UNIQA OSIGURANJE I VRELE GUME BIRAJU NAJBOLJEG AUTO BLOGERA!

Glasajte za najbolji AutoBlog Srbije!
Glasanje traje do isteka 31. januara 2012.
Pobednik dobija mogućnost da postane honorarni saradnik Vrele Gume Media Sistema!
Tri prvoplasirana bloga nagrađujemo prigodnim nagradama.

Nedavno završena prva faza rekonstrukcije magistralnog puta M22.1, u dužini od 12 km između Inđije i Gladnoša, najzad je vratila osmeh na lica vozača koji se voze ovom deonicom. Put koji povezuje dva najveća i ekonomski najrazvijenija grada u Srbiji je, pre svega zahvaljujući izvanrednom graditeljskom umeću jedne nemačke kompanije, uspeo da se u manje-više nepromenjenom stanju održi sve do ove godine. Više od sedam decenija je bilo potrebno da se, sada već prevaziđene, betonske ploče zamene asfaltom. Put koji je tokom svog postojanja video mnoge vojske, preživeo brojne zime i preko koga je prešao neverovatan broj vozila sada posle toliko vremena polako odlazi u zaborav. Mora se postaviti pitanje zašto se baš toliko čekalo sa revitalizacijom ovog značajnog putnog pravca. Odluka o početku radova je, nakon dosta nezvaničnih najava, doneta neverovatno brzo. Za naše uslove i previše brzo. Na brzinu se došlo do predviđenog budžeta od ogromnih 4 miliona evra, koji je \"uštinut\" od kredita predviđenog samo za izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške. Hitno je aktiviran davno zaboravljeni projekat obnove puta i takođe hitno izabran izvođač radova. Ambiciozan plan kompletne obnove puta je podrazumevao angažovanje velikog broja radnika i mašina. Jedinstvenost ovog projekta obnove je predstavljalo dovlačenje u Srbiju jedine mašine za razbijanje betona u Evropi. Harmonizovani rad ljudi i mašina delovao je gotovo nestvarno jednostavan, ali u isto vreme i hirurški precizan. Neočekivano i za pohvalu, pre svega zbog činjenice da se ovako nešto odavno nije moglo videti na našim putevima.

4 miliona evra i 80 dana je bilo potrebno da se najgori deo puta M22.1 dovede u pristojno stanje. I opet pitanje – zašto se čekalo toliko decenija na ovaj grandiozan građevinski poduhvat? Nije bilo novca? Podsećanja radi, malverzacijama sa platnim karticama na autoputu, država Srbija je oštećena za nekih 6.5 miliona evra. Postupak protiv odgovornih je još u toku, i za očekivati je da će deo novca od putarina i dalje ostati misteriozno skriven od javnosti. Ako se izvede prosta računica o isplativosti radova na magistralnom putu dolazi se do zanimljivih rezultata. Da je od 25.000 vozila (koliko iznosi dnevni protok vozila) samo 5.000 koristilo autoput, došlo bi se do cifre od milion evra (5.000 vozila na dan puta 2.5 evra za putarinu puta 80 dana). Država je koristeći radove na jednom putu i preusmeravanjem radova na alternativne pravce čak i solidno zaradila. Za sledeću godinu je najavljen nastavak radova, tako da je država ponovo u mogućnosti da popuni budžet na najjednostavniji mogući način – ponovo od putarina.

Vince Geza

Oceni ovaj blog:

Auto industrija
U zemlji bez perspektive, u sputavanju i pretrpanoj birokratiji, ja sam našao da se bavim razvojem auto industrije.
U zemlji gde se na takozvanom javnom servisu ne emituje FORMULA 1, a njen takozvani predsednik hoće u EU koja je bankrotirala i raspala, ja sam u takvoj zemlji razvio elektro sisteme, elektromobile, elektro box sisteme stanice.

Budućnost E-BOX STANICE
Elektromobili sve više dobijaju na značaju, kao i njihova upotreba. Zbog male autonomije, baterija do 100 km je realno u saobraćaju.
Ja sam pre 3 godine napravio koncept E-BOX elektro stanica.
Prvo, standardizovao sam sve baterije svih proizvođača.
Zatim, sve baterije treba da budu lako dostupne u otvoru zadnjeg branika, koji se otvara na senzor kada mu priđe robot sa novom baterijom.
Operacija traje 70 sekundi i obezbeđuje jos 100 km autonomije. A stanice se nalaze na 15 km udaljenosti.
Sve skice i nacrte sa datumom posedujem u fioci gde čekaju na upotrebu.

Aleksandar Milosavljević

Oceni ovaj blog:

Bio je 27. Jun, a ja sam se vraćao sa Hvara. Bilo je oko 23 i 10, vedra i topla noć. Počinje da me hvata san. Prolazim kroz Sarajevo i razmišljam gde da stanem da popijem kafu i malo da se povratim. Na radiju svira neka meni omiljena pesma, a ja počinjem da dodajem gas, dok pevušim i uživam u dugačkom i širokom bulevaru. Sve je onako kako volim. Osvetljen bulevar, super zvuk u kolima, klima hladi veliku kabinu mog automobila, cigareta u ruci... „Šta čoveku još treba da bi bio sretan?“, razmišljam. Dok sam tako uživao, stigoh do izlaska iz grada. „Ma nema veze, popiću kafu negde usput i tako znam sva mesta usput sve kafane napamet“, pomislim i stisnem gas do kraja na širokim i za uživanje stvorenim krivinama. 120, 130, 140.... „lakše malo Svetozare“, pomislim i pustim gas, a auto počne da usporava. Stižem do dela gde se put sužava i ulazi u šumu.

Prolazi tako par minuta i ja počinjem da shvatam da sam potpuno sam na putu. „Valjda danas imam sreće, nema mnogo saobraćaja, mogu opušteno“, razmišljam ja tako i počinjem da ubrzavam i da vozim skoro kao na stazi. Tu na svega par kilometara, nalazi se jedan motel i ja odlučim da stanem i popijem tu, sada već, jako potrebnu kafu. Parkiram automobil ispred motela i gledam neku gomilu čudnih automobila.

„Ovde izgleda imaju višak para i vremena“, razmišljam tako dok posmatram te automobile. Ulazim u motel i sedam u restoran. Dok sam se okrenuo da iz torbice izvadim cigarete, ispred mene se brzinom svetlosti stvori konobarica i ja se trgnem i padnem sa stolice. Odjednom, ceo restoran se zasmejao gromoglasno, a ja u čudu shvatim da je to sve, osim prijatnog ljudskog smeha. „Ma nema veze“, pomislih i sam sebi se nasmejem. „Produženu sa mlekom i čašu vode“, kažem ja konobarici, i krenem da posmatram svet oko mene i počinjem da shvatam da nešto nije u redu. Svi su nekako bili čudno obučeni i nekako se čudno ponašali.“Nije ni čudo što su im onakvi automobili“ pomislih i podignem pogled prema konobarici koja je donela moju kafu. U tom trenutku nam se pogledi ukrste i ja primetim nenormalno krvave oči koje pilje u mene. „Ova će da me pojede!!“ pomislih i u istom trenutku osetim neki strah u sebi. Zgrabio sam onu kafu i saspem je u jednom gutljaju, izvadim neke novce na sto i krenem napolje prema mom automobilu. Upalim svetla daljinskim da vidim gde je i shvatim da se neke senke kreću kroz snopove farova. U istom trenutku počinjem da čujem čudne glasove koji govore jezikom koji ja ne razumem. Stižem do automobila, otvaram vrata, a pored mene stoje tri osobe. Svetlost iz kabine ih je obasjalo i ja shvatam da to nisu obični ljudi!! U stvari to nisu bili ljudi uopšte!! Primetio sam velike zube i čudan znak na čelu i kao i kod konobarice potpuno krvave oči. Bilo je 00 i 15 minuta. Jedan od njih me uhvati za ruku, pa drugi, a treći pokuša da me uhvati za vrat. Nekako sam uspeo da se istrgnem iz nihovih ruku, sednem u automobil, upalim ga i krenem da bežim u pravcu koji dobro poznajem. Pogledam u retrovizor i vidim da su i oni posedali u njihove čudne automobile i krenuli za mnom. Stiskao sam gas kao lud i leteo kroz one krivine, jednu za drugom. U retrovizoru sam video da oni čudni automobili, jedan po jedan nestaju... Polako me pušta strah i počinjem da se smirujem . Vozim polako i opušteno.....

Odjednom, budim se sa blagom aritmijom i počinjem da shvatam da je to sve bio samo san, ustajem i izlazim na terasu i gledam u mog Megana karavana i polako me obuzima zadovoljstvo. Razmišljam o onim čudnim automobilima iz sna i pomišljam: “Garant im je tamo bila fabrika!!!“

Ha ha ha ha ha!!!

