Peugeot 407 Coupe 2,7 V6 HDi Sport Pack

Kod Peugeota, kupei nastali na bazi limuzina, odavno su postali tradicija. Još od početka šezdesetih godina prošlog veka, modeli 404, 405 i 406, imaju svoje kupe verzije, kojima su uz znatne estetske modifikacije, logično, odstranjena i zadnja vrata. Za većinu realizacija ekskluzivno je bio zadužen čuveni italijanski kreator Pininfarina (dizajn i proizvodnja), sve do poslednjeg 406 Coupea, kada se dugogodišnja saradnja prekida. Peugeot je, iz samo njemu poznatih razloga, odlučio da preuzme proizvodnju pod svoje skute, dok bolje upućeni smatraju da su tim potezom u Peugeotu želeli smanjiti troškove, ali ujedno i povećati kvalitet vozila.

Tako je novi 407 Coupe, začet u Peugeotovom dizajnerskom studiju konstruktora, pod rukovodstvom direktora odeljenja Gerard Waltera, a proizvodnja je iz postrojenja Pininfarine u Italiji, prebačena u Francusku. Dakle 100% Peugeot, što se uostalom i vidi na prvi pogled.

Masivan i robustan
Forma prednjeg dela preuzeta je od ”običnog” 407, kog karakteriše ogromna prednja maska, na koji se nadovezuju visoko podignuti bokovi, sa oštrim crtama pri dnu karoserije. Vozilo deluje masivno i robusno, što je u potpunoj suprotnosti sa fluidnim linijama prethodnika. Impresionira i velikim spoljnjim dimenzijama, odnosno sa 4,82 m, duži je za 14 cm od limuzine, tj. za čitavih 20 cm od bivšeg 406 Coupea. Od berline je širi za 6 cm, i kako priliči jednom kupeu, niži je za 4,4 cm. Sa njom, međutim, ne deli ni jedan elemenat karoserije (osim spoljnjih retrovizora), dok su donji postroj, međuosovinsko rastojanje i agregati, zajednički.

Sličnost je, ipak, evidentna, do te mere, da gledano spreda, može doći do konfuzije. Treba obratiti pažnju na halogena svetla za maglu, koja su kod berline četvrtastog oblika i smeštena na samim krajevima karoserije, dok su kod kupea okrugla i pomerena prema središtu. Specifične su i atraktivne ”škrge” (prorezi za vazduh) na boku prednjeg branika, sada još veće i agresivnije, baš kao i maločas spomenuta maska.

Zadnji deo deluje znatno pitomije, sa diskretno integrisanim spojlerom na poklopcu prtljažnika i klasičnom svetlosnom grupom, koja, nažalost, nije u atraktivnoj LED tehnologiji (kao u slučaju 307 CC). Monotoniju ogromnog branika razbija usečena crna plastika na njegovom donjem delu, iz koje izvire duplo grlo izduvne grane.

Ko se boji snega još
Februar u Evropi je sinonim je zimskog raspusta, kada su putevi prema planinama zavejani milionima vozila, a znatno manje samim snegom. Zimske službe dokazuju svu svoju efikasnost i zaista treba ”pogoditi” pravi trenutak, kada sneg pada u ogromnim količinama, da bi čovek ostao blokiran na putu. Zapravo, mudro je izbeći zajednički datum polaska, tj. petak posle podne i subotu, jer današnje migracije stanovništva vezane su za početak zimskog raspusta i rezervaciju smeštaja.

Znajući to, na put prema Alpima krećemo dan kasnije (nedelja), kada za putarinu vredi izdvojiti 40-50 evra. Dakle dobrih 700 km autoputa u jednom pravcu, gde 407 Coupe dokazuje sav svoj raskošni talenat. Šestocilindarski 2,7 HDi od 204 KS (trenutno nedostupan u limuzini i karavanu), već smo imali priliku da isprobamo prošle godine, samo što se tada nalazio u većem 607. Zaključak je identičan, ovaj motor je idealan partner za duga krstarenja, sa izuzetno malim nivoom buke. Ukoliko se zna da uz njega obavezno ide savršeni automatski menjač sa šest brzina, kilometri promiču brzo i spokojno, bez obzira na nepodnošljivu buku koja dolazi sa zadnjih sedišta!? Ne, nisu kotrljajući ležajevi, ni šumovi ogromnih pneumatika dimenzija 235/45 R18 (mada se ovi poslednji čuju po lošem putu), već nestrpljive sedmogodišnje bliznakinje, bez ikakvog respekta prema tatinom ”radnom zadatku”.

