Opel Insignia

Nemački neorealizam

Shvativši da je Vectra daleko od najboljih limuzina u segmentu, odgovorni u Opelu zamenili su je Insigniom, promenivši istovremeno ime i stil, ukoliko ne i kategoriju

Dugo su odgovorni u Opelu zatvarali oči pred činjenicom da nešto ne ”štima” sa Vectrom, a kada su nakon dve decenije odlučili da naprave radikalan raskid sa prošlošću, svetlost dana ugledala je elegantna limuzina, baš po ukusu evropske klijentele. Prednjim delom dominira velika hromirana maska, ali ono što fascinira je pre svega optički sklad, svežina dizajna i briga za detalje.

No, kako bi izbila u sam vrh, Insignia je morala napraviti nekoliko krupnih koraka. Ukoliko se prihvati konstatacija da su dizajneri odlično uradili posao, u ovako konkurentnom segmentu, to samo po sebi nije dovoljno. No, šta još učiniti, kako bi se privukli sve ređi kupci, koji često ”sreću pronalaze” u nekom od brojnih minivanova? Pa, za početak, biti veći od ostalih!

I naslednik je tako duži za čitava 23 cm, te je sa 4,83 m ”debelo” zagazio u D segment. Što da ne, posebno ukoliko se zna da Opel nema model iznad, a samim tim, nema ni opasnosti da dođe do unutrašnje konkurencije. Time su ”jednim udarcem ubijene dve muve”, tj. pokrivena praktično oba segmenta. Verovatno iz tog razloga, agregati variraju od 115 do 260 KS, uz brojne kombinacije manuelnog i automatskog menjača, sa klasičnim ili elektronski kontrolisanim ogibljenjem, čak je u ponudi i verzija sa integralnim pogonom (4x4). No, o tome nešto kasnije, već se posvetimo tome šta Insignia konkretno pruža putnicima u svojoj ”utrobi”? Navedimo odmah par mana koje ”bodu oči”, a odnose se na izbor određenih materijala i nekoliko spojeva ”ofrlje“ odrađenih. Ništa strašno da smo u unutrašnjosti osnovne verzije, od dvadesetak hiljada evra, ali testirana je uveliko ”prebacila” 30 hiljada (sa opcijama), tako da smo opravdano očekivali umetke od pravog drveta i aluminijuma, umesto ofarbane plastike. Posebno nas je iritirala ona oko ručice automatskog menjača, koja osim što ”krcka”, svojim odbljeskom zaslepljuje vozača. Zanemarimo li ovakve ”detalje”, koji su vidljivi tek nakon malo duže upotrebe, ostatak enterijera na nivou je očekivanja, bez da se može porediti sa markama Audi ili BMW...

Kokpit izgleda moderno i dinamično, u skladu sa novom Opelovom filozofijom

Po ugledu na spoljašnji izgled, komandna tabla deluje moderno i dinamično, ali bez ikakve želje da šokira potencijalne kupce. Instrumenti su klasičnog dizajna i duboko usađeni, jedino su nam zasmetale previše zgusnute brojke na kilometar satu. ”Na oko” lepo deluje tamnobraon i bež kombinacija enterijera, što se odnosi i na sedišta, koja su ujedno i neuporedivo bolja nego pre. Jedina zamerka po pitanju ergonomije vezana je za preterano mnogo ”dugmića” na centralnoj konzoli (preko četrdesetak), što odvraća pažnju vozaču.

Ostaje nam još prostor za putnike pozadi, ne preterano izdašan, uzevši naravno u obzir spoljašnje dimenzije. U svakom slučaju, daleko smo od jedne Mazde 6 ili Ford Mondea, barem dok se ne otvori prtljažnik. Čak i karoserija sa četvoro vrata pruža ”lepih“ 500 litara, odnosno 30 l više, kada se radi o hečbeku.

U ”šumi” ponuđenih agregata, naš izbor zaustavio se na poznatom 2,0 CDTi/160 KS, poreklom iz FIAT-a, koji je Opel preradio i poboljšao, bez da je uspeo da spusti nivo decibela. Hladan, ovaj agregat prilično je ”nekultivisan”, čak je i vožnja sa otvorenim prozorima prilično neprijatna. Izlaskom na otvoreni put, stvari dolaze na svoje mesto, pre svega zbog izdašne izolacije kabinskog prostora. Tada je i ogibljenje znatno udobnije, jer pri nižim brzinama, do izražaja dolazi veoma tvrd trim, bez obzira što je testirani model imao pneumatike od ”samo” 18 cola (opciono 19, pa čak i 20 cola). Uprkos tome, Insignia je prijatna za vožnju, sa veoma direktnim upravljanjem i začuđujuće malim poluprečnikom okretanja.

Najviše joj, naravno, odgovaraju auto-putevi, kada zahvaljujući niskom čeonom otporu i dugom šestom prenosu, troši samo 6,5 litara. Naprotiv, velika masa i automatika utiču na visoku potrošnju u gradskoj vožnji, gde treba računati na 11-12 litara evrodizela. Zabeleženi prosek, iznosio je 8,7 l, no sa manuelnim menjačem, verujemo da se lako može uštedeti i još jedna litra.

Osim što je ovoj elegantnoj limuzini podario zavidnu aktivnu sigurnost, Opel je inaugurisao i par novih sistema, kao što su ”Opel Eye” i auto-adaptivna svetla. Oba su bila zastupljena u testiranom vozilu, tako da smo se uverili da prvi zaista zna da čita znakove pored puta (kamera ispod unutrašnjeg retrovizora), koje zatim reprodukuje na ekranu, kao i da farovi poseduju retko viđenu efikasnost.

Od tri različite karoserije, već po običaju, najjeftiniji je testirani sedan, čija početna cena sa motorom 1,6/115 KS u Srbiji iznosi nekih 19.000 evra. Testirani Cosmo kod nas košta 26.568 evra, odnosno, sa automatskim menjačem 28.119 evra. Recimo još da je hečbek skuplji za nepunih 500 evra, a karavan, nazvan Sports Tourer, oko 1.100 evra. Ovaj se ujedno izdužio na preko 4,9 metara, dok zapremina prtljažnika iznosi 540 litara.

Bez sumnje, uspešno rođena, Insignia će lako baciti u zaborav Vectru. Titula automobila godine u Evropi nije nezaslužena, bez obzira što je mogla pripasti i jednom Citroenu C5 (osvojio je drugo mesto), baš kao i Mazdi 6, za koju su se opredelili naši vozači.

iz Pariza, Perica Rajković
foto: P. Rajković
perica.rajkovic@vrelegume.rs

3047

Postavljeno: 09.12.2009