Zaxspeed

Oceni ovaj blog:

Žene i automobili, večita tema u ovim našim “četvorotočkaškim” vodama... Ovoga puta ne nameravam da se bavim “otrcanim” temama tipa koji pol bolje vozi, šta kažu statistike i slično. Žene su neizbežne pratilje svih automobilskih manifestacija, bilo da je reč o Formuli 1, razno raznim trkačkim serijama, Auto salonima, kako onim velikim tako i malim, a ono što ih sve spaja je – lepota. Nekako, što je žena atraktivnija, to ima više šansi da figurira kao putnica u dobrom, prestižnom automobilu, koji je privlači kao što leptira privlači cvet.

Muškarci su oduvek za četvorotočkaše bili vezani kroz različite vidove “ljubavi”. Za muškarca automobil predstavlja ono isto što i konj za nekog viteza, saputnika, saborca, saučesnika u mnogobrojnim avanturama, različitog tipa. Neki svoju ljubav prema kolima pokazuju tako što su neprekidno do lakata umazani uljem, neki pak, neće dozvoliti da trunka prašine padne na armatur tablu. Neki bi najradije spavali sa svojim ljubimcem, samo kada bi mogli da ga strpaju u svoju spavaću sobu.

Ženama automobil predstavlja tek prevozno sredstvo ili detalj koji se slaže sa garderobom. Za ženu je automobil “trendy” stvar pa joj modeli od tri i više godina starosti ne privlače pažnju. Me?utim, gde su automobili i automobilska dešavanja, tu su i žene. I to kakve! U potrazi za objašnjenjem ovog “fenomena” sam se potrudio da do?em do nekih zaključaka.

Hajde da krenemo od “korena”. Devojčice ne upisuju smerove za automehaničara, one upisuju neke druge škole. Žena autolimar, ne daj bože! Me?utim, najpopularnije “žensko” zanimanje današnjice, model, sa svojim podgrupama – manekenka, TV lice, žena fudbalera, žena Flavia Briatorea itd., dovodi devojke upravo u svet automobila, gde one poziraju pored najnovijih modela, ulepšavaju padock trkačkih timova, odvlače nam pažnju i poglede na Sajmovima automobila, a njihove fotografije nam ponekad pružaju najbolji razlog da kupimo neki auto magazin.

Često muškarci lažu kada kažu da im automobil nije adut pri osvajanju pripadnica lepšeg pola. Zamislimo samo kada bi se Lanselot pojavio pred Ginevrom u nekim ritama, na nekom magarencetu. Pa, verovatno ga ne bi pogledala. Ovako, njegov sjajni oklop joj je privukao pažnju, a “mišići” njegovog dorata simbolizovali moć “gazde”. E sad, što je Artur pobesneo, to je neka druga priča...

Zamislimo svet automobila bez žena. Propast! Sve bi u potpunosti izgubilo svoj smisao, mogli bi svi da se vozimo u Trabantima, i utapamo tugu u pivu. Opet, s druge strane, čemu pivo sa drugarima kad nema o čemu da se priča. Dakle, nema ništa lepše nego otići na trku, i pored uživanja u grmljavini motora i hrabrosti vozača, ispratiti sve te zanosne lepotice svojim pogledom. Kakav bi to Auto salon bio bez hostesa, ili neki tuning show bez plesačica? To jednostavno ne bi bilo to. Krajnji zaključak bih sveo na parafraziranje Hegela, gde celokupna stvarnost predstavlja apsolutna ideju koju čini jedinstvo subjekta i objekta u kome se neprestano razvija, odnosno kreće. To kretanje ima svoje faze, a pokretačka snaga je..., dijalektika, sa svoja tri zakona – zakonom jedinstva i borbe suprotnosti (dečaci – automehaničari i vozači, devojčice manekenke), zakonom prelaska kvantiteta u kvalitet, i obrnuto(sve više modela automobila, uz pomeranje granica brzine i sveopštih osobina, devojčica je sve više i sve su lepše i atraktivnije), i zakonom negacija negacije (koliko god da su njihovi svetovi razdvojeni ranim opredeljenjem, automobili ponovo spajaju devojčice i dečake).

Dakle, gde su atraktivni automobili, tu su i lepe žene, iz kog razloga, prosudite sami.

Bullitt

Oceni ovaj blog:

Opšta kritika sistema u kome živimo!
Krivi su nam političari (oni, koje smo sami izabrali)!
Krive su nam komšije (oni sa kojima smo u bratskoj vezi, do juče bili pod istim krovom)!
Kriva nam je Evropa, čitaj Evropska unija (u koju bi smo, ipak, momentalno)!
Kriva nam je Amerika (iako je obećana zemlja)!
Krive su nam Rusija i Kina (jer je od tapšanja po ramenu, vidimo sada, slaba "vajda")!
Krivi su nam fudbaleri, košarkaši, odbojkaši (iako imamo najveći broj selektora po glavi stanovnika)!
I tako, svi su nam krivi, nama nebeskom narodu... Sagledali smo sve, sem sebe samih.
A, za to nemamo vremena, od dušebrižnog zadatka nadgledanja šta se radi u tuđem dvorištu, ko je sa čijom ženom, gde i kako putuju oni koje nazivamo prijateljima, šta je u kolicima u marketu neznanca do nas, s kim pije kafu prepoznatljiva pevaljka, gde se oblači propali fudbaler....
Gde bi nam bio kraj kada bi smo tek mrvu te energije, taj silni neotesani angažman, toliku maštovitist uložili u sopstveni, pa tako i koelektivni napredak!?

Prava

Oceni ovaj blog:

Od ranog detinjstva, koliko me sećanje služi, skupljao sam male automobile. Nisam ih lomio, grebao, bacao. Svi su uredno čuvani i imali svoje mesto na vrhu velikog plakara u dnevnoj sobi. Nažalost, ta zbirka je negde nestala tokom nekoliko selidbi, ali ljubav prema automobilima ostala je do danas. Smatram da sebe mogu potpuno opravdano nazvati ljubiteljem automobila. Pritom, ne mislim da sam vrstan poznavalac niti smatram da je bitno poznavati sve marke i modele, biti u toku sa svim zbivanjima u auto industriji i auto sportu. Ne, to uopšte nije bitno. Bitno je da se okrenete za nekim automobilom, bez obzira koji znak nosi na haubi, bez obzira iz koje zemlje dolazi i koliko košta. Bitan je onaj osmeh kad sednete i provozate automobil koji vam se dopada ili još bolje, da posedujete jedan od mnogih koji vam se sviđaju. Naravno, ukusi su različiti i ne mogu nam se svi automobili jednako sviđati, ali ne treba ni mrzeti one druge.

Kada sam pre par meseci obnovio vozni park imao sam sreću da kupim jedan sjajan automobil, kojeg sam zavoleo od prvog dana, a svakim danom ga volim sve više. Za ovu priču potpuno nebitno o kom se modelu radi. Pre kupovine, gledao sam mnoge modele. Bilo je tu svega i svačega, tražio sam najbolje za svoj novac, gledao B i C segment. Tipično za naše podneblje, prvo se gledaju francuska, nemačka i italijanska vozila. I za njih kruže razne priče, a tek kad se spomene „japanac“ ili slučajno „korejanac“, odmah krene rafal protiv kupovine nekog njihovog modela. Te su skupi za održavanje, te nema delova, pa čak i ako sve to opovrgne, ipak je „nemac“ najbolji izbor. Za koga, pitam se?

I tako, krstareći forumima i pričajući sa ljudima oko sebe, primetio sam da imamo puno dobrih poznavaoca automobila. Naravno, ne poznaju i ne interesuju ih svi automobili, ali onaj koji trenutno voze, o njemu znaju sve. Od toga gde je kupljen, po kakvom je vremenu i putu vožen, naravno samo je jedan prethodni vlasnik, pa se tačno zna kilometraža iako je dizana i vraćana na carini, ali to svi rade... Međutim, njemu je prodavac rekao pravu kilometražu i kad je rađen veliki servis, kao i da ne mora da menja gume, mogu još da se voze itd. I onda kreće ubeđivanje, najbolji motor, najmanje troši, jeftin za održavanje, ma nema mu premca. Kupi takav isti i miran si, rekli mi.

