Dakle, nikada nisam voleo trenutke kada kroz svest ili podsvest prođe negde već viđeno. Iskreno taj nelagodni osećaj iz ranijeg života me uvek zastrašivao, ne toliko zbog onoga šta je bilo, već više zbog onoga šta može da se desi.

Posmatrajući našu ekonomsku i političku scenu prvih oktobarskih dana, čini mi se da aktuelni Déjà vu mogu i opipati. Ne zna se ko je gori, političari, narod ili međunarodna zajednica koja je odlučila da nas kinji do kraja. Prodaja automobila se broji na prste. Naftaške kuće podižu cenu goriva na sankcijski nivo ali istovremeno prodaju ili zatvaraju pumpe, kao svojevrsnu najavu ponovnog točenja iz kanistera. Nema ulja, šećera i brašna. Cene skaču-plate padaju ako ih uopšte ima. Kosovo i kosovarski špekulanti opet stigoše u žižu javnosti. Predsednik sadašnji, zarad (svima poznato) izgubljenog, na žrtveni oltar polaže budućnost svih nas, kao predsednik ondašnji. Šengen nam opet spušta viznu rampu dok premijer drži rodljubivo „slovo“ velikim silama. TV dnevnik traje sve duže i duže!

Dakle, ovo smo već sve videli! Iako smo 100% u pravu i pred Bogom i pred ljudima, bilo bi dobro osvestiti se dok je još to moguće. Poslednji je čas da priznamo realnost i da se pozovemo na mudrost pošto je nastavak našeg Déjà vu ravan novoj nacionalnoj katastrofi.

Silom i glupošću pobediti ih nećemo.

Letnja žega između dva broja, zakuvala je netipično mnogo društvenih zbivanja za doba godišnjih odmora!

Automobilskom svetu je sigurno najzanimljivija vest da je Fiat 500L sišao sa montažnih traka, uspešno debitovao na pruzi Beograd-Bar i sretno stigao do svojih prvih vlasnika u Evropi.

Osim toga, nismo zabeležili ništa dobro. Poljoprivreda pukla, jer zavisi od neba. Struja i od neba i od tajkuna. Cene osnovnih artikala hvataju zalet nebu pod oblake. Beležimo istorijski nisku prodaju automobila u Srbiji tokom jula i avgusta. Očigledno je i laicima, potpuni ekonomski kolaps sistema kuca na vratima.

Teško da bi se za takvu ekonomsku situaciju mogla okriviti nova vlast. Štaviše, čini se da su i oni sami zatečeni žestinom i veličinom vrućeg krompira koji se iznenada našao u njihovim rukama.

Vrh ledenog brega naše propasti na kojem piše „Agrobanka“ sve manje ima elemente lopovluka a sve više liči na veleizdaju nacionalnih ekonomskih interesa. Šta li se tek krije ispod površine ove priče, i koliko zapravo ima takvih priča, možemo samo naslutiti.
Kako bilo, ako sagledamo sve, teško da iko može pozavideti onima koji su se toliko borili da zagospodare institucijama ove države. „klot-frket“ politika kojom sada štrikaju po medijima i parlamentu dobro zvuči i sjajna je zabava za narodne mase koja očekuje akciju. Nadam se da uz toliku priču imaju i dobru strategiju ili bar skrivenog keca u rukavu jer bolji život ne treba da bude večita iluzija na našim prostorima.

I tako dok se političari zahvaljujući volji naroda kao hijene otimaju oko ekonomske, pravne i moralne lešine zvana Srbija, u automobilskom svetu se dešavaju čuda neviđena.
Niti manje prodaje, niti bednijeg voznog parka niti jeftinijh novih automobila. Letnja rasprodaja aktuelnih modela je u punom zamahu. Svi se u maniru podvojenih ličnosti utrkuju da cenovnu granicu vozila spustite ispod one koju ima konkurencija. Šta tu ima loše, zapitaće se kupac?

Mnogo toga! Sa jedne strane imamo u načelu zadovoljnog klijenta koji ima šansu da sedne za volan novog automobila po ceni koliko bi u EU platio za polovnjaka starog dve godine. Sa druge strane imamo uvoznike koji obaranjem cena uveliko seku granu na kojoj sede. Beleže se ogromni gubitci u takvim nužnim sniženjima pre svega u distributivnim mrežama koje su na ivici bankrota. Isto tako loše je što se na ovaj način ozbiljno devalvira multinacionalni brend koji zastupaju.

