Peugeot 307 SW 2,0 HDi i Ford Focus C-Max 2,0 TDCi

Mini vanovi su prvenstveno namenjeni uživanju u vožnji! ”E baš svašta”, reći će okorele pristalice kupea ili sportskih berlina i sa nevericom odmahnuti rukom. No, verujte nam, iako se radi o porodičnim vozilima, C-Max i 307 SW su najdinamičniji primerci u kategoriji zahvaljujući testiranom motoru i samoj koncepciji.

Peugeot je zapravo jedan kvazi mini van, odnosno karavan sa specifičnim detaljima, a Ford je po prvi put nastupio u ovom segmentu sa najsavremenijom platformom koju ima, a koju već koristi i Focus 2. Ukoliko se zna koliki je progres napravio Ford u par prethodnih godina kada je reč o ponašanju na putu, i tome doda već poznata reputacija marke sa znakom Lava, ne treba se čuditi našoj konstataciji.

Ovo nikako ne znači da ostali brojni konkurenti, kao što su Renault Scenic, Citroen Picasso, VW Touran, Opel Zafira, Nissan Tino nisu prijatni za vožnju, već samo da je prednost data drugim vrednostima. Renault je tako prednost dao pasivnoj sigurnosti i modularnosti, Citroen prostranosti i udobnosti, a VW i Opel imaju mogućnost da povezu do sedam putnika.

I Peugeot 307 SW teorijski može pod svoje skute da primi sedam ”patuljaka”, ali će se Snežana, ipak, lagodnije osećati sama. Ista situacija je i kod Ford C-Maxa, čiji imperativ nije bio na maksimalnom iskorišćenju prostora, već na dopadljivoj formi i gotovo sportskom temperamentu. Logično, jer se među poslednjima pridružio familiji kompaktnih mini vanova, pa u nemogućnosti da izmisli nešto novo, samo je usavršio tradicionalne kvalitete.

Različiti stilovi, slični karakteri
Baš kao što se u aktuelnom spotu Fiata, nova Panda nervira kada je zovu ”bejbi”, tako su se i u Peugeotu ljutili kada smo 307 SW nazvali karavanom. Pa zaboga, zar ne vidite da sa tri nezavisno podešavajuća sedišta pozadi ima modularnost kao i svi ostali vanovi, a možete da doplatite za još dva u trećem redu!? Dobro, shvatili smo gde je razlika, pogotovo kada se nešto kasnije na tržištu pojavio i klasičan karavan, sa običnom zadnjom klupom i bez famoznog staklenog krova, površine 1,33 metara kvadratnih. Shvatili smo i to da Peugeot nije želeo da izazove konkurenciju unutar same grupacije, jer je Citroen Picasso postojao već drugu godinu.

Dakle, kako bi se izbegao efekat ”kanibalizma”, standardni 307 je produžen za 21 cm, od čega 10 cm otpada na veće međuosovinsko rastojanje. Osim toga dobio je i par centimetara u visinu, između ostalog zahvaljujući lepim aluminijumskim krovnim držačima, tako da je vizuelni rezultat veoma pozitivan. Paradoksalno, vozilo istovremeno deluje i elegantno i masivno, kao da pripada superiornijoj kategoriji.

Ford je sa svoje strane predstavio gotovo finalnu verziju prototipa C-Max na Salonu automobila u Parizu 2002. godine, i mada ovaj model nije šokirao stilom, svima su se dopale jednostavne i dinamične linije. Sada znamo da prednji deo veoma liči na Focus 2, dok kompaktne dimenzije ne omogućavaju više od pet sedišta, što je mnogima poslužilo kao argument za kritiku. Jedina inovacija je mogućnost pomeranja zadnjih spoljašnjih sedišta ka unutrašnjosti, no kako smo već zaključili prilikom prethodnih testiranja, radi se uglavnom o marketinškom triku.

Naime, dva putnika pozadi zaista dobijaju više mesta u širinu i čak 10 cm za kolena, ali na štetu prtljažnika, jer podignuto srednje sedište (ukoliko se tako uopšte može nazvati, zbog malih dimenzija) mora da sklizne u njega. Iako jednostavna, ova ”magija” ne može da funkcioniše ukoliko je prtljažnik napunjen do maksimuma. Kako bi se sedišta odgurnula unazad, neophodno je i da njegov pokrivač bude u stilu harmonike, čime je izgubio na rigidnosti i praktičnosti.

Krcati dodatnom opremom
Peugeot je dakle, kao što i priliči jednom karavanu, duži i niži, što doprinosi da se vozač oseća kao u berlini. Dobra vidljivost je omogućena zahvaljujući ogromnom vetrobranskom staklu, a pogled unazad je takođe bez zamerki. Komandna tabla i sedišta napred su, dakle, identična bilo kojem modelu 307, što će reći gotovo bez zamerki. Polica i pregrada velike zapremine ima na pretek, pa iako nema ogroman i praktičan boks između sedišta, kao u C-Maxu, mogu da se porede. Pomenuti boks ujedno služi i kao naslon za laktove, ali moguće ga je postaviti jedino ukoliko je vozilo opremljeno električnom ručnom kočnicom. Malih dimenzija, aktivira se jednim prstom desne ruke, ali mana joj je što ne može da se ”podigne” dok se vozilo kreće i ne reaguje dovoljno brzo. Naime, da bi se deaktivirala, potrebno je ponovo pritisnuti papučicu kvačila, jer ćete u suprotnom ostati blokirani ispred zelenog svetla semafora.

Pozicija sedenja u Fordu je prijatno povišena, ali nažalost izrazito ”mesnati” A i C stubovi znatno smanjuju vidno polje. Komandna tabla naprotiv zaslužuje samo pohvale, kako uspelim dizajnom, tako i ergonomijom. Mali kožni upravljač sa detaljima od aluminijuma pruža puno zadovoljstvo, baš kao i odličan Sony radio-CD sa duplim komandama, sposoban da ”proguta” do 6 diskova.

Testirane verzije su najprestižnije u ponudi, tako da poseduju sve što se danas može pronaći u savremenim automobilima. Predugo bi bilo navoditi spisak serijske i dopunske opreme, no recimo da se 307 distancirao impresivnim pogledom na nebo i odličnim kolor sistemom za satelitsko navođenje, a C-Max luksuznim kožnim sedištima. To su praktično jedine opcije, a oba imaju automatski klima uređaj, senzore za automatsko uključivanje svetla i brisača, regulator brzine, električne komande za sva četiri prozora, ABS, 6 vazdušnih jastuka, aluminijumske naplatke itd. Time su nam ”izbili adute” za kritiku, no malo bolji kvalitet plastike na donjem delu komandne table i na vratima, ne bi bio na odmet. Podsetimo još jednom da je stakleni krov u 307 SW sastavni deo serijske opreme, ali da se ne može otvoriti. Od prejakog sunca zaštitu pruža električna roletna, sa komandom između prednjih sedišta, te je tako dostupna i putnicima na zadnjim sedištima.

Oba modela imaju slične mogućnosti i kapacitet prtljažnika. Kod Forda je prtljažnik dublji, dok je kod Peugeota duži, ali zapremina je više nego dovoljna. Prvi se diči sa 550 dm kubnih, a kod drugoga varira između 503 i 560 dm, u zavisnosti od pozicije zadnjih sedišta, koja su smeštena na klizačima i sa mogućnošću podešavanja naslona. Ukoliko se doplati gotovo 700 evra za dva dopunska sedišta u 307 SW od prtljažnog prostora naravno ne ostaje ništa, ili tačnije samo 136 litara. Ni jedan ni drugi nemaju mogućnost nezavisnog otvaranja zadnjeg prozora od vrata, što je slučaj kod Renaulta Scenic, pa čak i kod manjeg Peugeota 206 SW!?

Maksimalno efikasno
Već u startu Focus C-Max je bilo moguće naručiti sa novim 2,0 TDCi od 133 KS, dok se 307 SW do nedavno morao zadovoljiti sa 90, odnosno 110 KS. Prvi kontakt sa ovim agregatom imali smo nedavno u 307 sa troja vrata, kada smo konstatovali da su 26 KS dobro došli (u Peugeotu ovaj motor razvija 136 KS, iako ima filter za izduvne gasove), ali da nisu neophodni. SW i njegov protivnik su međutim dostigli težinu od oko 1,5 tona, tako da im deklarisana snaga baš prija. Dobijena je zahvaljujući dopunskim ventilima (ukupno 16) i novom sistemu ubrizgavanja, uz turbo kompresor sa promenjivom geometrijom. Ford je sa svoje strane doneo u ”miraz” sistem nazvan ”overboost”, koji u kratkom vremenskom periodu podiže obrtni moment sa već velikih 320 Nm, na 340 Nm.

Kako su oba potpomognuta šestostepenim prenosnim odnosima, ubrzanja i elastičnost su veoma ubedljivi. Do ”stotke” idu za manje od 10 sekundi, jedino se Peugeotu može prebaciti predugački šesti stepen, koji služi samo za održavanje brzine na auto-putu. Dovoljno su precizni, no laku prednost opet izvlači C-Max, zahvaljujući odlično postavljenoj ručici menjača, na donjem delu centralne konzole.

Po kilometar satu, sposobni su da sa lakoćom prebace cifru od 200 km/h, uz sasvim podnošljivu buku motora i šumove od vetra. Sam agregat je veoma diskretan, bez obzira u kom se vozilu nalazio, što važi i za parazitne vibracije. Naravno, prilikom ubrzanja ne može sakriti svoje dizel poreklo, no pri konstantnoj brzini se odmah utiša. Prihvata ”gas” i ispod 1500 o/min, da bi se ”izduvao” tek nakon 4500 obrtaja. Zaista mu je teško pronaći manu, ukoliko to nije nešto veća potrošnja. Naime, novi VW agregat 2,0 TDi/140 KS na ovom polju je šampion, dok testirani popije i do litar više u proseku. Konkretno 307 SW trošio je na autu-putu do 8 litara, na regionalnim putevima oko 6,5 a u gradu između 9 i 10 l/100 km. Focus C-Max neznatnih par centilitara više, što dovodi do nekih 8,3 litra u proseku.

Bez predrasuda
Srećom, ovako zdrav duh prati i zdravo telo. Treba se naći za upravljačem jednoga od njih, pa će sve eventualne predrasude vezane za ovu kategoriju odmah ispariti. Zadovoljstvo, da ne kažemo uživanje, potpuno je. Šasija Forda savršeno se stavlja u službu vozača, kako agilnošću, tako i efikasnošću. Moguće ga je voziti gotovo sportski, a da se ne gubi na udobnosti. Ogibljenje i sedišta su nešto tvrđa nego što smo navikli kod sličnih vozila, no postignuti kompromis ne zaslužuje nikakvu kritiku.

Peugeot, isto tako, ima tvrđi trim, pokazao se nešto udobnijim, pre svega zahvaljujući odličnim sedištima. Već samom koncepcijom karoserije ima prirodne sposobnosti, što uz spušteno težište, čini da zavoje savladava sa puno samopouzdanja. Jedino ga nekih 130 kg više, u poređenju sa običnim 307, pomalo opterećuju i smanjuju pokretljivost. Preveliki optimizam vozača biće uspešno ukroćen serijskim ESP-om, koga je

moguće isključiti do brzine od 50 km/h. Potom će se sam aktivirati, dok se kod njegovog protivnika, čak i u najskupljoj verziji Ghia, za ovu veoma zahvalnu ”elektronsku štaku” treba doplatiti 500 evra. Šteta, mada naglasimo da ukoliko se zaista ne traži maksimum od vozila, nije neophodna. Naime, precizno vođen prednji trap uvek zadržava kontakt sa putem, dok zadnji zna da u ekstremnim situacijama kontrolisano proklizi. Ford je pribegao električnoj asistenciji upravljača, zbog čega je prijatniji u gradskoj vožnji i pri parkiranju, dok je kod Peugeota i dalje ”klasična” hidraulična.

Oba modela naravno poseduju izdašno dimenzionisane kočnice, uz nezaobilazni ABS i sistem za urgentno kočenje, koji pojačava pritisak kočionih pločica na sva četiri diska. Pneumatici istih dimenzija od 205/55 R16 omogućavaju u metar isti zaustavni put, tj. treba im samo 34 m da bi se zaustavili, pri brzini od 90 km/h, odnosno 72 m pri brzini od 130 km/h.

Mini van ili ”karavan van”
Na kraju recimo da nam je zaista bilo teško opredeliti se za jedan od ova dva vitalna i polivalentna vozila. Ford C-Max je autentični predstavnik ove kategorije, sa svim prednostima i nedostacima, što će reći da je viši, kraći i ima veću modularnost. Peugeot 307 SW je naprotiv hibridni proizvod, koji je pokupio prednosti mini vana, a zadržao formu klasičnog karavana, što se više sviđa konzervativnim kupcima. Poseduje puno šarma, a kako praktičnih detalja i raspoloživih sedišta ne nedostaje, nije hendikepiran u poređenju sa ostalim mini vanovima.

Karakteristikama ih isto tako ne možemo distancirati, znači sve je pitanje ukusa i naravno cene. No i tu je situacija identična, odnosno za testirane verzije (najskuplje) treba oko 24.000 evra. Cena važi na francuskom tržištu, a kome se učini preteranom može i jeftinije, ali za slabije agregate. Iako je dizel verzija od 1600 cm, sa snagom od 110 KS, razvijena zajedničkim snagama, za sada se može pronaći jedino kod Forda i jeftinija je za 1.500 evra. Peugeot i dalje ugrađuje ”stari” 2,0 HDi od 110 KS, za koji treba 1.000 evra manje od testiranog, uz naravno identičnu opremu. Postoje i osetno jeftinije benzinske verzije od 1,6 pa se takav C-Max može dobiti sa samo 17.000 evra.

Dakle, ko šta voli, nek izvoli, a bez obzira za koji od ova dva modela se odlučite nećete pogrešiti...