

Dale

02.08.2016

Citroen DS

27.07.2016

Borgward Traumwagen

18.07.2016

Ford Bronco

14.07.2016

MG B

08.07.2016

Rover SD1

29.06.2016

Ford Fairlane/Torino

09.06.2016

BMW

05.05.2016

Jaguar Mark X

23.04.2016

Opel GT

12.04.2016

Triumph Stag

02.04.2016

Datsun 510

18.01.2016

Alfasud

09.01.2016

McLaren F1

23.12.2015

Volkswagen 181

05.12.2015

Ford Falcon (Australija)

23.10.2015

Renault 4

24.12.2014

Ford Mustang

21.10.2014

Ford Mustang

29.08.2014

Nash-Healey

21.08.2014

Duesenberg

16.08.2014

Malkolm Briklin

31.05.2014

Lancia Delta

19.11.2013

Lamborghini Miura

24.09.2013

Alfa Romeo Alfetta

23.08.2013

Porsche 959

07.06.2013

Renault 5

25.04.2012

Jaguar XJ220

20.04.2012

Lexus

23.03.2005

BoxyTheSpaceDog
05.5.2016 01:26
4
29

MERCEDES#1!

LAcity
05.5.2016 10:29
6
12

Prva slika, crveni kabrio roadster BMW 507 iz 1956.godine je samo kopija Alfe Romeo Giulietta-e iz 1954.godine

karadjole
05.5.2016 14:55
2
21

AUDI #1

Nemanjica
05.5.2016 21:52
5
8

Alfa napred, BMW sa strane...Ostali pozadi! ;)

karadjole
06.5.2016 07:10
7
2

Moze biti kopija ali u BMW-u 507 dok je sluzio vojni rok u njemackoj se vozikao Elvis Presley!

Tulipan
07.5.2016 20:08
6
1

Čitajući prethodne komentare sjetih se one: "Što Petar kaže o Pavlu, više govori o Petru nego o Pavlu" ;))

Pošaljite komentar:

Molimo vas da pre slanja komentara pročitate sledeće uputstvo:
Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Anonimni komentari se ne objavljuju.
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje ne tolerišemo.
Zbog ograničenog prostora, komentare koji predstavljaju komentar drugih (već objavljenih) komentara ne objavljujemo, kao ni polemike između komentatora. Molimo vas da u svrhu diskusije i polemike koristite naš Forum.
Pre pisanja samog komentara, molimo vas da izaberete tačan tekst na koju se odnosi komentar. Komentari koji sadržajem ne korespondiraju sa tekstom sa koje su poslati neće biti objavljeni.
VRELE GUME ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Vaše ime:


Vaš komentar:



Anti-spam-kod:
Kako bi bili sigurni da ste osoba, a ne robot-spamer, molimo Vas da u donje polje unesete kod sa slike: