Crvena boja je dominantna. I ako je verovati propagandnom materijalu, a i reklamnim spotovoma, Seat Leon će se izgleda prodavati samo u dve, ne baš nevine, boje - crvenoj i crnoj. Nadamo se, ne na istom komadu karoserije. Uopšte, sve oko ovog automobila nekako vuče na greh. I oblik, i boja i karakter.

Naravno, da neko ne pomisli da smo na test dobili kakav Bat-mobile, evo par reči o novom prodajnom adutu španskog Seata. Novi Leon je treći model nastao na osnovu koncept vozila Salsa, prikazanog 2000. godine. To je bio radikalno novi Seat, odnosno monovolumen visokih bokova i agresivnog dizajna. Zatim je, na zajedničkoj platformi sa modelima VW Golf V i Audi A3, krenula serija. Prvo Altea, zatim familijarno orijentisan Toledo, i konačno novi Leon.

Pod ovim imenom i ranije je Seat nudio svakodnevno upotrebljiv hatchback sa VAG mehanikom i sportskim dizajnom. Ali, za razliku od prethodnog modela, koji se brzo uklapao u svakodnevno automobilsko sivilo, Walter DeSilva je novoj uzdanici Seata podario ono ”nešto”. To je pre svega stil, koji ostaje svež i posle mnogo godina. Čak i kada model odživi svoj komercijalni vek.

Nema ravnodušnih
U osnovi, ponovljeni su svi dizajnerski elementi, kao i na modelima Altea i Toledo. Ali je karoserija niža, krov ka repu brže pada, pa čitav automobil izgleda kao kupe. Tome doprinosi i odsustvo vidljivih kvaka zadnjih vrata, koje su fatalno privlačno (mada već viđeno) smeštene u C-stubove, s tom razlikom da je ovde udubljenje za ruku umesto u limu, urađeno u polikarbonatu malog zadnjeg bočnog stakla.

O dizajnu ne bi trebalo trošiti reči, jer za to služe slike. Na meni je da vam samo ukažem pažnju na par detalja, kao što su brisači vetrobrana ”parkirani” u A-stubove, pa izrazito nagnut vetrobran, koji je uz to gotovo potpuno ravan, kao i na izrazito sportski izgled zadnjeg dela. Uz to, zadatak mi je i da vam prenesem ono zbog čega mi novinari koji se bavimo automobilima i postojimo, a to je doživljaj vozila i sve ono što se ne vidi ni iz kataloga ni iz tehničkih podataka.

Sa te tačke, Leon je pravi izbor. Niko kraj njega ne ostaje ravnodušan, ni onaj kome pripada, ni onaj ko kraj njega prolazi.

Doduše, zbog zajedničkih stilskih elemenata sa modelom Altea, laici će ga možda smestiti u grupu ”već viđeno”. Ali na drugi pogled, Leon je nešto posebno. Kao, recimo oni klasični američki automobili, koje majstori preprave u dorađene custom modele, pa im uz to spuste krov. Takav automobil, obično čovek posmatra, vidi da je to ono što već godinama poznaje, a opet da je nekako lepše. A ne zna zašto? Dakle, Leon je isto što i Altea, ali lepše. I niže.

Nešto lepše
Za testiranje smo dobili verziju sa najsnažnijim dizel motorom i sa najboljim paketom opreme Sport-up. Među raznim divotama, u ovaj paket spadaju i aluminijumski točkovi od 17 cola sa gumama dimenzija 225/45, ali i sportsko ogibljenje, koje je i nešto niže (primećeno odmah pri ulasku u vozilo) i nešto tvrđe (primećeno odmah po polasku).

Kako je Leon skoro kupe, prednja vrata su dugačka, što meni i nije predstavljalo neki problem (oduvek sam imao problem sa dužinom rukava), ali onižim vozačima može da bude. Pogotovo ako spuste sedište, kao što sam i ja zarad visine i učinio. Tada naginjanje van sedišta nije lako, jer su u testiranom paketu, nasloni istih, veoma bogato dimenzionirani, gotovo u stilu trkačkih automobila. Nažalost, mene su malo ”skupljali” u struku! I to ne krivicom proizvođača. Još kad sam u propratnom press-kitu našao podatak da su bočni oslonci urađeni ne samo od pene, već i da imaju i unutrašnji metalni ram, jasno je bilo da ovo nije automobil za tatine ”zadrigle” sinove, već one usukane ”neo-menadžere” koji itekako drže do svoje figure.

Sam položaj za upravljačem je dosta udoban, a sedi se povoljno nisko i to iz bar tri razloga. Prvo, Leon je nizak, drugo sedište je nisko, a treće i vešanje je nisko. Izlazak iz vozila iz tih razloga, traži izvesnu dozu razgibanosti, ili se (kao moja malenkost) samo ”izvrnete” iz sedišta. Nije baš elegantno, ali funkcioniše.

Dovoljno prostran
Osim pomenutog, uslovno rečeno, nedostatka, kod Leona je sve je podređeno vozaču. Uz dosta mogućnosti pomeranja i podešavanja sedišta, kožom obloženi upravljač i ručica menjača savršeno leže u rukama. I instrumenti, sa belim osvetljenjem i crveno/plavim oznakama, izgledaju prelepo. A ostali elementi koji utiču na komfor? Ni tu nema problema. Automatska klimatizacija u dve zone, a njene komande su logično smeštene na centralnoj konzoli, kao i one kojima se upravlja radio aparatom sa CD-om, čiji je šaržer smešten ispod suvozačkog sedišta. Pored svega, čitav niz komandi smešten je i na upravljaču.

Međutim, što se preglednosti tiče, tu je stanje malo drugačije, tj. lošije. Kao što je i uobičajeno, prednji deo vozila se ne vidi, kao ni zadnji. Nizak položaj za upravljačem, visokim vozačima pomera glavu gotovo do B-stuba, pa ni pogled ustranu nije 100% čist. Uz to, sportski nagnut vetrobran, iako velike kvadrature, daje suženo projektovano vidno polje. No, tako je to u sportskim automobilima. Kome se ne sviđa nek kupi model Alhambra.

Sličan komfor namenjen je i suvozaču, a ni putnicima pozadi neće biti loše. Malo ćete ih testirati pri ulasku, jer je kvaku teško pronaći, ali kad je nađete, oduševi vas dizajnom. Pozadi se na (deljivo oborivoj) klupi sedi uspravljeno, a mesta za kolena ima dovoljno, čak i kad je napred izrazito visok par. Možda će samo naslon zadnjih sedišta malo zamarati na dužim vožnjama, ali to je samo pretpostavka. Pozadi je, uprkos sportskoj noti, ostavljeno mesta za sva tri putnika, sa kompletom pojaseva i naslona za glavu.

Prtljažnik drži nešto preko 340 litara, veoma je uredan i deluje sasvim upotrebljivo. Moguće je otključati i samo peta vrata daljinskom komandom na kodiranom ključu, ali je otvaranje manuelno. Brava je simpatično inkorporirana u znaku marke na zadnjem delu vozila.

Elektronika sugeriše
Što se bezbednosnih dodataka tiče, treba reći da je, kao i ranije, Leon jedan od najbolje opremljenih Seata. Već standardni ESP, je obogaćen EDL sistemom (elektronska blokada diferencijala), ali i podsistemom DSR što je skraćenica za Driver Steering Recommendation. To je sistem koji, kada proceni da je došlo do pre- ili podupravljanja, preko sistema adaptibilnog elektro-servo upravljanja, blago sugeriše, u vidu dodatne sile ili otpora na upravljaču, kuda treba usmeriti vozilo.

Uprkos zaista oštroj vožnji, dejstvo ovog sistema nismo primetili, mada i sama fabrika deklariše njegovo aktiviranje uglavnom u ”kriznim” situacijama. Naš test je bio na devičanski novom asfaltu staze Mišeluk, pa je ovaj sistem mirovao.

Leon je uz to opremljen i sistemima kao što su EBA (asistencija kod kočenja) kao i O-HBV pojačivačem kočione sile. Ovaj uređaj uvećava silu kočenja, kada za tim zaista ima potrebe. Iskreno, na mene nije ostavio baš neki utisak, jer kočioni režim deli na onaj svakodnevni, blagi, kada kočnice daju neki blagi osećaj linearnog usporavanja, i drugi deo kada gume zaista ”gužvaju” asfalt.

Od kada vozim, oduvek sam voleo ovaj drugi, jer mi uliva sigurnost od prvog milisekunda akcije zaustavljanja. Veoma je neprijatno kada vam misao o mogućem ”tvrdom” skraćenju zaustavnog puta, brže prostruji kroz glavu, nego što automobil počne da koči! Naravno, daleko od toga da Leon ne koči dobro, samo bi taj osećaj u ovakvom automobilu, sa točkovima od 17 cola trebao da bude jače izražen, oštriji.

