Renault Megane 2,0 dCi

Savremeno potrošačko društvo ima svoje prepoznatljive norme ponašanja. Među njima, svakako je najznačajniji zakon ponude i potražnje. I to važi za sve proizvode, bez izuzetka, pa samim tim i automobile.

Tako nastanak, proizvodnja, potom restilizacija, pa prestanak proizvodnje jednog automobila, zavise jedino i isključivo od ekonomskih faktora. Još jednostavnije rečeno, taj, nazovimo ga, ”tržišni život” nekog modela onoliko je dug, koliko su pozitivni rezultati njegove prodaje. Minus na kraju salda, znači gubitak za proizvođača, a to se zbog velike konkurencije i oštre tržišne borbe ne može tolerisati. Čak ni kod onih najjačih. To je ekonomija i tu nema mesta emocijama, simpatijama i sličnom. Neuspeh znači - kraj!

Ipak, postoje ”mali” trikovi koje prozvođači, ne samo automobila, rado i naširoko primenjuju. Znate onu priču o promeni ambalaže, sitnim izmenama i korekcijama. I kada se sve to proprati uz agresivan marketing, koji kupca, recimo, ubeđuje kako je efikasnost novog poboljšana za 30%, kako se dobija 10% više u odnosu na neki već i ranije nepoznati parametar, kako je ušteda 20%... Prodaja počinje...

Restilizacija
Proizvođači automobila, ipak, imaju malo sužen manevarski prostor kada je u pitanju osvežavanje ponude svojih proizvoda. Uglavnom sve što rade je relativno merljivo i uočljivo. Ako ne na prvi pogled prosečnog kupca, onda bar nakon podrobnije provere stručnih lica. Zapravo, mnogo je lakše utvrditi da neki automobil sa novim motorom ima 5% manju potrošnju goriva od svog prethodnika, nego da je neki novi deterdžent za uklanjanje mrlja na odeći tačno 63% bolji od starog.

Samo ponekad, kada je reč o automobilima, teško je precizno prosuditi gde je granica između starog i novog? Gde zapravo prestaje restilizacija i redizajn, a počinje priča o novom modelu? I da li se nešto redizajnirano može nazvati novim, odnosno koliko u tom nečem novom ima onog starog?

Mnogo pitanja, a malo prostora i vremena za odgovore. Pogotovo u savremenom potrošačkom društvu u kojem većina i ne razmišlja o takvim stvarima. Piše novo, izgleda dobro, zadovoljava potrebe, pa onda - kupuj!

Reakcija Renaulta
I upravo tu negde, kada je potrebno kupce ubediti u potrebu za nabavku novog, modernijeg i savremenijeg proizvoda, leži tajna uspeha pojedinih proizvođača. Renault je u ovome, svakako, veoma dobar.

Model Megane, koji je predstavljen još 2002. godine, do oktobra 2005. proizveden je u 2,1 milion primeraka, i to u svim karoserijskim verzijama. Na veoma probirljivom tržištu EU, pogotovo u zemljama kao što su Francuska, Belgija, Španija, Holandija i Portugal, Megane je jedan od najprodavanijih automobila.

Agresivan, dinamičan i originalan dizajn, pogotovo zadnjeg dela vozila, retko koga ostavljaju ravnodušnim. Međutim, sve je to pre četiri godine bilo avangardno i neobično.

Danas, situacija se menja. Gužva u tržišnom C segmentu je ogromna. Novih rivala ima na pretek, a i dobro poznata konkurencija ne miruje. I zato je Renault pravovremeno reagovao, blagom restilizacijom svog uspešnog modela.

Male izmene
Sasvim iskreno, promene na spoljašnjosti modela Megane su minimalne. Izgled je, istina, moderniji, a tome doprinose izmenjene prednje svetlosne grupe, maska hladnjaka, novi branik sa povećanim otvorima za dovod vazduha sa hlađenjem motora, kao i nova, drugačija pozicija svetala za maglu. I od napred, to je to. Pozadi, izmene su još manje, ali se mogu zapaziti drugačije svetlosne grupe, novi branik i logo. I to se odnosi na sve tri karoserijske verzije.

Što se tiče ”limarije” tu ništa nije dirano. Doduše, neke preke potrebe za tim ni nema, jer je Megane i dalje veoma upadljiv. Oni što još više može privući pažnju su drugačije dizanirani naplaci od 15, 16 i 17 cola, kao i nove boje u ponudi.

U unutrašnosti, najpre se zapaža novi dizajn instument-table, ali samo u onom deli koji bi nazvali ”grafikom”. Naime, oštrije linije ili preciznije vrhovi ”igala” pokazivača, te drugačije cifre i osvetljenje. I tu je priči kraj, ako se izuzmu novi materijali i boje enterijera.

Naravno, ono čime se svaki proizvođač uvek posebno hvali su izmenjeni paketi opreme. Sada se u pojedinim nivoima nudi mnogo više nego kod prethodnog modela, ali sve to uvek samo izaziva nove zabune i nedoumice kod kupaca. I ko tako nešto pamti, taj zaista ima... mnogo vremena...