Udobno zavaljene na dva odvojena sedišta (407 Coupe je registrovan za četiri osobe), mogle bi ”ladno” putovati i da imaju deset godina više, prostor za osobe do nekih 1,75 cm, sasvim je zadovoljavajući. Jeste da im smeta što ne mogu da otvore prozore, ali se za uzvrat igraju izduvom za svež i topao vazduh, smeštenim između prednjih sedišta. Nije im dovoljno ni što su priključile konzolu za video igre na punjač od 12 V (priključak pored regulatora za vazduh), te da bi ih smirili, puštamo im dečije pesmice sa savršenog Hi-Fi JBL sistema.

Šaržer sa 6 CD-a, smešten je, ne preterano praktično, u boku prtljažnika, a unutrašnjost je prekrivena sa 12 zvučnika, ukupne snage od 240 W!

”Opasnost” od radara
Osim što je izolaciji motora posvećena dužna pažnja, i bočna višeslojna stakla (identična vetrobranskom) uspešno smanjuju parazitnu buku na najniži nivo, tako da je mudro aktivirati regulator i limiter brzine. Naš Peugeot sposoban je da prebaci dozvoljenu brzinu na autoputu (u Francuskoj 130 km/h) za više od 100 km/h, a kako su automatski radari svuda naokolo, bolje je ne rizikovati gubitak vozačke dozvole. Fiksni nam i nisu neki problem, jer su znakom označeni par stotina metara ranije, i njihova pozicija se može očitati na GPS-u, ali prava opasnost vreba od mobilnih radara. Izuzmemo li par ekscesnih prekoračenja, kada smo ga sa lakoćom pogurali iznad 200 km/h, monotona vožnja autoputem do granice Švajcarske uverava nas u ekonomičnost dizel agregata. Tačno 8,4 litre, što je za 2-3 litre manje od benzinskog 3,0 V6, koji smo imali na testiranju par meseci ranije. Pri tom, sada je prosečna brzina iznosila 144 km/h.

Preko preče, naokolo bliže
Za neupućene, ulazak u Švajcarsku vezan je sa plaćanje tzv. vinjete, koja, bez obzira koliko vremena ostajete, košta 30 evra, odnosno 40 švajcarskih franaka. Međutim, ukoliko je granični prelaz na ulasku u grad (Bazel u našem slučaju) ili na regionalnom putu, može se ”izmuvati” neplaćanje iste, uz izgovor da ostajete u gradu, ili da nećete koristiti autoputeve. Naravno, rizik je skopčan sa visokom kaznom, ukoliko vas uhvate, ali balkanska neposlušnost i tvrdoglavost dole potpisanog, jača je od logike.

Sa spasenih 30 evra u džepu, krećemo krivudavim planinskim putem ka mestu Bjell, uživajući u snegom pokrivenim obroncima Alpa. Dok je kolovoz suv, koristim priliku da se uverim u potencijale šasije, koji su jednostavno rečeno, odlični. Peugeot 407, ipak više voli duge i brze krivine od onih oštrih, gde se elektronski kontrolisani amortizeri (svaki posebno za sebe) automatski adaptiraju vrsti puta i načinu vožnje. Kome se učine previše mekanim, što verujte uopšte nije slučaj, može preći u sportski mod, prekidačem na komandnoj tabli. Time se donekle gubi na udobnosti, a praktično ništa ne dobija na stabilnosti, jer kao što rekosmo amortizeri munjevito reaguju i kada su u automatskoj poziciji. Da bi se još bolje ponašao u krivinama, i imao što manje podupravljanja, trag točkova kod kupea je širi (napred za 23 mm, pozadi za 45 mm), dok su, u odnosu na limuzinu, poprečni stabilizatori pojačani napred i pozadi.

