Volvo XC70

Diskretan i neupadljiv, Volvo XC70 retko je viđena ”zverka” na evropskim putevima, upravo kao i ostalih par predstavnika u ovom segmentu. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati eventualni konkurenti, kao što su Audi Allroad, Subary Legacy Outback, i na Starom kontinentu potpuno nepoznati Cadillac SRX. Svima je verovatno poznato da su razvijeni na bazi ”civilnih” verzija, što znači da ni XC70 nije ništa drugo do ”kamuflirani” V70, koji je opet, samo karavan izvedba limuzine S80! Ono što ga na prvi pogled distancira od V70 je spoljašnji izgled. XC70 deluje znatno “moćnije”, pre svega zahvaljujući uzdignutoj karoseriji, brojnim plastičnim zaštitama na bokovima i blatobranima, baš kao i masivnim branicima. Izuzmemo li ove detalje, prednji deo je verna kopija nove ”osamdesetice”. Već po običaju, zadnja svetlosna grupa postavljena je vertikalno, ali se ovde sa C stubova proteže i na vrata od prtljažnika.

Sve u svemu, ovaj Volvo svakako ne prolazi neprimećeno, mada je njegova pojava daleko diskretnija od gizdavih 4x4 automobila u Premium segmentu kao što su Mercedes M klase, BMW X5 ili Range Rover. Ukoliko je to i bio cilj, prva runda je dobijena.

Druga runda
Uzmemo li kao hipotezu da se jedan SUV kupuje zato što vlasniku ponekad zatrebaju i njegove off-road mogućnosti, logično je bilo ”baciti” XC u blato (ruku na srce, ne preterano duboko), kako bi se uverili šta zna i može. Nema problema, pod uslovom da vam nije žao da isprljate, ili ne daj bože, oštetite, vozilo koje vredi najmanje 41.000 evra! S obzirom da nismo bili prinuđeni da u pomoć pozovemo traktor, možete zaključiti da je ovaj Volvo u potpunosti sposoban da vas odvede do udaljene vikendice ili na izlet u prirodu, bez obzira na meteorološke (ne)prilike. Kao prvo, zahvaljujući dobrom klirensu (21 cm), a kao drugo, jer poseduje pogon na sva četiri točka putem elektro-hidrauličke Haldex spojnice. Dobro, nedostaje mu blokada diferencijala i reduktor da bi dobio epitet ”pravog” 4x4, ali tu je svemoćna elektronika da pomogne kada zatreba. Ukoliko recimo, dođe do proklizavanja prednjih točkova, automatski se do 50% obrtnog momenta prebacuje na zadnje (u normalnim okolnostima samo 5%), dok se prilikom spusta niz strmu nizbrdicu, u terenskoj vožnji, brzina može ograničiti na 10 km/h.

Najlepše od svega je što putnici veoma malo osećaju promenu podloge, jer je kod modela XC70 velik naglasak na udobnosti. Izuzetno velik hod amortizera i ”mekan” trim osećaju se, međutim, u temperamentnoj vožnji po krivinama, kada dolazi do neprijatnog ljuljanja, što je moguće izbeći ukoliko se doplati za verziju sa elektronski kontrolisanim ogibljenjem (1.500 evra). Međutim, XC70 nije ni predviđen za sportska nadmetanja, već mu daleko više odgovaraju autoputevi i ”opuštena” vožnja. Ovo ističemo jer ni automatski šestostepeni menjač nije oličenje brzine, te ukoliko se želi temperamentna vožnja, bolje je ručno menjati prenose sekvencijalnim putem. No, u svakodnevnoj eksploataciji, petocilindarski agregat i čitavih 400 Nm obrtnog momenta, lako izlaze na kraj sa masom od dve tone (prazan). Karakteristike su veoma dobre, jer do od 0 do 100 km/h ubrzava za 10,5 sekundi, dok maksimalna brzina prebacuje 200 km/h.

Uprkos činjenici da se radi o savremenom dizel agregatu, potrošnja je daleko od ekonomične. Velika težina i zapremina motora, u kombinaciji sa automatskim menjačem i integralnom transmisijom, za rezultat daju prosek od dobrih 11 litara na 100 kilometara. Minimalna retko silazi ispod 9 litara, dok po gradu treba računati i na 14-15 l/100 km.

Treća runda i tehnički nokaut
Duži i širi, novi XC70 ujedno je i prestižniji od prethodnika, baš po ukusu probrane klijentele. Praktično, sve je u superlativima, bez obzira da li se radi o izboru materijala, završnoj obradi ili vozačkoj poziciji. Električno podesiva prednja sedišta (vozačevo sa tri memorisana položaja), osim što savršeno obuhvataju telo, po želji greju ili hlade putnike (ventilirajuća). Nekome će se možda, dizajn komandne table učiniti previše jednostavnim, no, to je samo stvar ukusa. Već po običaju, akcenat je na praktičnosti, a enterijer podseća na Ikea nameštaj - skladnih formi i boja. Sigurno je međutim, da je kvalitet na nivou reputacije proizvođača, upravo kao i svi raspoloživi sigurnosni sistemi. Priča o njima zahtevala bi više strana gusto kucanog teksta, zato samo recimo da sve najbolje što se danas može pronaći na ovom polju, poseduje i XC70, bilo uz doplatu, bilo u serijskoj opremi.

Kako ipak niko nije savršen, spomenimo izuzetno male police i pregrade za odlaganje sitnica, kao i relativno skroman raspoloživ unutrašnji prostor, posebno uzevši u obzir spoljašnje dimenzije vozila (4,84 m). Dve osobe pozadi imaju manje mesta nego li u jednom Ford Mondeo karavanu, što se odnosi i na prtljažnik. Ipak, na ovom polju postignut je napredak u poređenju sa prethodnikom, te su 555 litara zapremine sasvim dovoljni za višečlanu porodicu.

Sve što je retko, skupo je
Sa testiranim petocilindarskim agregatom 2,4 D/185 KS i paketom opreme Xenium (najviši nivo), naš Volvo u Francuskoj, gde je i obavljen test, košta tačno 52.300 evra.

Ukoliko se na ovu sumu doda još 2.000 evra za automatski menjač, 1.900 evra za aktivni tempomat sa radarom (automatski održava rastojanje između vozila ispred, dakle, samostalno koči i ubrzava), 500 evra za sistem BLIS (upozorenje na vozila iz ”mrtvog ugla”), 1.500 evra za aktivno ogibljenje, itd. jasno je da je XC dostupan samo probranim kupcima. Gore spomenuta suma od 41.000 evra, odnosi se na najjeftiniji Kinetic, a osim njega, u ponudi je i jedan šestocilindarski benzinski agregat od 238 KS, koji je paradoksalno, skuplji od dizela za čitavih 5.000 evra (!?). Slabiji dizeli i snažniji benzinci, koji se inače mogu pronaći kod modela V70, kod XC70 nisu iskorišćeni.

Uprkos ovako visokoj ceni, XC70 se i dalje može nazvati interesantnim, jer spomenuti Audi Allroad 2.7 TDi/180 KS, ima početnu cenu od oko 50 hiljada evra, dok se slično opremljen, prodaje za preko 60 hiljada evra.