Veliki karting
Pogotovo što je i ogibljenje i oslanjanje takvo. Pomenuti asfalt povrh Novog Sada se pokazao kao jedini dovoljno fin za ovako tvrd trim donjeg postroja. Ostatak vožnje ulicama grada je bio sličan onom kada vozite karting - tvrd i truckav, pravi sportski.

Što se samog ponašanja na putu tiče, mane nema. Ali, pri naglim ubrzavanjima prilikom izlaska iz krivine, elektronika se itekako bori sa enormnim obrtnim momentom na prednjim točkovima, pogotovo što se automobil, uprkos sportskom trimu pomalo propinje. No, to tako mora.

Sve ostalo je suvereno sigurno i stabilno, a svaki naredni krug na stazi je postajao već opasno brži od prethodnog, bar za saputnike i ostatak večernjeg saobraćaja.

Snaga dizel motora
Da bi sve to bilo moguće, Leon traži snagu. Kao tradicionalno dizelski ”opijenom” tržištu, danas je kod nas gotovo jeres voziti se na benzin. U skladu sa tim i mi smo za test dobili najsnažniju verziju sa dizel motorom.

Dakle, sa nama je famozni TDI, konačno povećan na 2,0 litre zapremine, sa dve bregaste osovine u glavi motora, 16 ventila i pumpom-brizgaljkom kao završnim elementom gorivnog sistema. Za lakše disanje, dodat je i turbo-kompresor sa varijabilnom geometrijom lopatica i među-hladnjakom vazduha. Nabrojano daje svih 140 KS, pri maksimalno 4000 obrtaja i čak 320 Nm, sve od 1750 obrtaja.

Na prvi okret ključa, motor daje do znanja ”šta pije”, a ni zagrejan nije mnogo diskretniji. Doduše, zvuk je ”tonski” obrađen, što inženjeri Seata čak i posebno naglašavaju, ne bi li se održao sportski stil. I to prija uhu.

Snage ima, i to u izobilju, bez obzira na opterećenje vozila, ali je dosta nepravilno raspoređena. Uostalom kao i kod svih modernih TD motora od 1700-2000 obrtaja, motor kipti od snage, a igla na centralno pozicioniranom obrtomeru časom doleti do crvenog polja, postavljenog tek nešto iza oznake 4000. Ali, ispod 1750 obrtaja, treba biti oprezan, jer motor zna da bude opasno trom. To se naročito vidi prilikom polaska, kada bez prvog stepena prenosa, naprosto ne kreće posebno impresivno, čak ni kada automobil ima neku malu početnu brzinu kretanja. Taj prvi stepen, kao da je pozajmljen od kakvog terenca. Jednostavno, malo dodate gas, automobil se naravno pokrene, a vi ste već u maksimalnim obrtajima! OK, pomislim, možda je ova brzina za one haevy family situacije (puno opterećenje plus uzbrdica). Očigledno jeste.

Sam menjač je kratak, lak i precizan. I pravo je zadovoljstvo igrati se njim, pogotovo što je i pedala kvačila mekana i mirna, a i ostalih pet stepeni prenosa su sjajno preklopljeni. Uostalom, sa motorom koji raspolaže efektivnom snagom u rasponu od svega 2000 obrtaja, tako mora i da bude.

Pitanje izbora
Dakle, ko želi pravi sport, neka bira 2,0 TFSI sa turbo kompresorom. Taj ”komad metala” daje 185 KS, nešto manji obrtni moment od 270 Nm, ali u širem rasponu od 1850 pa sve do 5000 obrtaja, a za nuždu, zavrti se i do svih 6000. Ali, proporcionalno više i potroši. Seat Leon sa 2,0 TDI motorom koji je bio na našem testu trošio je u proseku oko 5 do 6 litara. Osim u zaista ekstremnim uslovima, ni svakodnevna potrošnja, bez obzira na režim, ne bi trebala da izlazi van ovog okvira.

Ako pitate šta je Seat Leon, odgovor bi bio da je to reakcija na sve slične verzije savremenih automobila donje srednje klase. Naravno, veoma lepo i nesvakidašnje upakovan, sa proverenom i pouzdanom mehanikom.

Kupiti ili ne? Pa, ako još uvek izlazite uveče, bez familije ili čak i lepše polovine, Seat Leon je svakako dobar izbor. Još ako malo nabacite preplanuli ten, blago zakovrdžate ili bar zaližete kosu unazad, možda prođete kao Antonio Banders. Lokalni.

Ali, svakako, pre bilo kakve odluke, probajte da li vam pristaje Leon. Ili, da li vi odgovarate njemu. Jer, on vam je poput modernih cipela - izgleda sjajno, ali ne stoji svakom...