Inteligentan menjač
Maločas spomenuti automatski menjač, iznenađujuće inteligentno bira adekvatni stepen prenosa. To je naravno moguće učiniti i manuelno, u toku vožnje, a dovoljno je samo povući ručicu ka sebi i potom jednostavnim pomeranjem napred ili nazad, izabrati odgovarajući stepen prenosa. Treba naglasiti da u ekstremno visokim ili niskim obrtajima uvek reaguje elektronika, koja vrši adekvatnu intervenciju.

Kao što sam već napomenuo, kod Peugeota 407 2,7 HDi ovaj menjač je u serijskoj opremi, dok se kod verzija sa benzinskim motorima 2,2/163 KS i 3,0/211 KS doplaćuje 1.500 evra. Šteta, ko ga jednom proba, odmah ga zavoli. Zapravo u idealnoj je harmoniji sa karakterom dizel motora i ogromnim obrtnim momentom od 440 Nm. Nežnim pritiskom na gas međuubrzanja su veoma ubedljiva, i menjač ostaje u angažovanom prenosu. Kada se, naprotiv, ”muški” nagazi, bez oklevanja i cimanja silazi u niže prenose, uz diskretno i prigušeno režanje motora. Dugme pored ručice menjača, označeno slovom S, omogućuje automatske prelaze u višem režimu rada, no i tada nivo decibela ostaje primerno nizak. Ovo se sigurno neće dopasti sportski orjentisanim vozačima (važi i za šestocilindarski benzinski), naviklim na grlato ”rhooom, rhooom...” prilikom svakog pritiska na gas.

Akcenat je, ipak, na udobnosti i sigurnosti, a ciljna grupa za ovaj automobil smo upravo mi, manja porodica sa decom nižeg uzrasta, kao i bračni parovi bez dece. Pri tom, potrebno je da su mesečni prihodi znatno iznad proseka, i da ”glava familije” još uvek voli temperamentnu vožnju i znatiželjne poglede pripadnica lepšeg pola, kao i da se ne odriče neophodnog komfora.

Međutim, bez obzira na ovako sigurno ponašanje na putu, jedan Coupe nije predviđen za sneg, posebno ne sa ”valjcima” od 18 cola. Par centimetara belog pokirvača na putu i džaba sva sigurnosna elektronika, automobil ide gde on hoće. I odmah bi potrošio one ušteđene evre na lance, ali za takve dimenzije guma, još ih nisu napravili.

Đavo je odneo šalu i prečice, jer naš Peugeot vredi, uz par opcija (GPS i metalizirana boja), oko 44.000 evra. Dakle, samo polako! A nismo ni blizu odredišta, mestu Ibach u centralnoj Švajcarskoj i njegovim skijaškim terenima na preko 2000 metara nadmorske visine.

Zabeleženi nastup
Poznata po bankama, višenamenskom nožiću, sirevima i čokoladi Milka (zamislite krave im nisu ljubičaste kao na slici), ova mala srednjevropska država, podeljena je na tri kantona, sa tri govorna područja. Nemački kanton, u kom smo se obreli (druga dva su francuski i italijanski), je najveći i najrazvijeniji, što ne znači da je lišen lepote i šarma. Kao nacrtani, predeli oko Lucerna bogati su tirkizno plavim jezerima i planinskim lancima pokrivenim snegom i u sred leta. Pravi raj. Toliko različit od prljavih i izmetom pasa prekrivenih pariskih trotoara, u kojem je 407 Coupe uspeo da privuče brojne poglede najimućnijih stanovnika Starog kontinenta.

Dosta gimnastike
Nakon preciznog podešavanja sedišta i upravljača, vozač će pomisliti da je sve savršeno, dok ne poželi da se veže pojasem, ili da otvori prozor. Komande na vratima su nelogično smeštene preterano unazad, te je neophodno neprijatno saviti ruku u laktu, a da bi se dohvatio pojas nije poželjno imati više od četrdesetak godina. I on je postavljen daleko unazad, baš kao i spoljnji retrovizori. Pogled tako skreće sa puta, odnosno glava se previše zaokreće levo i desno.

Po zaustavljanju, problematična su ogromna i teška vrata, koja, ukoliko je vozilo na uzbrdici, treba odgurnuti nogama. Pristup zadnjim sedištima je naprotiv veoma jednostavan, jer prednja imaju električnu asistenciju, te se automatski pomeraju ka napred.