I tako, primećivao sam i ranije, ali u periodu kupovine automobila, baš sam osetio izrazitu ljubav nekih ljudi ka određenom modelu ili jednom proizvođaču. Možda oni isto sebe smatraju ljubiteljima automobila, ali ja ih ne vidim tako, jer jedno je voleti automobile, pa makar i određenu marku ili model, ali isticati njegove prednosti i priznati mane, a drugo je mrzeti sve ostale i isticati isključivo mane drugih modela. Srećem na forumima pojedince koji toliko hvale svoj automobil ili određenu marku da bi marketing službe naših distributera tu trebalo da traže zaposlene. U nekim slučajevima je to toliko ekstremno, da čak i ako se precizira pitanje u vezi sa odabirom dva konkretna modela, pojavi se neki takav koji predloži nešto treće, jer to je ipak „najbolje“, sve ostalo je lošije. Preporučuju se i modeli u koje taj koji preporučuje nikad nije ni seo, a kamo li vozio, ali bitno da je to model određene marke. Kao da ostali ne znaju da naprave dobar automobil, kao da lično iskustvo vlasnika nekog drugog modela nije uopšte bitno, jer taj model pravi neko drugi i to prosto nije to. Od takvih mrzitelja automobila, koji mrze 90% automobila jer robuju zabludama i razmišljaju ograničeno, odavno mi je muka.

U vreme globalizacije, kad svi vezuju dizajn za „italijane“, udobnost za „francuze“, kvalitet izrade za „nemce“ itd., čak i tada moramo priznati da ništa nije apsolutno na nečijoj strani i da svi danas pomalo "kradu" ono nešto što ih nije krasilo do sada. Svako želi da udovolji kupcu i da baš njegov proizvod bude onaj u koji će se zaljubiti pravi ljubitelji automobila, bez obzira odakle dolazi.

Mene su kupili mnogi, samo nemam dovoljno novca da kupim sve koje bi želeo. Možda u nekom drugom životu, ako budem milijarder. Za sada je tu samo jedan, ali vredan.

Trojanac

Oceni ovaj blog:

Mini je in. Retro-moderan, donosi benefit imidža vlasniku , a involvira gadžetima i hendlovanjem. Heritidž bestselera iz doba Bitlsa, implantima Be-eM-Ve-a, transponovan je u treći milenijum. Varijacijama je posle es-u-ve-a, priključen i kupe. Presi skočio pritisak, zbog baga softvera i spljeskani lim ni Hajnekenu nije trebao, pa su montirali točkove i klijenti stoje u redovima. I to manekenke, sineasti, selebritiji, ili ol-inkluziv, tv-face. Scenario je sajns fikšn konspirativni, ali ružniji im model, ni oponenti ne bi poželeli. A ipak, Alfe i Lančie iščezavaju, i Mito ostaće u podsvesti petogodišnjaka. Da ih traže, kada nestanu.

Autluk nije sve, zakreštaće difens-tim zlatnih papagaja, u čekanju na krosovanje bridža. Na ivente se ne ide Golfom, a agregat je nagrađivan, globalno. Neka lažu nekog drugog, provincijalci nisu apismeni. 20,44 bara je za 13 procenata slabije od Alfina 23 bara. I Hjundai je, lajkvaiz, level uan, belo-plavi samo treći, u klasi, u red postrojena četiri brning-pota. Sve se već zna, Leon de Sošo je premijerno prikazao, 1598 centimetara kubnih za 211 konjskih snaga i 260 Njutnmetara u rasponu od 1850 do 5500 obrtaja. Salute krivi obrtnog momenta, zato što je tako flet. Turbina komprimuje vazduh sa 1,3 bara,direktno ubrizgavanje i piezo-brizgaljke petrol rasprše u cilindar sa 200 bara, u pet faza. U Eksidža, pogon je zadnji, premijum esktra-iber Minija je prednji. An ženeral, izbegavanje volova je mišn imposibl, ali severnih jelena je fizibl do 132 kilometra na čas, što je 15 procenata ispod egzaltiranosti. Do sto iz letargije, za 6,7 sekundi, preko 240 kilometara na čas, ne ide.A grand-šouovskih- volumena, silikonske stabilizacione trupe prisutne su sve,i još trostruki link pozadi. I džampuje na neravninama, kao da su točkovi drveni. Pit-stop je obavezan posle 400 kilometara, iako je tank pedesetolitarski. U rad i gasove pretvori 12 litara bezolovnog na svakih 100.

Ekscentričnom enterijeru priklanja se i enterijer. Razbacano je sve akcidentno, pa ko se snađe, biće i involviran. Klima, audio, spikeri, vuferi, gadžeti fleša, blutut selularnog i sat-navi su bukirani. Zalud trud, Alkibijade. Nikle su nove Feme. Na mostu, betonskom. 35 000 evra za Mini Kupe Džon Kuper, jes or najn? Putujte auto-stopom, možda i bez lampe nađete ljude.

Nenad Vesić

Oceni ovaj blog:

Točak, to „magično“ otkriće bez kojeg nikada ne bismo došli do aktuelnih civilizacijskih sfera. Točak se nalazi na svim ovozemaljskim vozilima, od automobila, motocikala, biciklova, vozova, vojne i poljoprivredne mašinerije, pa do aviona.

Najstariji otkriveni je pronađen u Mesopotamiji (baš čudno), a procenjuje se da je star preko 5 i po hiljada godina. Ubrzo su prvi koturi od drveta užljebljeni, pa je nastala i prva osovina. Sa prvom osovinom došla su i prva kolica, a dalja evolucija je donela fiksnu osovinu, koja se nije okretala.

Značaj točka se mogao uvideti i po prisustvu u ljudskoj kulturi, jer je postao duhovni simbol (Jin i Jang na primer), te je iz tog razloga bio zabranjen u starom Tibetu.

U srednjem bronzanom dobu su kočije postale stvar prestiža, a sunčani krst je imao značajnu ulogu u religiji tog doba, zamenivši raniji koncept solarne barže „tehnološki“ naprednijim sunčanim kočijama.

Točak je istaknut detalj na indijskoj zastavi, i na njoj on predstavlja zakon (darma). Takođe se nalazi na zastavi romskog naroda, ukazujući na njegovu nomadsku prošlost i indijske korene.

Točak je glavni instrument čovekovog osvajanja planete Zemlje, i kao takav, najznačajniji je izum u istoriji.

Međutim, da bismo se otisnuli dalje u svemirska prostranstva, potrebno nam je neko novo tehnološko otkriće.

Stormbringer

Oceni ovaj blog:

Volkswagen Golf polako ali sigurno sustiže kultni status „Bube“. Dobili smo ga i u šestoj inkarnaciji, u formi koja nije mnogo pobegla od osnovne filozofije. Koliko dizan na pijedestal, toliko i osporavan, volfsburški „bestseller“ je definitivno mnogo više od redovnog konfekcijskog proizvoda na četiri točka. Što bi rekli, „za dobrim konjem prašina se diže“, jer kada je Golf u pitanju, niko ne ostaje ravnodušan, svi imaju svoj stav i mišljenje, bez obzira da li se radi o pozitivnom ili negativnom osvrtu.

U sistemu automobilskih vrednosti, VW-ov predstavnik u C segmentu bi se mogao etiketirati kao „mainstream“, a po piscu ovih redova, najbolja etiketa za Golfa je „evergreen“, jer je upravo on nosilac promena od kojih su stvorene institucije poput GTI, TDI, „hothatch“ itd.

Ono što se najviše zamera Golfu je u stvari njegova najveća vrlina. Mnogi govore da se u evoluciji dizajna nije mnogo odmaklo, ali distinkciju će napraviti i automobilski laik, i lako prepoznati da li se radi o „trojci“, „četvorci“ ili pak „petici“, što nikako nije slučaj sa nekim konkurentskim markama, čiji modeli brzo padaju u zaborav.

Golf je takođe najbolji igrač u „gostima“, jer je napravio veliki uspeh na tržištu SAD, koje je globalno referentno, upravo zbog svojih visokih zahteva, a sada je konačno, na severnoameričkom tlu u „penziju“ otišao naziv Rabbit. Možda je preskup, precenjen, neudoban ili pak jednoličan i dosadan, ali dok je na prvom mestu, čini se, Golfu to ni malo nije bitno...

Paul-Muad’dib

Oceni ovaj blog:

Mislim da je krajnje vreme da neko muškim čitaocima našeg časopisa pokloni jedan kratak predah od tašnica, štiklica, potrage za idealnim muškarcima i svih onih besmislenih tema za jednog mužjaka, u kojima svakodnevno na stranicama Wannabe-a uživaju naše drage dame. Dakle, dobrodošli u svet benzina, škripe guma, kubika i konja!

Prvo da napomenem da je ovaj tekst unapred osuđen na propast. Naime, u zemlji u kojoj posedovanje automobila predstavlja prvorazredni luksuz, ne može biti ni govora o odabiru istog srcem. Ali kada bi na trenutak odleteli u neko bolje vreme, u kome bi svi mogli da biramo ono prevozno sredstvo sa kojim identifikujemo sopstveni stil, potrebe i pogled na svet, došlo bi do zanimljivih izbora i pre svega- zanimljive debate. U nekoliko navrata prisustvovao sam vrlo živim raspravama na temu automobilskog sveta, koje su se završavale durenjima, uvredama, klevetama i svađama. Automobili su nesporno veoma bitna stvar za muškarca, a i u damskom svetu njihovu važnost ne treba potcenjivati! Lično smatram tvorca rečenice da je “fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu” idiotom. Najvažnija sporedna stvar za muškarca su kola! Uostalom, točkovi su ti koji pokreću svet, a ne fudbalska lopta.

Sada kada smo se dogovorili o zanemarivanju činjenice da većina ljudi automobile bira po ceni, a ne po poruci koju je dizajner želeo poslati u svet, mogli bi da kažemo neku reč o tome kakvi ljudi biraju koje modele automobila, kao i kakvoj se klijenteli obraćaju najpoznatije fabrike automobila. Da počnemo:

Alfa Romeo – Senzibilitet i stil. Trijumf duha i strasti prema detaljima. Kada prgavi Luigi, radnik na pokretnoj traci fabrike u Torinu, prošije Alfino sedište šavom od crvenog konca, on obriše rukavom znojavo čelo, otpije gutljaj kratkog espresa iz šoljice veličine naprstka i kaže: “Ah! Bella!” Alfu voze sofisticirani ljudi, kreativci, neracionalni. Nepouzdanost njene elektronike čuvena je, gubici pri preprodaji uvredljivi, ali za njenim volanom čovek se oseća kao da sedi u bašti na Piazza Bra u Veroni u maju mesecu i stavlja rukolu na parče pice. Postoji mnogo bržih i boljih auta i motora, ali devojčica će osetiti leptiriće najpre u Alfi, a ne u Audiju A8. A to bezvrati buldozi sa vrelog beogradskog asfalta ne shvataju. Da je Alfa komad garderobe, bila bi salonska cipela. Da li bih kupio Alfu? Pa ne. Imam malo razuma nažalost (a možda sam i pomalo buldog). Jeste da Breri ne bih odoleo, ali teško bih prešao preko vešanja koje škripi i jeftinih plastičnih detalja u enterijeru na koje se žali većina vlasnika. Za te pare mnogi proizvođači jednostavno daju više muzike. Doduše, za 8C competizione bih dao bubreg, ali o njemu neću govoriti jer ga niko nikad neće ni imati, osim par kolekcionara i muzeja.

Audi – vorsprung durch technik. Germanska pedanterija, nadmoć švabskog lenjira. Marka koja je na apsolutnom vrhu po kvalitetu završne obrade. Jednostavno, ni u jednom automobilu velikoserijskih proizvođača, spoj dve površine nije tako precizan kao u Audiju. Između njih ima manje zazora nego između dve granitne stene na Maču Pikčuu. Da je čovek, Audi bi bio teoretski fizičar zaposlen u CERN-u. Besprekoran znalac, ali pomalo dosadan. Ali, ponekad se napije i tada je čak i zabavan! To se dešava kada po razumnim rešenjima čuveni Audi, poludi i dozvoli dizajnerima da poblesave. Tada nastaju neke od najboljih mašina koje je svet ikad video. Audi 5, remek delo Valtera Silve, sigurno je među deset najlepših četvorotočkaša svih vremena. U verziji S, imao sam čast i da ga probam. V8 4.2 360ks, quattro pogon i poraz fizike kao nauke. Magnetni voz bi pre iskočio u krivini nego taj auto. A sad je izašao i RS5. Četiristopedeset konja i 4,2 do stotke. To bi bio najbolji Gran Turismo na svetu, kad Nisan GT ne bi postojao. Međutim, od Audija meni je najdraža suluda RS6 serija. Kako li je divno kada u prostrani karavan stavite ženu sa troje dece, petsto litara prtljaga, odvezete ih na selo kod babe na vikend, a u povratku zavrtite desetocilindarski armagedonski motor iz Lamborghinija, sa 580 konja. Na prste jedne ruke mogu se prebrojati mašine koje uopšte mogu i pomisliti da ovom čudovištu stanu na crtu. Kažem mašine, jer tu ubrajam i avione. Neki od ludih Audijevih karavana brže prelaze 400m od bombardera sa mlaznim pogonom. Audi napravi i svinjariju s vremena na vreme i to čini uglavnom sa malim automobilima. Gospodo iz Ingolštata, prestanite da se brukate malim automobilima, ne znate da ih pravite i kraj! Primeri su A2, koji je prodat u manje primeraka nego fakultetski udžbenik iz zoologije i novi A1, čijoj ceni i pretencioznoj pojavi se od prvog dana smeju automobilski stručnjaci širom sveta. Tražiti preko 20.000 evra za ta kola je vređanje. Siguran sam da se kupcima A keca smeju čak i Audijevi prodavci u salonima.

BMW – Dok ledeno oko bavarskog mehaničara Hansa, kroz zaštitne naočare posmatra kako njegovo mezimče silazi sa proizvodne trake, firer se smeši iz groba. Simbol dinamike u vožnji i mehaničke perfekcije. Zamišljen za upotrebu od strane moćnih i temperamentnih muškaraca. Međutim, oni koji ga u praksi uglavnom poseduju, zaslužni su što po celom svetu postoje vicevi o BMW vozačima. Barabe. Čak i u filmovima, negativci uvek voze Bembare. Probajte da se mimoiđete sa vozačem BMW-a. Neće to dozvoliti, čak i kada vozi dvomesečnu bebu na zadnjem sedištu. Daće pun gas i učiniti sve da ostanete iza njega. Makar obojica poginuli. Nikad se ne trkajte sa vozačem BMW-a, čak i kada ima duplo slabiju mašinu, iz jednog prostog razloga – njemu je mnogo važnije da stigne prvi. Interesantno je da žene od svih marki najviše vole baš bembaru. To je tako zbog njihovog urođenog mazohizma, o kome sa govorio u jadnom od ranijih tekstova. Žene vole bitange, a znaju da se bitange uglavnom voze u BMW-ima. Bavarski limeni princ u vožnji je zabavan. Nervozan, drčan i prgav. Tera na gas, besni kad se vozi sporo. Njegova zadnja vuča čuvena je po neupotrebljivosti na snegu, čak i sa džakom cementa u gepeku i glanc novim zimskim gumama. Nisam ga štedeo jer ga lično ne preferiram (zbog čega će me sutra verovatno par BMW fanatika čekati ispred ulaza sa štanglama), ali BMW je gigant sa velikim zaslugama u auto svetu i moramo ga poštovati! Ipak, svaka priča o BMW-u mora se završiti na M odeljenju. Siguran sam da M3 i M5 vozi onaj čije se ime ne izgovara. Đavo lično. M3-ojku vozi u lokalu, dok obilazi potlačene koji se prže, a peticu koristi kad poseti Zemlju u telu nekog oholog oligarha. To je crveni M5, sa crvenim kožnim sedištima, iz čijeg auspuha se čuju vapaji prokletih iz podzemnog sveta. To nije 507 konja, to je 507 otetih duša koje gone demonsku mašinu. Priča se da je to jedini auto koji osim na benzin, ide i na krv. BMW proizvodi i nekoliko modela, koje, po mom skromnom mišljenju, kupuju samo idioti. Najpre X6. Bože me sačuvaj. Šta je uopšte X6? Terenac nije, jer ne može ni sa mokrom travom da izađe na kraj. Krosover nije, jer je preveliki. Miniven nije, karavan nije. To je u stvari novi koncept koji je BMW lansirao ovim modelom i zove se SAC (Sports Activity Coupe). Ja ga zovem BIM (bogat i malouman). Pobogu ljudi, umesto X5 i X6, uzmite sebi 530xD karavan. Lepši je, duplo brži, duplo manje troši, ima više mesta i ima podjednake terenske sposobnosti. I što je isto tako važno, ima namenu i svrhu. Petica karavan je mašina za respekt. A ako vam ipak auto treba samo da biste ga poperili na trotoar ispred “Mima cafea” ili na pešački pored “Pastisa”, onda ipak uzmite X6. I obrijte glavu.

