Renault Scenic 1.5 dCi/110 Dinamique

Kraći za 22 cm od Grande Scenica, u koji se može smestiti do 7 putnika, « normalni » ima za cilj dopasti se što većem broju kupaca, te povratiti izgubljenu titulu « kralja » kompaktnih vanova. Naime od 2007 godine, Citroen C4 Picasso se nametnuo kao neprikosnoveni lider u segmentu, mada je u opticaju još nekoliko veoma ozbiljnih protivnika. Mislimo pre svega na « talentovani » Peugeot 3008, ali i na ostareli Ford C-Max i VW Touran, čija se zamena očekuje uskoro.

A kako bi ostvario željeni cilj, Renault je posegnuo za oprobanim receptom, donekle ignorišući aktuelne modne trendove. Možda će nako zažaliti što nema kliznih vrata i “panoramik” vetrobranskog stakla, kao ni A stubova iz dva, po ugledu na Espace. No, u aktuelnoj finansijskoj krizi, nema mesta za eksperimentisanje. Scenic, treći po imenu, nije dakle, doneo nikakve radikalne promene, kakve su se mogle očekivati od pionira u segmentu, jednostavno, postojeći koncept je značajno evoluirao.

Odmah možemo reči da su otklonjene praktično sve mane prethodnika, dok je sam dizajn u aktuelnom trendu proizvođača. Znatno zaobljeniji od starog modela, kratki Scenic se ovoga puta vidljivo razlikuje od dugog, pre svega formom zadnjeg dela i svetlosnom grupom.

Kod testiranog je ona recimo, zaokrenuta ka središtu, upravo obrnuto od produženog, kod koga ima formu bumeranga. Kratki se ujedno distancira sa par “sportskih” detalja prednjeg dela, kao što je modifikovani branik sa metaliziranom plastikom (otvori za vazduh), po ugledu na Megan Coupe. Kako o ukusima ne vredi raspravljati, prepuštamo vam da ga sami ocenite, no ukoliko je suditi po poslednjim rezultatima prodaje, u Renaultu imaju i te kako razloga za optimizam. Grande Scenic je odmah nakon lansiranja, izbio na prvo mesto u Francuskoj, ispred spomenutog C4 Picasso. Zašto?

Prijatelj porodice
Ukoliko se pođe od pretpostavke da je jedno ovakvo vozilo prevashodno namenjeno familijarnoj upotrebi, jedan od najvažnijih kriterijuma je raspoloživi unutrašnji prostor, upravo kao i praktični aspekt. Uzevši u obzir da se Scenic 3 izdužio za skromnih 7 cm (ukupno 4,34 m), odnos spoljnih dimenzija i zapremine vozila je više nego dobar, dok je briga za detalje, dovedena do savršenstva. “Njuškajući” po unutrašnjosti, pronašli smo fioke ispod svih sedišta (računajuci i zadnje) i četiri udubljenja u podu, da bi na kraju jednostavno bili oduševljeni klizećim boksom između prednjih sedišta.

Za razliku od prethodnika, na njemu je sada samo jedan oslonac za laktove (podešava se po horizontali), u koji smo sa lakoćom smestili dve flaše od 1,5 lit (ukupna zapremina iznosi 9 lit). Na ovome polju, zaista mu je teško pronaći manu, ukoliko to nije modularnost “po starinski”.

O ovome smo opširnije pisali prilikom testiranja Grande Scenica, zato samo ponovimo da se ne mogu složiti jednostavnim povlačenjem naslona, kao kod određenih konkurenata. Za uzvrat, veoma su udobna i sa nezavisnim podešavanjem, a po potrebi se mogu izvaditi i odložiti u garažu, pod uslovom da možete podići 16 kg (svako pojedinačno). Srednje je i dalje uže za par santimetara, i kao takvo bolje adaptirano za decu.

Već kao po običaju, smeštena su na klizačima, sa amplitudom podešavanja od 17 cm (dvostruko više od prethodnika). U najgorem slučaju, prtljažnik poseduje 470 dm3, odnosno kada se pomere unapred, 550 dm3. Neko će možda prokomentarisati kako je kod spomenutog C4 veći, ali “kratki” Picasso (4,47 m) se spoljašnjim dimenzijama približio Grande Scenicu. U svakom slučaju, u poređenju sa bivšim superiorniji je za nekih 40 dm3, uprkos tome što je u dnu rezervni točak istih dimenzija.

No, vratimo se vozaču i poziciji za upravljačem, bez ikakve sumnje znatno boljoj nego li kod prethodnih generacija. Osim što je volan vertikalniji, sedište se može spustiti veoma nisko, te se nema više osečaj da se sedi na barskoj stolici. Pored masivne upotrebe kvalitetne plastike, u oči odmah upada nesvakidašnja instrument tabla, u TNT tehnologiji. Relativno male površine, ovaj univerzalni displej (liči na ekran kompjutera) u vožnji pruža podatke o brzini i obrtajima motora, odnosno kada se želi parkirati, grafički pokazuje odstojanje ispred i iza vozila. Osim toga, ekran je moguće personalizovati, tako što se izabere jedna od šest raspoloživih opcija (boja podloge, količina informacija, oblik obrtometra…). Sve u svemu veoma orginalno i funkcionalno, mada je sigurno da se neće dopasti pristalicama klasičnih analognih instrumenata. Jedino nam je zasmetalo što obruč upravljača zaklanja pogled na brzinometar (u zavisnosti od stasa vozača i podešenog sedišta), dok obrtomer nema označeno crveno zabranjeno područje.

Apsolutno je za pohvalu i integrisani GPS, marke Tom-Tom, koji Renault fakturiše samo 460 evra. Zaista vredi, pogotovo što je u ovu cenu uračunat i atraktivni “joystick” (na dohvat ruke, pored naslona za laktove), tako da nije potrebno maltretirati se stalnim postavljenjem i skidanjem, kao u slučaju mobilnih GPS.

Mali ali efikasan
Uz tri benzinska motora, snage između 100 i 165 ks, u ponudi je i široka lepeza više manje poznatih dizela. Pored novog 2.0 dCi/150 ks (160 ks za određena tržišta), sačuvan je “stari” 1.9 dCi od 130 ks, upravo kao i legendarni 1.5 dCi, koji sada razvija 85-90 ks, tj 105-110 ks, u zavisnosti da li je snabdeven filterom na izduvne gasove. Nama se dopao poslednji, koji se pokazao potpuno na visini zadatka, uprkos 1.5 tona “žive vage”. Doduše, nismo imali prilike opteretiti ga do maksimuma, no ukoliko je suditi po vitalnošću sa kojom odgovara na gas, nema nikakve bojazni da će vas ostaviti na cedilu u delikatnoj situaciji. Sa vremenom, stekli smo utisak da je Renault uspeo otkloniti problem sa “turbo rupom” pri nižim obrtajima, što znači da je testiran Scenic sasvim solidno ubrzava, počevši od nekih 1.800 obrtaja. Precizan i dobro odmeren šestostepeni menjač, svakako ima udela u tome. Prilikom vožnje na autoputu, šesta brzina isto tako doprinosi smanjenju buke, što se odnosi i na potrošnju. U ovakvim okolnostima ne prelazi 7 litara, pri “krstarećoj” brzini između 130 i 140 km/h. Zapravo izolacija kabinskog prostora je jača strana novog Scenica, bez obzira na režim rada, nivo decibela nikada nije preterano visok. Kada smo već spomenuli potrošnju, poznato je da je ovaj agregat jedan od najekonomičnijih u kategoriji, samo što je u poslednjoj generaciji Megana, upravo kao i u Scenicu, pokazao nešto veći apetit. Prosečna zabeležena iznosila je 7,2 lit, sa rasponom između 5,7 i 9 lit (grad).

Međutim najveće izneneđenje dolazi kada se izađe na otvoreni put, gde se novi Scenic ponaša suvereno i sigurno. Voznim karateristikama potseća na jedno klasičnu berlinu, sa veoma malo podupravljanja u krivinama, tipičnim za vanove. Sam za upravljačem, uverio sam se da je temperamentna, ukoliko ne i sportska vožnja, apsolutno dozvoljena. ESP recimo dejstvuje veoma kasno, ali efikasno, tako da pored Forda C-MAX, spada među najagilnije mini vanove koje sam imao prilike voziti. Renault je najzad uspeo i da podesi električnu asistenciju kako treba, koja sada neuporedivo bolje “čita” stanje podloge. Najlepše od svega je što opšta udobnost nije značajnije pogoršana, iako je Scenic 3 osetno tvrđe trimovan od prethodnog. Čak i sa niskoprofilnim 205/50 R17 (opcija), ni kap nezaobilazne jutarnje kafe nije se prosuo u pomalo nepraktičan držač pri dnu centralne konzole. Na kočnice zaista nema potrebe trošiti reči, i prethodni Scenic važio je za najboljeg đaka u klasi, razlika je samo što ih je sada lakše dozirati.

Zaključak
U Renaultu je i pre pojavljivanja bilo naglašeno da će cena ostati na nivou bivšeg, što znači da je ova veoma interesantna, posebno dok važe izvesne promocije. U vreme pisanja, na zvaničnom sajtu proizvođača stajalo je da za najeftiniji 1.6 16v/110 Authentique, treba nepunih 16.000 evra, odnosno za testirani 1.5 dCi, 20.500 evra. “Tres bien”, što bi rekli Francuzi (veoma dobro), posebno ukoliko se zna da Dinamique ima u serijskoj opremi automatski klima uređaj sa dve zone podešavanja, regulator i limiter brzine, radio CD MP3 4x15W sa sistemom Bluetooth, senzore za automatsko paljenje svetla i brisača, četiri električna podizača prozora, volan i ručicu menjača obložene kožom, automatsku električnu ručnu kočnicu, ESP, aluminijumske naplatke od 16 cola… Ukoliko bi trebalo doplatiti za nešto, apsolutno vam preporučujemo praktičnu karticu “slobodne ruke” (vozilo se samostalno otključava i zaključava čim se nosilac približi, tj udalji, dok se motor startuje pritiskom na dugme), za koju treba skromnih 418 evra. Inače kratki Scenic je jeftiniji za nekih 800 evra od velikog.

Utisak koji smo stekli nakon desetak dana druženja je Scenic 3 u potpunosti ispunjava porodičnu ulogu koja mu je dodeljena. Osim što je sigurniji i znatno prijatniji za vožnju, poseduje neophodnu udobnost i praktični aspekt, zadržavsi veoma prihvatljivu cenu. Dokaz da u ovom segmentu Renault poseduje veliko iskustvo, koje mu daje izvesnu prednost nad konkurentima.