Ukoliko je na putu praktično nemoguće pronaći zamerku, u gradu 407 Coupe se ponaša kao ”slon u staklarskoj radnji”. Više od ukupnih dimenzija, smeta prednji deo, dug kao ”gladna godina”, potpuno nezaštićen i ostavljen na milost i nemilost drugih vozača. Sa nepunih 4000 na kilometar satu, testirani je već imao i par ožiljaka, bez obzira na serijske senzore napred i pozadi. Dodamo li na to i ogroman poluprečnik okretanja od preko 12 metara, kao i potrošnju koja može da iznosi 12-13 litara, jasno je da mu grad nije omiljen teren.

Za uzvrat, naša prosečna potrošnja, nakon tačno 2.894 pređenih kilometara, iznosila je 8,6 litara, u prilično nepovoljnim uslovima eksploatacije.

Pozitivnim ocenjujemo i zapreminu prtljažnika od 400 dm kubnih (limuzina samo 7 dm3 više), koja se eventualno povećava obaranjem naslona. Kroz oslonac za laktove, moguće je proturiti i dva para skija.

Za jedan kupe i praktičnost enterijera je sasvim korektna. Sitnice se mogu odložiti u velikom pregratku za rukavice ispred suvozača, još jednom manjem levo od upravljača, u prednjem naslonu za laktove i policama u vratima. Za putnike pozadi, predviđeni su džepovi na naslonima prednjih sedišta i praktična udubljenja u bokovima vozila.

Upotrebljiv i atraktivan
Bez sumnje, 2,7 HDi idealan je partner za ovaj 1770 kg težak kupe (prazan). Ruku na srce, radi se o trenutno najuspešnijem i najsnažnijem francuskom dizel motoru, koji je ujedno i najčistiji, zahvaljujući specijalnom filteru za izduvne gasove. Samim tim i početna cena u Francuskoj, za verziju Sport, iznosi visokih 38.300 evra, što se opravdava izuzetno bogatom opremom. Dosta od toga smo već naveli, no spomenimo još i dupla ksenonska svetla, koja se zaokreću u zavisnosti od položaja upravljača, automatsku klimu sa dve zone podešavanja, automatsko uključivanje svetala i brisača, sedam vazdušnih jastuka (čak i za kolena vozača) i more elektronike.

Sledeći nivo, Sport Pack, osim par detalja, poseduje još i kožna sedištima sa grejačima i duplom memorijom, čime se cena povećava na 41.600 evra, dok za najskuplji Griffe treba izdvojiti 45.400 evra. U tom slučaju, alarm, GPS, metalik boja i koža na komandnoj tabli, deo su serijske opreme. Poređenja radi, jedan BMW 330 cd Coupe Preference Luxe, od 204 KS, košta u Francuskoj 44.800 evra, no dodamo li sve što poseduje 407, skuplji je za oko 4.000 evropskih novčanica.

Za one sa plićim džepom, kojima ujedno dizeli nisu prirasli srcu, u ponudi je osveženi četvorocilindarski motor od 2,2 litra sa 163 KS, za koga je dovoljno ”samo” 29.900 evra. Uz njega ide manuelni šestostepeni menjač, klasični amortizeri, platnena sedištima i naplaci od 17 cola.

Prepun ambicija i sa ozbiljnim argumentima, Peugeot 407 Coupe je gotovo u svemu bolji od bivšeg 406. Veći, prestižniji i snažniji, ima sve šanse za uspeh, bez obzira što je cenom nadmašio mnoge nemačke proizvođače luksuznih limuzina. Međutim, sa odličnim 2,7 HDi agregatom, inteligentnim automatskim menjačem, savršenim ogibljenjem i impresivnim dinamičkim kvalitetima, bez kompleksa im se može ravnopravno suprotstaviti.

Druga strana medalje je završna obrada i kvalitet određenih materijala, još uvek je inferiorniji od najboljih u kategoriji, baš kao i navedene greške u ergonomiji. No napredak je evidentan, ali završna reč ostaje na kupcima. Ukoliko je suditi po komentarima prolaznika i prijatelja, kao i po izuzetnom komercijalnom uspehu limuzine i karavana SW, i pred kupeom je bezbrižna budućnost.