Citroën – Jedna reč: šik! Velika je verovatnoća da ćete zbog vašeg Citroëna biti toliko bliski sa majstorom, da će vas zvati na slavu. Pogotovo su mu boljke elektronika i kvačilo kod dizelskih modela. Gotovo svi nemački i japanski konkurenti iz klase pametniji su izbor za kupovinu. Ali sve to uopšte nije bitno, jer Citroën čini čovekov život lepšim. Kad sednete u njega, pogledate idiotski prekidač koji stoji na krovu umesto pored volana, navuče vam osmeh na lice. Uz to, Citroën je jednostavno najudobniji automobil i kraj priče. Toliko su udobne samo stare mečke u kojima su se vozili tlačitelji naroda. On se ljulja, njegovo mekano sedište šuška vas sa svih strana, a dok sa cd-a slušate “Aux Champs Elysees”, vaša draga na suvozačkom sedištu odjednom postaje lepša i mlađa. Volim Citroëna, priznajem. Iako ga nikada nisam imao. Možda baš i zato, reći će zlobnici. Prvi automobil u kome smo drugari i ja kao klinci besciljno lutali gradom, bio je ogromni plavi CX prestige sa 2.5 dizel motorom. Više smo ga gurali nego što smo se vozili u njemu, a imao je običaj da stane isključivo po kiši i na najprometnijim gradskim ulicama – u tunelu, na Brankovom mostu, ispred “Meka” na Terazijama, a jednom se ugasio i na Slaviji usred kružnog toka. Ali onda kad je radio, bio je to najšmekerskiji auto u gradu. Taj auto bio je 80. godište (motor u njemu pet godina mlađi, izvorno je bio GTI), a imao je kožna sedišta, kožni krovni pokrivač, sva četiri podizača prozora i električne retrovizore. Takvu opremu ni danas nećete dobiti ni u jednom nemačkom autu ako debelo ne doplatite! Sedišta su bila poput dečijeg zamka na naduvavanje sačinjenog od najfinije kože. Moram napomenuti i legendarni DS, u narodu poznat kao ajkula. Ikona dizajna i šminka za sva vremena. Od novih Citroena, C2 VTS, Xsara Picasso i C4 Picasso praznik su zabave na putu. Prvi zbog perfomansi, a druga dva zbog enterijera. U suštini, Citroën da bi bio pravi Citroën, mora biti idiotskog dizajna i nelogičnih rešenja. Ne sviđaju mi se neki od novih modela koji prate nemačku školu lišenosti eksperimenata u dizajnu (C5). Ne ide… To je kao da dvorskoj ludi obučete Pal Zileri odelo, kravatu i moćne cipele i pošaljete ga na sastanak upravnog odbora Siemensa. Luda treba da nosi šarene šalvare, cipele nakrivljene u špicu na gore , žuto-crvenu kapicu i da se krevelji. Vratite nam ludu, vratite nam starog Citroëna!

DACIA – Možda mislite da ću napljuvati rumunski brend, ali taman posla! To je pre svega jedna fer ponuda! Gde vi možete da dobijete novi 4×4 krosover sa dizel motorom koji troši 4.5 litra, pristojnog izgleda, prostrane unutrašnjosti i velikog gepeka, sa sve poklonom od četiri zimske gume, za 9700 evra (Sandero Stepway)? Kome to nije dovoljno, može uzeti Duster, poveliki teretanac sa solidnom opremom, po ceni jednog VW Pola. Ne znam za vas, ali za mene je to poštena trgovina! Sad će neko reći da oni štede na oplati haube i zvučnoj izolaciji, da nije jaka zaštita od korozije, da su jeftini materijali, bla bla bla. Pa šta? Taj auto će preći bez ijednog kvara dovoljno kilometara da ga proglasite članom porodice, a uostalom ima garanciju na 100 000 km. Uvek sam više cenio ljude koji kupe ovakav nov auto, od onih koji prodaju nameštaj da bi uvezli potrošenu BMW peticu sa 300.000 pređenih kilometara. Naravno, Dacia je tek od skoro krenula putem oporavka i trebaće vremena da njeno ime prestane da bude predmet sprdnje. Ali, za sada braći Rumunima dobro ide i želim im sreću u daljem radu!

FIAT – Mag malih automobila. Jednostavno, niko ne zna da napravi mali gradski auto kao Fiat. Za njih su majstori, a u ostalim klasama su, izgleda, daleko od majstorstva. Pogledajte samo novog Fiću! Kakvi detalji. Retro kontrolna tabla, ključ, beskrajne varijacije boja, sve je osmišljeno tako da svaki Fiat 500 bude unikatan. Doduše, ta unikatnost košta, i cena od 12-15 000 evrića prilično je bezobrazna, pogotovo ako se uzme u obzir da ima katastrofalan krug okretanja (što je nedopustivo za gradski auto kome bi to trebalo da bude glavni kvalitet) i da su ga žestoko ocrnili na nekoliko supertestova u vodećim automobilskim časopisima po Evropi. Ali kad ga pogledate, svaka kritika smekšava. On je kao neodoljiva sponzoruša. Odra vas živog, stalno vam prazni novčanik, ali kad se iznervirate dovoljno je da vam namigne i gotovo, idemo opet u tržni centar. To je zasigurno moj omiljeni gradski auto, naravno u verziji sa škorpijicom na volanu, koja nosi ime slavne Abart tradicije. A za razumne ljude savet je Punto 1.9 JTD sa 90 konja. Ubzanja su vrhunska, a potrošnja nepostojeća. S obzirom da se više ne prizvodi, idealno rešenje bio bi Grande Punto EVO sa JTD motorom od 120ks. To je auto za sve potrebe jednog običnog čoveka. Za grad, za šminku, za put i za štednju u ovim smutnim vremenima. Što se tiče velikih Fiata, jedva da su vredni pomena, mada je novi Bravo u verziji 1.9JTDm jedna od zanimljivijih ponuda u klasi. U svakom slučaju, ko kupuje Fiata, neka ne zaobiđe dizelske verzije, jer su Italijani pogodili JTD motor kao nijedan drugi do sada. Nema im smrti. Dokaz za to neka vam budu 80% beogradskih taksista, koji nemilosrdno eksploatišu Fiatove naftaše uz minimalno održavanje.

FORD - Zahvaljujući Fordu, danas je moguće pisati o automobilima. Do pojave Forda, kola su bila zanatske bravure izuzetnih majstora koje su posedovali prebogati entuzijasti. Fordova proizvodna linija promenila je svet i zato mu skidam kapu. Bio je prvi! Ford je kroz istoriju lansirao nekoliko legendarnih modela koji su mnogo uticali na automobilsku industriju, počev od modela T. Nobelovac Džon Stajnbek napisao je odu Fordu T, rekavši da je na njegovom zadnjem sedištu začeto deset miliona amerikanaca. Ford T bio je i prvi auto koji su Srbi masovno vozili, u optimističnim vremenima posle Prvog svetskog rata. Zvali su ga “Ford brka”, po polugama iza volana koje su štrčale. Zatim, tu je epski Mustang! U verziji Shelby GT500 fastback iz 1967, taj auto ikona je Muscle car ere, zlatnih vremena kada se nije proizvodilo ništa ispod 200 konja! Prve verzije Mustanga bili su mužjački automobili titanske snage, koji su trošili po 40 litara na sto km. To su kola sa bradom i maljavim grudima, koja se drapaju po međunožju i žvaću čačkalicu. Kola baraba! Kad bi taj auto progovorio, prva rečenica bi mu bila: “Šta je, je l ima neki problem?” Kasnije je došla naftna kriza i svaki sledeći Mustang bio je uškopljen. Novi model vraća se na staze stare slave, ali i dalje nije ni crno ispod nokta prvoj seriji! Idemo dalje. Čuveni trkač GT koji je doživeo novo izdanje pre par godina, napravljen je sa jednim jedinim ciljem, da pobedi Ferarija na 24 sata Le Mansa. I uspeo je, i to četiri puta za redom, počev od 1966. Kasnije su američki Fordovi oslabili, a njihovu slavu preuzeli su evropski modeli: Escorti, Siere, Fieste, Focusi, Mondeo i ostali, među kojima je možda najznačajniji ipak Transit, reformator male privrede koji je uneo revoluciju u dostavljanje robe. Moderni Fordovi su solidna kola, tradicionalno dobre upravljivosti i ležanja, koja su dugo patila od bezličnosti, ali sa novim “kinetičkim dizajnom” etabliraju se kao prilično zabavna.