Nekih stvari ima
Sve navedeno spada u onaj vidljivi deo restilizacije Megana. I to deluje sasvim dopadljivo i korisno, baš kao i novi brisači, te senzori za kišu i osvetljenje, kao i oni koji pomažu pri parkiranju. Svakako, od pohvala ne treba izuzeti ni drugu generaciju navigacionog Carminat sistema, koji je ispraćen odličnom grafikom, preciznošću i brzinom.

”Ali, nekih stvari ima, što ne govore se svima.” Sigurno se sećate ove rečenice. Tu dolazimo do onog manje vidljivog dela Megana sa kojim se možete upoznati tek nakon nekog vremena. To su njegove dobre i loše strane.

I možda je bolje odmah početi sa lošim. Najslabija, bolna tačka, posebno na dužim relacijama su prednja sedišta.

Ni vozač, ni suvozač, bez obzira na stas, nekako ne mogu da se udobno nameste u njima. Bočni oslonci su suviše slabi, tako da tela nemaju adekvatno držanje u oštrijoj vožnji, a poseban problem predstavlja izuzetno kratak sedalni deo zbog kojeg se noge brzo umaraju.

Nije loše napomenuti da ni problem sa izuzetno malim brisačem zadnjeg stakla, kod verzije hatchback, nije prevaziđen.

Tih i moćan
Ipak, ovi nedostaci padaju u zaborav kada se osete vozne karakteristike ovog automobila. Posebno prijatno iznenađenje predstavlja novi dizel motor 2,0 dCi sa 150 KS, koji smo imali priliku da isprobamo na prezentaciji koja je sredinom januara održana u Nici.

Megane sa ovim motorom, bez obzira što ga pokreće dizel, ima gotovo sportske performanse. Za dostizanje brzine od 100 km/h iz potpunog mirovanja potrebno je samo 8,7 sekundi. Uz to, maksimalni obrni moment od 340 Nm postiže se već pri 2000 obrtaja u minuti, maksimalnih 150 KS pri 4000 o/min. Izuzetno je tih i kultivisan, baš kao što je i ekonomičan i ekološki prihvatljiv. U mestu samo pokazivač broja obrtaja pokazuje ”aktivnost” motora. Start vozila sa njim je silovit i tu treba biti pomalo i oprezan. Potrošnja goriva Megana sa ovim novim agregatom, koji ispunjava Euro 4 norme, iznosi u kombinovanom ciklusu tek 5,4 litre na 100 kilometara.

I podatak sličan tome, odnosno oko 5,9 litara je pokazao i bord kompjuter u vozilu, tokom nekoliko kraćih vožnji putevima Provanse. Međutim, ruta koju smo odabrali sigurno nije išla u prilog štedljivosti i podrazumevala je uspon do prevoja Col de Vence. Put sa mnogo kombinacija sporih i brzih krivina, uzan i strm. Prava prilika da se isprobaju vozne karakteristike osveženog modela Megane, koji se sa spomenutim motorom kod nas može dobiti samo u verziji Coupe.

Na putu, u praksi
Restilizovani Megane sa novim 2,0 dCi motorom, koji se u verziji sa čak 175 KS može naći i kod Lagune, i solidnim šestostepenim manuelnim menjačem, svojim voznim karakteristikama veoma jasno stavlja do znanja povezanost Renaulta sa automobilskim sportom. Iako nismo za upravljačem verzije Megane F1 Sport koju je francuski proizvođač, nažalost, samo pokazao predstavnicima medija na ovoj promociji, primetno je dobro ponašanje vozila na putu. Tačnije, korak napred u odnosu na prethodni model.

Oslanjanje točkova je poboljšano, iako je napred zadržan sistem McPherson, a pozadi torzione osovine sa spiralnim oprugama. Znači, još uvek u dugim, brzim krivinama zadnji deo vozila nije najmirniji. Ili još preciznije, vozač ima utisak da se automobil neprijatno ljulja, ali zapravo poskakivanja, kao ni proklizavanja, nema. Jednostavno, stiče se takav utisak, mada u manjoj meri, nego kod prethodne verzije.

Ono što je za svaku pohvalu je preciznost upravljača. Novi upravljački mehanizam sa elektro-pojačanjem mnogo bolje apsorbuje neravnine, a u isto vreme pruža odličnu povratnu informaciju vozaču sa puta.

Sisteme aktivne i pasivne bezbednosti na ovom mestu ne treba posebno naglašavati. Oni se kod Renaulta naprosto podrazumevaju i dobro su poznati svima.

Dolazak na tržište
U kojoj meri je novi Megane zapravo nov, a u kojoj restilizovan ili redizajniran, procenite sami. Potpuno nov nije, i to niko i ne tvrdi. Nešto drastično, na prvi pogled, nije ni izmenjen. Ali, samo na prvi. Ono što se tek kasnije vidi ili oseti je možda u ovom slučaju i važnije od tog fatalnog prvog pogleda.

Prilika za procenu, šta je to Renault uradio sa svojim popularnim modelom iz C klase, ukazaće se svima koji su u mogućnosti i voljni da izdvoje od 14.650 do 22.500 evra i to od februara ove godine kada počinje prodaja širom Evrope, pa i kod nas.