Mini Clubman

Ima li nekoga kome se pri pomisli na Veliku Britaniju, ispred očiju ne prikažu slike Big Bena, Tower Bridgea, Union Jack zastave ili recimo, automobila Mini?

Od ”Posla u Italiji” sa Michael Caineom pa sve do Mister Beana, Mini se polako penjao na ”kultnoj lestvici” da bi naprasno, nestao sa scene 2000. godine. No, ”oživljavanje” koje je usledilo početkom 21. veka, kada je MINI ”pao u ruke” BMW-a, kompaniju je vrlo brzo ustoličio kao proizvođača odličnog malog automobila, koji ne samo što je trendy i više nego dobro prihvaćen od strane pripadnica lepšeg pola, već se u skladu sa BMW-ovim renomeom, izuzetno dobro ponaša na putu, što je svakako pokupilo poene kod muškaraca. Sada je pred nama i jedna, pomalo neobična verzija pod imenom Clubman, koju britanska kompanija deklariše kao MINI karavan.

Naziv Clubman bio je neka vrsta kompromisa, budući da BMW nije dobio pravo na korišćenje naziva Traveller Estate, koji je nosio prvobitni ”karavan” Mini. No, pre nego što započnemo priču o modelu MINI Clubman, moramo razjasniti jedan pojam. Na automobilskom tržištu postoje dve vrste karavana - oni ”normalni”, gde su se inženjeri trudili da u postojeće dimenzije upakuju što više litara zapremine u prtljažniku i putničkom prostoru, kao i one druge, koji za sada nemaju ime na srpskom jeziku, a koji su na Zapadu prozvani kao lifestyle modeli. Drugim rečima, MINI Clubman sada zaista poseduje petoro vrata, ali na mestima gde ih uopšte ne očekujete!

Petoro vrata!?
Jedan par vrata sada se nalazi pozadi u vidu dvodelnih vrata prtljažnika, dok su treća vrata (ako se tako uopšte mogu nazvati) dobila pomoćnu ulogu, tačnije, nalaze se sa desne strane automobila i služe lakšem ulasku i izlasku (po mogućstvu, pripadnica lepšeg pola!) sa zadnje klupe. Takođe, u maniru prave britanske automobilske aristokratije, ova ”vrata” otvaraju se u suprotnom smeru od prednjih, te iako se u zapadnoj terminologiji nazivaju suicide doors, zaista nemaju nikakve veze sa samoubistvom, verujte!

Šta više, njihovom upotrebom, ulazak čak i krupnijih osoba na zadnja sedišta postao je prava pesma, a budući da se ručica za njihovo otvaranje nalazi iznutra, retko ko će spolja gledano i primetiti ovaj praktičan detalj.

Partija golfa
Ono šta će zasigurno primetiti jeste pomalo ”razvučena” silueta automobila, koji sada izgleda kao da je izašao iz filmova sa Louis de Funesom (”Žandarm iz St. Tropeza”). Ipak, s obzirom da su ukusi različiti, tako su i mišljenja o ovom automobilu podeljena. Jednostavno, nije bilo moguće zadržati proporcije starog MINI-ja, a istovremeno ga učiniti praktičnim poput Clubmana.

Produženo međuosovinsko rastojanje za 80 mm dalo je itekako prostora putnicima pozadi, a beneficije se osete i u prtljažnom prostoru. Čini se kao da je ovim modifikacijama, MINI Clubman više prilagođen ”njemu” nego li ”njoj”, te se sada, pored odlazaka na žurke u sitnim noćnim satima, MINI isto tako dobro snalazi i pri kraćim porodičnim izletima ili odlascima na golf terene, gde će se iz prtljažnika, umesto para krajnje neudobnih ”cipelica” sa visokom štiklom, sada izvući torba sa golf palicama, baš kao i caddy sa zadnje klupe, kroz ”samoubilačka” vrata.

Duh 60-ih
Enterijer je, kao i do sada, zadržao sve glavne trendy karakteristike, što će reći da su prekidači izrađeni u vrlo simpatičnom, ali ne baš uvek i praktičnom stilu, da je centralni deo armaturne table posvećen velikom ”retro” brzinomeru, dok se ispred vozača nalazi slično dizajniran obrtomer. Naravno, tu su i neizbežne komande klima-uređaja, raspoređene u obliku znaka MINI (krug sa ”krilima”), kao i usmerivači vazduha, koji odišu duhom 60-ih godina prošlog veka.

Šta reći za sedišta, kada znate da MINI dolazi iz BMW grupe? Odlično dimenzionisana i udobna, sa velikom amplitudom podešavanja, uključujući i onu po visini, i naravno, za izraženom bočnom potporom koja itekako dolazi do izražaja kada MINI ”naterate” u krivine. Ručica menjača vam svojim dizajnom nepogrešivo stavlja do znanja u kojem se automobilu nalazite, a pored preciznog hoda, karakteriše je i potreba za nešto ”odlučnijom” rukom. Ispred nje nalaze se i tasteri za isključenje kontrole trakcije, kao i ”stop-start” sistema, koji gasi motor svaki put kada stanete, ”izbacite iz brzine” i otpustite kvačilo. Ponovnim pritiskom na levu pedalu, motor se trenutno ”budi” i spreman je za dalje ”instrukcije”.

Obrtaji, obrtaji...
Kada smo već kod motora, verzija Cooper koju smo imali na testu bila je opremljena 1,6-litarskim benzincem od 120 KS pri 6000 o/min, koji pri 4250 obrtaja isporučuje maksimalnih, i ne baš izdašnih, 160 Nm obrtnog momenta. To znači da, i pored 120 ”konjića”, usled ne baš velikog obrtnog momenta, MINI Clubman često treba ”vrteti” u višim režimima oko 6000-6500 o/min. Drugim rečima, ukoliko se odlučujete za preticanje, često je neophodno posegnuti i za dva stepena niže ne bi li se obilaženje završilo što brže i bezbednije. A tada, Clubman prosto ”poleti” od snage, mameći vas da ga ”poterate koji obrtaj više” i koju krivinu dalje.

Zvuk koji ga pritom prati proizvod je prave BMW škole i zaista je šteta ne čuti ga uživo. Sve ovo, šasija prati više nego dobro, te se bez ikakvog ustručavanja može reći da MINI u Clubman verziji nije izgubio ništa od svojih voznih karakteristika. Šta više, nešto veće međuosovinsko rastojanje ”smirilo” je automobil po uzdužnoj osi, naročito na putevima sa lošom podlogom, budući da je MINI, čak i ovaj ”karavan”, relativno tvrdo trimovan.

”Sitan vez”
Koliko je besmisleno upuštati se u bilo kakvu vrstu ”jurnjave” za MINI-jem kroz krivine, naročito sa SUV-om, najbolje smo se uverili uživo na primeru jednog, više nego nadobudnog vlasnika Mercedesa ML 500.

Možda nije lepo, niti pedagoški ispravno, ali ako vam tokom tih trenutaka, kada otpočne svoj ”sitan vez” kroz krivine, MINI ne izmami osmeh ”od uha do uha”, onda definitivno niste ”njegov čovek” niti pripadate ”njegovom klubu”. A mi smo se, poput Draguljčeta, smejali, smejali, smejali...

Zaključak
Iako zadatak koji je stavljen pred Clubmana nije nimalo lak, mišljenja smo da ga je on, skoro u potpunosti ispunio. Možda više nije tako skladan i kompaktan kao originalni MINI, ali je zato dobio nešto na praktičnosti i udobnosti.

Sa cenom od 21.818 evra (27.450 evra za test-vozilo), svakako da neće biti u svačijem krugu razmatranja, ali se od Clubmana to i ne očekuje. Jer, kao što smo već i naglasili, ovo je zapravo lifestyle verzija automobila koji je lifestyle sam po sebi. Tačnije, posedovaće ga oni koji će u njemu prepoznati sve one sitnice koje nedostaju standardnom MINI-ju, kao i oni koje ego neće sputavati jer im automobil izgleda pomalo ”rastegljeno”.

Uostalom, veće međuosovinsko rastojanje znači i više prostora pozadi - što za duže noge, što za neke druge stvari. Pa sad, neka neko kaže da i ”karavani” nisu trendy!