HONDA – Uf, teško mi je da pišem o Hondi. Znam da je vrhunski auto, ali prema njemu ništa ne osećam. Kad vidim hondu, kao da vidim drvo. Ništa. Opšte je poznato da honde lepo idu, sa svim motorima, i da se dugo kotrljaju. Pre par godina je Hondin 2.2 Cdti motor proglašen za najbolji na svetu. I u prošlogodišnjem izboru bio je visoko rangiran, na trećem mestu. Stručna javnost saglasna je da je to apsolutni vrhunac dizelske tehnike. U svakom slučaju, sa Acordom se ne greši. Mnogo snage, lima, opreme i dobar izgled, za nevelike pare. Što se mene tiče, kad pomislim na Hondu, uvek se setim CRX-a, koji je u dobrom delu sveta osnovni izbor uličnih fanatika. I kod nas ga preferiraju golobradi manijaci. Znate one gradske fantome koji se izmile iz nekih opskurnih garaža po periferiji, subotom posle ponoći, pa voze suprotnom trakom autoputa ili jure kroz crvena. Gotovo svi voze nabudžene CRX-ove kretenskih boja, sa prevelikim spojlerima i zatamnjenim staklima, u kojima sa koncertnih zvučnika gruva psihodelična muzika. Ti automobili izgledaju kao fliperi na točkovima i izazivaju podsmeh kod svakog ko je stariji od 19 godina.

HYUNDAI/KIA- Korejski proizvođači su relativno skoro izbili u prvi plan, kao ambiciozan pokušaj napredne dalekoistočne privrede, čuvene po brodogradnji, da preuzme deo auto kolača. Lično ih ne sipmatišem iz estetskih razloga, ali to su automobili koji će vas služiti bolje nego 80% evropskih. Na testovima pouzdanosti uvek zauzimaju visoka mesta. Korejski automobili su u stvari japanski od pre 20 godina – perfektno jednostavna i najpouzdanija moguća rešenja, sparena sa dizajnerskim genocidom. Trebaće još malo vremena da poprave šminku (KIA je već krenula), a kad se to desi, biće to kola bez mane. Kao današnja japanska recimo.

LADA – Ruski pristup. Nema veze kako izgleda, koliko troši i kvari li se, važno je da gazi metar snega i pali na -30c. Na 30 000km otpadaju ručke na vratima, sve pucketa i škripi. Uvek sam se pitao kako narod koji je prvi poslao čoveka u kosmos i ima najbolje svetske inženjere, čije raketne motore kupuje i NASA, ne ume da napravi običan auto da valja. Umeju oni, nego ih ne zanima. Ladino najčuvenije vozilo svakako je Niva. Lično sam gledao kako, po snegom okovanom Durmitoru, raspale Nive izvlače X5-ice i ML-ove iz belih nanosa. U tim situacijama, neprocenjivo je videti pakosno kikotanje grupice lokalnih gorštaka, dok gradski mangup povređene sujete gleda kako njegovo nemoćno čedo od 80.000e, vuče po snegu Ladina raga pocepanih sedišta. Ali, kupovati Nivu ako živite u gradu, potpuno je bespredmetno. Ubrzanje sa semafora i potrošnja su joj kao kod dizelske lokomotive. To je radno vozilo, služi za lov, ribolov, blato, planinu, vuču drva i prašinu. Što se ostalih Lada tiče, ne bih znao koju bih radije skotrljao sa mosta u Dunav.

LANCIA – Imao sam čast da pričam sa mnogim ljudima koji zaista mnogo znaju o automobilima. Uvek mi je bilo interesantno kako svi ti znalci cene Lancie, a narod im se podsmeva. Zašto je to tako? Da li znate koji je proizvođač osvojio najviše titula u svetskom reli šampionatu? Nisu švabe, odma’ da vam kažem! Oni su se na postolje popeli samo dvaput sa legendarnim Audi qautrom. Nije ni Subaru. Nisu ni Francuzi. Lancia je! Deset puta! Najbolji reli auto svih vremena je Lancia Delta Integrale. Prvi auto sa turbo punjačem i superčardžerom na istom motoru, izbacila je Lancia. Prvi auto sa šestocilindarskim motorom prodala je Lancia. Pa zatim Fulvia, pa Stratos, pa Thema (limuzina koja se mogla nabaviti i u verziji sa ferarijevim V8 motorom), pa prelepi novi model Thesis (koji se katastrofalno prodaje), pa mali Ypsilon. Veliki je spisak sjajnih modela koje je Lancia podarila svetu, a i pored toga slabo posluje i njen opstanak se često dovodi u pitanje. I ljudi je generalno ne cene. E pa, ja je cenim! Ako joj to išta znači. Ona me podseća na nas. Dali smo svetu struju (Tesla), matematički proračun osunčavanja planete (Milanković), celu računicu u teoriji relativnosti (Mileva Marić Ajnštajn), a opet dobar deo sveta misli da smo nepismeno pleme pećinskih ljudoždera. Zato što nemamo PR. Ne znamo mi da se čepimo i ubacujemo u prvi red za fotografisanje. Takva je i Lancia. Ona je osetljiva dama tanane duše, koja ne zna da zaradi i mučno se snalazi u ovim bezdušnim vremenima. Prefinjena umetnica koja ne može da proda svoja platna. Neshvaćeni pisac. Ipak, bio bih nepošten i pristrasan ako ne bih rekao i to da je Lancia pre dvadeset i pet godina imala veliki skandal sa preranim rđanjem svojih modela, čija je pouzdanost bila katastrofalna. Čak je i italijanska Vlada morala da reaguje. I pored toga, kupio bih novu Deltu, pa nek rđa!

MAZDA – Šampion pouzdanosti, auto koji se ne kvari. Svake godine, nemački instituti za tehničke preglede, Adac i Tuv, izbacuju listu kvarova za svaku marku i model, na uzorcima od više miliona automobila. Poredak se pravi tako što se računa prosečan broj kvarova na 100 primeraka svakog modela. Mazdini modeli od prvih deset, zauzmu bar tri mesta svake godine. Mazda 6 je trenutno verovatno best buy na celokupnom tržištu. Kad se uzme u obzir cena, motorizacija, veličina, oprema i neprikosnovena pouzdanost, to je to. Ako vam auto treba da se večno kotrlja, ne tražite dalje, Mazda je najbolji izbor i kraj priče. Inače, od Mazde moj favorit je RX8. Rotacioni motor i vrata koja se otvaraju sa suprotne strane. Čista egzotika, kojoj Japanci obično nisu skloni. Ali pošto mi obični smrtnici ne kupujemo rotacione motore, izbor bi pao na trojku sedan sa dizelom od 150 konja. Da li bih kupio mazdu? Nikad. Pored svog kvaliteta, ima manje personality-ja od šporeta na drva!

MERCEDES – Samo je jedan kralj automobila! S klasa! Skoro sve što se danas podrazumeva u serijskoj proizvodnji, prvi put je ugledalo svetlost dana baš u S klasi. Ona je poligon napretka ljudske vrste. Klima uređaj, podizači, ABS, ASC, sve je to karijeru započelo u mečkinom tenku. To je i jedan od retkih auta, koji će uvek biti moćan. Ako imate love, kupite S klasu, jer će biti dobra i za 20 godina. I za 30 je neće biti bruka voziti, a za 40 će biti cenjeni oldtimer. Pogledajte stare S klase. Prva i danas izgleda odlično. A pored toga, u njoj su se vozili svi diktatori koji su imali stila. Pa 126-ica, tzv. “šeik”. Ako je u dobrom stanju, i posle 25 godina predstavlja podsmeh većini automobila. A da ne govorim o njegovom nasledniku, čuvenom “slonu”! Naredne dve generacije su morale biti smanjene, jer su u Štutgartu uvideli da je slon dimenzijama besmislen čak i najbahatijim direktorima. Mercedes proizvodi i jedan auto, koji smatram sveukupno najboljim na svetu (naravno, o ukusima ne vredi raspravljati). Kad saberem sve što sam ikad želeo od automobila, samo je jedan model koji sve to ima. G klasa! Stara dobra kutija. Taj auto je vrhunski terenac, tehnički besprekoran, perfektno motorizovan, komforan, robustan, okretan, a pritom je i statusni simbol. Sa podjednakim uspehom ga možete parkirati ispred štale na Pešteru i ispred Grand Kazina. Pogotovo je svemoguća kabriolet verzija sa 320 CDI motorom. O, kakva li je zabava goniti ga spuštenog krova po nekom planinskom makadamu. Obožavam G klasu! Dugačka je lista mečki koje su zadužile čovečantvo. 300SL Gullwing je 1954. imao šestocilindarsko čudo sa 240ks ispod haube, a vrata su se otvarala nagore. Ne postoji danas auto koji izaziva toliko čežnje i privlači toliko pažnje, kao nekad gullwing. Da imate leteći nosač aviona, manje bi vas gledali nego u njemu te davne 54-te. Takva je priča morala doživeti nastavak, pa je Mečka izbacila novi gullwing, SLS AMG. U reklami ga Šumaher dere po krovu tunela. Ima i u gradu jedan, beli, viđam ga često i zubima škrgućem od zavisti.

