Fiat Fiorino Qubo

Nakon što su pojedini predstavnici u ovoj kategoriji (Citroen Berlingo, Peugeot Partner, Renault Kango itd.) dostigli čitavih 4,4 m, i cenom se praktično izjednačili sa kompaktnim vanovima, pomislili smo kako je došao kraj jednostavnim dostavnim vozilima, transformisanim u putnička. Greška, jer izgleda da su i sami proizvođači shvatili da je lestvica podignuta previsoko, tako da odnedavno možemo da biramo između tri ”lažna” blizanca, začeta u fabrici Fiata u Turskoj.

Za neupućene, radi se o Citroenu Nemo, Peugeotu Bipper i testiranom Fiorino Qubo. No, kao po običaju, svaki je proizvođač personalizovao svoje ”čedo”, zadržavši sopstvene dizel agregate. Kod PSA to je 1,4 HDi, dok Fiat privileguje ”kućni” 1,3 Multijet. Dakle, povratak korenima, jer sa samo 3,95 dužine, Qubo (na italijanskom kocka) je kraći za nekih 10 cm od prve generacije Renaulta Kangoo. Idealno za transport robe u prezasićenim evropskim gradovima, kada u njega staje do 2,5 m3 (doduše, sa samo dva prednja sedišta)!

No, roba je jedno, a putnici drugo. Drugim rečima, šta zaista ovakav automobil putnicima pruža kada je transformisan u putničko vozilo? Za početak, simpatičan izgled, posebno u boji zelene jabuke, kakva je dobijena na testiranje. Dodamo li na to lepo ukomponovane krovne nosače, naduvanu ”njušku” i aluminijumske naplatke, verujte mi da ne prolazi nezapaženo. Sva tri navedena modela nemaju, međutim, većih pretenzija, kao recimo Kango Bi-Bop, čija je karoserija pretrpela brojne modifikacije. U poređenju sa transportnim verzijama, putničke su samo ulepšane, što se odražava i na cenu. Najjeftinije se mogu pronaći u EU ispod 13.000 evra, naravno, bez eventualnih popusta, koje danas proizvođači toliko velikodušno odobravaju.

Zaboravljena unutrašnjost
Nažalost, enterijer nema ni blizu sličan tretman kao spoljašnjost, jer bi Qubo sigurno bio simpatičniji sa par kolorisanih detalja ili malo više maštovitosti. Sivilo caruje u njegovoj unutrašnjosti, no uzevši u obzir namenu vozila, kvalitet završne obrade i materijali su sasvim zadovoljavajući, što se odnosi i na poziciju za upravljačem.

Sedište se u našem ”malom kockastom” podešava po visini, a upravljač čak i po dubini. Sa desne strane je naslon za lakat, dok je ručica menjača podignuta na donji deo centralne konzole, tačno na dohvat ruke. Što se tiče prozora, recimo da se zadnji mogu tek odškrinuti, tako da je u vrelim letnjim danima, klima-uređaj praktično neophodan. ”Zasluga” pripada samoj koncepciji, jer su klasična zadnja vrata zamenjena klizećim, koja su veoma praktična. Naravno da su bez električne asistencije, ali lako se otvaraju i zatvaraju, tako da i deca nižeg uzrasta mogu njima manipulisati.

Ovo, međutim, ne važi za peta, koja zahtevaju i prostora i snage, a ujedno su i previsoka za niže osobe. Iza njih je prtljažnik, ne preterano velike zapremine (330 dm3), ali potpuno pravilnih formi, tako da ga je moguće napuniti do poslednjeg kubika. Jednostavnim preklapanjem sedišta, odnosno njihovim vađenjem (podeljena na 2/3), kao što smo rekli, dolazimo do impresivnog utovarnog prostora. Sedišta su se pokazala dovoljno udobnim, dok je prostor za putnike izdašan, posebno uzevši u obzir spoljašnje dimenzije. Pristup je, logično, veoma jednostavan, ništa lakše nego li uskočiti u unutrašnjost, odnosno, postaviti sedište za bebu.

Samo dva agregata
Nema mnogo neodlučnosti oko izbora agregata - moguće ga je poručiti ili sa benzinskim 1,4/73 KS, ili sa testiranim 1,3 Multijetom. Poznat nam od ranije, ovaj motor nam sam učinio nedovoljno snažnim, posebno kada je vozilo maksimalno opterećeno. Ukoliko su same karakteristike još i prihvatljive (maksimalna brzina od oko 150 km/h i 16 sekundi od 0 do 100 km/h), neprijatno iznenađenje došlo je odakle smo ga najmanje očekivali.

Naime, ”na papiru” postiže solidnih 190 Nm pri 1750 o/min, no u praksi, ispod 2000 obrtaja, nema nikakvog odziva na gas. Ovakvu turbo rupu zaista odavno nismo sreli, a jedino rešenje je da se svaki put ”navuče” na barem 3000 obrtaja, kako bi prilikom prelaska u viši stepen prenosa, ostao u dovoljno visokom režimu rada. Ne preterano neprijatno na putu, posebno što je izolacija kabinskog prostora zadovoljavajuća, ali veoma zamorno u gradskoj vožnji. Samim tim što se konstantno forsira, potrošnja u gradu ide i do 9 l/100 km, da bi se u kombinovanoj vožnji na putu i auto-putu, spustila na prihvatljivih 6,5 litara. Prosečna zabeležena iznosila je pomalo preteranih 7,2 litara dizela.

Za uzvrat, ovaj simpatični Fiat ima veoma zdravo ponašanje na putu, jednim delom zahvaljujući savremenoj platformi, preuzetoj iz Grande Punta. Prevelik optimizam vozača biva obuzdan elektronskom kontrolom stabilnosti (doplata od 500 evra), a ukoliko zatreba i snažnim kočnicama. Još da time udobnost nije dovedena u pitanje, opšta slika bila bi znatno povoljnija. Naime, po lošem putu, posebno kada nije opterećen, putnici vrlo brzo shvate da su u jednom prepravljenom dostavnom vozilu.

Zaključak
Za kraj, sledi najteži deo ”domaćeg zadatka” - vredi li ova simpatična ”kocka” 16.290 evra, koliko u Francuskoj košta testirana? Ocenu prepuštamo vama, recimo samo da je verzija Dinamique sasvim solidno opremljena, što znači da u serijsku opremu ulazi manuelni klima-uređaj, radio CD/MP3, električne komande za prozore i spoljašnje retrovizore, centralna brava sa daljinskom komandom, senzori za vožnju unazad, aluminijumski naplaci sa gumama dimenzija 195/55 R16, krovni nosači, halogeni farovi za maglu, šest vazdušnih jastuka, ABS, itd.

Dakle, za one koji žele da zamene svoj ostareli Kangoo ili Berlingo, a za novi nemaju mogućnosti niti dovoljno veliku garažu, Qubo može biti interesantna alternativa. Ovo pod uslovom da nisu preterano zahtevni po pitanju udobnosti i karakteristika, kada i osnovna verzija može zadovoljiti elementarne potrebe za transportom, kako robe, tako i ljudi.