Prosto je nezamislivo da se primera radi u premijum brend (Audi A3) sedne sa 14.990 evra, u Opel Insigniju za 19.000 evra ili u Fiat 500 za 9.990 evra. Sve ukupno posmatrajući stiglo se do tačke apsolutnog besmisla jer uprkos svemu kupaca nema ili ih je vrlo malo. A zašto je tako?

Odgovor se nalazi u prvoj rečenici ovog teksta!

Dakle, zli duhovi lagano ali sigurno izlaze i boce. Ovog puta se pojavio u obliku predsednika Republike Srpske koji se u izvorno južno-američkom diktatorskom stilu ustremio na novinarsku profesiju, a samim tim i sve one koji misle drugačije. Verovatno ohrabren što se godinama nesmetano šetka po Srbiji kao po svojoj parohiji, sada se osmelio da ode i korak dalje u ulitimatumima na koji patriotski način bi trebalo urediti susednu nezavisnu državu, medije, ekonomiju, politiku i moral, sve upirući prstom u „izdajnike“.

Sada bar znamo na čemu smo! Pred nama je u nedostatku pravih ideja, oprobana receptura generisanja nacionalnog primitivizma i podizanja nivoa negativne selekcije koja treba da uguši sve progresivno. Zbog takvih i njemu sličnih u prvom krugu balkanskog ekonomskog pakla je „zbrisalo odavde“ više od milion ljudi koji su trebalo da budu budućnost ove zemlje, da rade, stvaraju, grade, troše, kupuju i proizvode. Srećom, snaga modernih medija i tehnologije je nezadrživa. Postaje snažnija od bilo koje diktature, diktatora i političara. Koristeći nju, ovog proleća smo kroz naš 7. Michelin Srbija Off Road, upoznali mnogo više od samih automobila. Sreli smo se sa najlepšom stranom Srbije u Parku prirode Mokra Gora, koji čak i organizaciono predstavlja primer kako treba raditi. Uz priču o toj uzbudljivoj „džipadžijskoj“ avanturi, u ovom broju ima svega za svakoga, a najviše pokretačke energije, ne samo konjskih snaga i kubika, već misli, dela i ideja, a sve u cilju da zle duhove poteramo što dalje odavde.

Višemesečna kriza u auto industriji Srbije počinje da uzima svoj danak. U prethodnom mesecu zabeležena su dva velika bankrota, nekada moćnih dilera i distributera automobila sa višemilionskim blokadama računa u evrima.

Tržište se nikako ne oporavlja, nagoveštavajući da će sve preko 25.000 prodatih novih vozila biti uspeh. Naravno, ni prateća industrija nije pošteđena nedaća. Prodaja benzina i naftnih derivata je niža od početka godine za jednu trećinu u odnosu na prošlu. Plasman motornih ulja i maziva je niži u istom periodu za gotovo polovinu. Još grđa situacija je u gumarskoj grani. Prodaja pneumatika početkom ove godine beleži pad od gotovo 75%. Kako je serviserima i prodavcima delova, samo oni znaju. I tako u nedogled!

Užasavajuće kolo ekonomskog sunovrata se zavrtelo i teško će se zaustaviti neefikasnim državnim kočnicama, bez sveže finansijske potpore i otvaranja novih horizonata.

Deklarativno marketinško zagovaranje masovnog „startovanja malog biznisa“ u ovakvoj situaciji ekonomskog kolapsa je ništa drugo nego svojevrsno „ubistvo sa predumišljajem“. U tu predizbornu bajku može da poveruje samo onaj koji nikada nije živeo od svog realnog rada.

A tek priča Fiat 500 L! Izvoz 150.000 vozila je gotova stvar od koje će da se sliju milijarde. Naš bi narod rekao mudro: prvo skoči – pa onda reci hop! Fiat tek treba da te automobile proda i to u Americi pre svega, gde nikada nije bio uspešan igrač! Onda drug „Šumadinac“ treba da ih proizvede po najvišim standardima! Pa neko, još se ne zna ni ko ni kako, treba da ih dopremi do morske luke! Iz iskustva znamo da kada smo mi u pitanju, svaka jednačina sa toliko nepoznatih uglavnom znači fijasko.

A šta Fiat drži u Srbiji? Ništa! Ako posao krene OK, svi će biti zadovoljni a ekstra profit im je zagarantovan! Ako krene po zlu, opcija napuštanja pozicije za 1$ po recepturi US Steela neće biti iznenađenje, jer imaju i previše svojih problema sa sindikatima i Vladom Italije da bi se brinuli za nas.