MINI - Legenda koja traje već pedeset godina. Jedan od najznačajnijih modela ikad. Ikona pop kulture. Da su automobili garderoba, Mini bi bio – starke. Počev od njega, važi pravilo da veličina nije bitna. Mini je glumio u filmovima, pojavljivao se na bedževima i poštanskim markama. Otkad je u vlasništvu BMW-a, stigli su vrhunski motori i mehanika iz Bavarske i žurka je nastavljena sa pojačanom muzikom.

MITSUBISHI – Priču o Mitsubishijevoj nepoderivosti počeću sa mojim prijateljima, koji već petnaest godina satiru jednog Pajera i ne mogu mu ništa. Taj auto je prešao 300 000km sa papučicom gasa pod najtežim balkanskim tabanima, preko raspalih puteva u čitavom regionu, prevrtan je i na krov, ali i dalje besprekorno radi. Ipak, prvi među Mitsubishijima mora biti, zna se, Lancer Evolution. U svakoj seriji ima istu snagu, koju isporučuje iz samo 2000 kubika. To je zapremina flaše sa Koka Kolom, a iz nje u najjačoj verziji izbija 400 konja, sa kojima ovaj porodični auto velikog gepeka, sa pet mesta, ubrzava do stotke za 3.5 sekunde. To je bolje od nemalog broja poršea i ferarija. Ovaj auto čini svu slavu Mitsubishija i bez njega, ovu fabriku ne bi ni pominjali.

NISSAN – Pravi kvalitetne terence svih dimenzija, a među njima i najružniji auto svih vremena – Nissan Juke. Taj koji ga je dizajnirao zaslužio je robiju. Ali poglavlje o nissanu posvećujem jednom autu koji predstavlja domaći zadatak čak i najskupljim i najmoćnijim svetskim fabrikama brzine. Njegovoj ekselenciji GTR-u. To je sportski kupe koji je jednostavno najbolja trkačka mašina za običnog čoveka, koju je svet ikada video. 3.8 tvin turbo V6, 485ks, na papiru nije podatak koji će poznavaoce oboriti sa stolice. Ali ono što hoće, jeste način na koji tih 485ks deluju u praksi. Sa launch controlom ’vata stotku za 3.2 sekunde. U stvari, toliko je različitih merenja ubrzanja bilo, da ne mogu tačan podatak da vam dam. Ispada da se to ne može ni izmeriti. U svakom slučaju, dok čitate ovu rečenicu on već ide 150 na sat. To je auto koji je krug u Nirburgringu, paklenoj stazi koja predstavlja strašni sud sportskih kola, izvezao za 7 minuta i 24 sekunde, za isto vreme kao i Porsche GT2 RS. I to po kiši! A Porsche RS košta duplo više, jači je, lakši je, ima idiotske rolbarove iza sedišta i prozore od plastike, što ga čini neupotrebljivim u običnom saobraćaju. Elem, GT-R košta oko 80.000 evra. To su ogromne pare, ali ulaznica u njegov svet kod drugih fabrika košta još toliko. Sa njim vam niko ne može ništa, osim bolida formule 1, koji teško da ćete ugledati u retrovizoru na autoputu ili planinskom prevoju. Borba sa G silom, dakle, još uvek košta mnogo, ali zahvaljujući GTR-u nikad nije koštala manje!

OPEL – Za mene je Opel simbol dosade na četiri točka. Kad sednem u Opel osećam se kao u kantini istočnonemačke obaveštajne službe. Sve je tu na svom mestu, praktično i pedantno ugrađeno, ali sivo, bezlično i mizantropsko. Mislim da se jedino u Opelima nikad nisam nasmejao. Od Opela simpatišem jedino Corsu. Taj mali auto predano je služio svakoga. Zadužio je mnogo mladih ljudi kojima je bio prvi i jedini auto. U Gsi verzijama pokušavao je čak da bude i zabavan, ali bez uspeha, konkurencija je bila zabavnija. Ipak, novom linijom dizajna Opel pokušava jednom za svagda da raskrsti sa bezličnošću i čini se da uspeva u tome. Insignia je možda i najlepši auto u klasi. To je sve što sam mogao da kažem za Opela. Opeldžije, izvinite, znam da i vi imate dušu…Ali, vaš auto nema!

PEUGEOT/RENAULT – Činjenica da ih obrađujem zajedno rezultat je mog ubeđenja da je jedini doprinos ovih dveju fabrika automobiliskoj istoriji, koncept besnih gradskih jurilica. Peugeot 205GTI i Renault Clio Sport sulude se kombinacije. To je kao da u veš mašinu ubacite motor švercerskog glisera, ili u mikser stavite reketni pogon. Pre svega, molim vas za minut ćutanja. Moramo odati poštu hiljadama ljudi kojima su ove besne igračke došle glave. Sa njima nema šale. Naravno, obožavam ih. Dvestopetica je i dalje najbolji auto koji je pežo ikad napravio. Kao prvo, zbog silnih bezbednosnih standarda, žica, vazdušnih jastuka i ostalih dodataka, danas nema šanse da nađete gradski auto težak svega 800kg. A ako tome dodamo nešto preko 120 konja, dobija se temperament tasmanijskog đavola. Probao je Pežo sa 206 RC i novom 207-icom GTI da ponovi žurku, ali nije uspelo. Nema tu reprize i neće je ni biti. Što se Renoa tiče, moj idealan gradski auto bio bi novi Clio Sport. 197 konjića ropće ispod te male haube i moli da se na semaforu upali žuto. Taj auto je kao mali terijer. Prznica, ludak, stalno pravi probleme. Od Renoa divljenja su vredni i Clio i Megane sa 1.5dci motorima. Trom, ali besplatan za vožnju. Dci motor u svari ni ne troši gorivo. To je jedini auto koji vam plaća. Dođete na pumpu, otvorite poklopac rezervoara, a iz njega ispadaju pare. Ako ga parkirate dovoljno blizu kafića, platiće vam kafu. To je džek od auta. Što se tiče Lagune, to je najveće smeće u srednjoj klasi i ubedljivo najgori zapadnoevropski auto koji možete kupiti. Uzmite oglase i pogledajte koji se auto nalazi u 80% oglasa za prodaju. Laguna, naravno. Najčešće u karavan verziji. Taj auto tradicionalno drži poslednje mesto na svim testovima pouzdanosti, a održavanje mu je skuplje od održavanja svemirske stanice “Mir”. Znam neke ljude koji su čašćavali celu kafanu kad su ga prodali. Francuzi su veliki narod, dali su svetu slobodu, bratstvo i jednakost, ali iznedrili su i dve grozne stvari – Lagunu i Sarkozija.

PORSCHE – Jedini superauto koji je smisleno imati. Koji možete da koristite u realnom životu i vozite ga do posla i nazad. Ferari služi za garažu. Ferari se ne kupuje. On se samo proba, ako imate sreće. A kupuje se Porsche. Ferari je kao Severina. Jeste najlepša i svako je želi, ali nije to za ženidbu! Ko će to da pazi? A Porsche je kao idealna devojka iz komšiluka. Može sve što može Seve, ali sa manje galame, bez kamera i tabloida. Ferry Porsche, tvorac prvog modela ove kuće, 356-ice, govorio je da “dizajn nije moda, dobar proizvod mora biti diksretan” i ta rečenica postala je ideja vodilja razvoja fabrike od male porodične radionice do najprofitabilnije na svetu, kakva je danas. Porsche je pronašao jednu formu i glanca je do dana današnjeg. Privlačnu, ali ne napadnu. To je legendarna 911-ica i njen šestocilindarski bokser. Moj omiljeni Porsche- 911 Targa 4S. Porsche je zadnjih godina ponudio dosta novih modela, svaki je fantastičan, pogotovo mali Cayman koji promoviše originalni Porsche duh možda i više od 911-ice. Ali problem sa Caymanom i Boxterom je što njihovim kupcima piše na čelu da su ih kupili samo zato što nemaju za 911. Panamera Turbo je prvi pravi supersportski auto za četvoro. I Cayene je vrhunski auto, tu nema spora. Ali, kad je Porsche u pitanju, to mora biti 911. Slava mu!

SUBARU – Japanski proizvođač sa najviše osobenosti. Čuven po perfektnom 4×4 pogonu i bokser motorima koje ugrađuje u svaki svoj model. Čak su razvili i prvi bokser dizel. Fabrika koja ima svoj identitet i čije modele kupuju samo ljudi koji znaju. Nema tu nikakve estetike i dizajnerskih bravura. Subaruove projekte crtaju deca u japanskim vrtićima, masnim bojicama, a kontrolnu tablu prave od lego kockica. Ali, ono što se nalazi ispod toga je komad prvoklasne mehanike. Da li ste nekad gledali Japanca kako sipa čaj i slaže činije na poslužavniku? E pa tako se sklapa Subaru. Zna se koji je model ovde prioritetan. Impreza WRX Sti, naravno. Konja 300, sekundi 5. Višestrukog reli šampiona su, doduše, upropastili u najnovijoj generaciji, stavivši ga u kompakt telo. To su i sami uvideli, tako da vrlo brzo stiže nova Impreza, kojoj su vratili gepek.

ŠKODA – Best buy običnog čoveka. Ako imate 17-18.000 evra i želite da ih potrošite na nov auto, a ne kupite Škodu Octaviu, vi ste lud čovek. 2.0TDI, ili još bolje 1.8 TSI (160ks) i nigde nećete dobiti više za svoj novac. Zato cenim Škodu. Ona je kao domaćinska kafana u Nišu. Tamo te debeli gazda pozdravi kad uđeš. Onda ti napune astal gurmanlucima. Kad pojedeš, pošalju ti domaću kafu sa ratlukom na račun kuće i na kraju ti sve to naplate 350 dinara. To je domaćinsko poslovanje bre! A ne kao u modernim beogradskim minimalističkim ambijentima, gde ti stave šniclu veličine ptičjeg govneta sa tri travke okolo, u besprekorni crni tanjir od pola metra i naplate 1200 din. U Škodi uzmeš svega, pojedeš i kolač, sve kvalitetno i ukusno, a prođeš jeftino. Ko da je prave Nišlije, a ne Česi!

TOYOTA - Pisao bih na tri strane koliko mi je Toyota neinspirativna, babska, koliko me stimuliše da promenim boju slova ovog teksta u sivo, itd, itd, da nije jednog njenog modela kome skidam i kapu i gaće. Hilux. Svi ovi sjajni modeli kojima posvetih tekst, koliko god bili dobri, imaju dve mane. Pod jedan, imaju rok trajanja. Svaki auto završi svoj vek pre ili kasnije. Pod dva, voze ga u našem delu sveta i nigde drugo. A Hilux nema rok trajanja. On ne umire nikad. I vozi se svuda. Po australijskim prašinama, afričkim savanama, čileanskoj pustinji, po Sahari i severnom polu. Tamo gde ostali automobili žive samo na posteru, Hilux obavlja posao. Bez ikakve dileme, to je najizdržljivije vozilo na svetu. To je jedini auto koji čini stalnu postavku najgledanijeg svetskog auto showa, neprevaziđenog ’’Top Geara’’. Pokušali su da ga unište i nisu uspeli. Bacali su ga sa zgrade, palili, potapali u more, lupali kuglom za rušenje kuća, i nisu ga ubili. Sve je preživeo i svaki put je upalio. Na kraju im je bilo žao i odlučili su da mu odaju poštu stavivši ga kao eksponat u studio. Novi Hilux verovatno nije toliko otporan kao stari, ali ne treba sumnjati da je i to besmrtnik. I Landcruiser je auto za respekt. I mnoge Toyote uostalom. Sve su to pedantno sklopljene mašine koje će vas odlično služiti. A verovatno će vas i nadživeti, jer ćete umreti od dosade.

VOLKSWAGEN – Racionalnost i razum. Omiljena marka na našim prostorima, gde ljudi nikad neće zaboraviti da je jedini auto, koji je u ratu mogao da se vozi i na lož ulje, bio Golf dvojka 1.6 dizel. Presporo brundalo zadužilo je beskrajno svaku napaćenu zemlju. Održavanje mu je bilo maltene besplatno, a delova je bilo i na trafikama. To je poenta Golfa. Kad nastupi muka i kad zaboravite na estetiku, crvene šavove na sedištu i lepo dizajnirane cajgere, Golf će biti tu da uradi posao. On vas neće izdati. Mada, ta poenta se više ne poštuje. Novi Golfovi nisu poput starih. To su komplikovane i sofisticirane mašine koje više nisu simbol pouzdanosti. Skupi su u startu i održavanje im je skupo. Golf kec je legenda, dvojki treba podići spomenik, trojka je smeće, četvorka je solidna, petica je, kažu, pogođena, a za šesticu još ne znamo. Nek prođe malo vremena da se pročuju iskustva iz majstorskih radionica i servisa. Ono što me kod Golfa najviše nervira je njegov status u najčitanijem auto magazinu kod nas. Znate svi koji je, da ga ne pominjem. Iako to u stvari i nije auto časopis, nego obično glasilo Nemačke kao države i njihove industrije, ipak me čudi nedostatak elementarne kritičnosti za nemačke modele, koje se najviše ogleda na Golfu, do mere neukusa. U svakom broju obavezno ima po jedan uporedni test gde Golf razvali kompletnu konkurenciju. Da ga porede sa spejs štlom, pojašnjenje bi glasilo: “Možda leti u svemir, ali nije Golfu ni prići.” Pobedio bi i podmornicu i stelt avion na uporednom testu. Pritom su objašnjenja kao za malog Đokicu: “Golf je najsolidniji”, “Golf je najbolja ponuda”, itd. Nije tačno. Zašto je najbolja ponuda? Pa, u osnovnoj verziji Golfa opremu ni ne dobijate. Samo što vam ne daju kutiju na kojoj piše “uradi sam”. Jedino za šta ne traže doplatu je volan. To što Nemci smatraju vrhuncem luksuza za koji se mora debelo doplatiti, svi ostali daju u osnovnoj verziji. Ali ajde da vratimo vedriji ton opštenju sa Golfom. Jedna njegova verzija promenila je svet. Pogađate, to je GTI. Sa njim je život počeo koncept sportskog kompakta. To je neveliki auto, zgodan za parkiranje u zakrčenim gradovima, dovoljno prostran da u njemu razvozite decu i milion kesa iz nabavke, a pored svega toga pakleno brz. Do Golfa GTI znalo se da brz auto voze profesionalci na stazama. Posle GTI-ja brz auto mogao je voziti i temperamentni tata sa poslom u javnoj službi. Golf GTI je, kad se sve sabere i danas najbolji hot hatch, sa čim se slažu svi vodeći automobilski novinari. Mazda 3MPS, Focus ST i Megane RS su brži, ali Golf je upotrebljiviji i više je za svaki dan, a to je poenta GTI koncepcije. Zamislite da prevozite policu u Meganu RS ili Focusu ST, sa otvorenim gepekom vezanim kaišem. Ne ide. A Golfu i to stoji. Da su automobili garderoba, Golf bi bio par farmerki. Ne može se pričati o VW-u a da se ne spomene buba. Limeni insekt je posle Korole najprodavaniji auto svih vremena. Ali, Korola je imala sedam generacija, a buba je ostala ista od 1939. do 2002. kad je poslednja izašla iz fabrike u Meksiku. To je moj prvi auto. Kod bube je najčudnije što je čovek voli bez ikakvog pokrića. Kvačilo joj je pola metra dugačka nakrivljena šina od voza koja viri iz patosa, motor je slab, puno troši, sedišta su neudobnija od betonskih klupa na savskom keju, upravljanje je neprecizno… Ma, taj auto je obično đubre, ali svako ko ga je imao plakao je kad ga je prodao. To je kao kad žena voli muža siledžiju. On je odra od batina, stalno je pijan, nije ni za šta, a ona opet crče za njim. Tako je i sa bubom. Dobiješ samo podlive od kvačila, volana i menjača, ali joj opet tepaš.

VOLVO - Volvo je široka kuća sa bajkovitim dvorištem u predgrađu Stokholma, u kojoj žive Sven i Petra sa dvoje plavokose dece i zlatnim retriverom. Kad bi automobili živeli na Olimpu, Volvo bi bio boginja plodnosti. On podrazumeva potomstvo. Voze ga oni kojima su porodica , bezbednost i spokoj na prvom mestu. Pravi Volvo je karavan, to je njegova priča. Uzeti sportski Volvo (C70 recimo) isto je kao da čednu devojku, nevinu studentkinju generacije, naterate da izađe u grad u mikro suknji i halterima, na štiklama od 15cm. Prosto ne ide. A voziti Volvov terenac (XC90) je saopštenje da ste bahati, ali škrti da platite koju hiljadu više za X5 ili ML. Dovoljno je reći da ga vozi Tijanić. Od Volva biram V seriju i D5 motor (dizel 205ks).

ZASTAVA – neću govoriti šta mislim o njoj iz razloga elementarne pristojnosti i patriotizma.

Ako ova mala studija o automobilskoj industriji izazove bes kod ljubitelja pojedinih marki, znači da je njen uspeh postignut i da ćemo četvorotočkašima posvetiti jednu kvalitetnu raspravu, a možda i svađu! Divna limena stvorenja to svakako zaslužuju! Budite mi pozdravljeni!

Milan Stanišić

Oceni ovaj blog: