| Autor: Miodrag Piroški
Vreme: [15.8.2010 13:55] Milion po milion, dvadeset miliona I dok u zemlji Srbiji označenoj kao najveće evropsko gradilište mostova i putne infrastrukture, bruji kao u košnici od teških mašina i podrške sa najvišeg nivoa, čini se da onaj običan život nikada nije bio teži. Uprkos svim našim nadanjima, velikoj ponudi svakolikih dobara uključujući i nove limene ljubimce, para i posla je sve manje, a parola o blagostanju sve više...
Zapravo, stičem utisak da u ovom našoj ekonomiji (čast izuzecima u Kragujevcu recimo) najveći broj “privrednih subjekata” suštinski ne čini ništa korisno. Vrtlog krize je počeo da guta sve i zdrave i bolesne, stvarajući jednu amorfnu masu na ivici beznađa. Kroz uigrane šeme manjih i većih prevara, pretaču se fiktivne pare iz "šupljeg u prazno" koje se u tim procesima na kraju parade "ugreju" u realnom obliku u džepovima onih koji se nalaze “blizu vatre”.
A imamo tako lepih primera koji mogu uticati na vaspitanje generacija koje stasavaju. Navedimo samo neke, poput činjenice da je u Srbiji moguće za dvadeset godina vrednog i mudrog rada zaraditi dvadeset milona evra, doduše ne odjednom, već milion po milion godišnje. Moguće biti veliki privrednik i mecena sa čak 30 fantomskih firmi koje složno čerupaju privatizovano državno bogatstvo stvarano više od jednog veka. Moguće je pokrasti preko kioska čitavih 50 miliona evra od ubogih izdavača i da ne nabrajam dalje slične preduzetničke podvige...
Nastavimo li ovako, ubedićemo i najokorelije radoholike da rad nikome nije doneo dobro. Počeću iskreno da verujem u Srbiju, zemlju blagostanja, srećnih ljudi, modernih saobraćajnica i svakolikog bogatstva, bez da se zasuču rukavi...
Dobro zvuči, ali je šteta što to postoji samo u snu! Pošaljite komentar |
|
| Autor: Zoran Živkov
Vreme: [15.7.2010 10:04] Vuvuzela – Gazela Iz Južne Afrike “orlovi” se vratiše očerupani... I ko je kriv? Niko! Svi naši “stručnjaci” se slažu: “odlično su igrali” ili “borili su se” ili “imali su dobre prilike”. Pitam se, a verovatno i većina onih koji žele da budu realni - a gde je rezultat svega toga? Kako to, da smo onda doživeli takav debakl, pre nego što smo stigli do polufinala, bar? A mogli smo i dalje, kako tvrde neki, ali samo ako bi se izmenila pravila i vrednovali neki “naši kriterijumi”, te eventualno “igra rukom”...
Koliko znam, za sada je još uvek, fubal igra u kojoj pobeđuje onaj, koji da bar gol više od svog protivnika. I to nije igra na sreću, poput lutrije, a pa eto mi sad nismo imali sreće. Ne! Zato t"reba biti hrabar pa priznati da nije bilo volje i zalaganja, izuzev u retkim momentima. Međutim, još gore od svega toga je što nas vrh FSS i igrači ubeđuju kako treba da budemo ponosni na ono što je naša repezentacija pokazala na Svetskom prventvu u fudbalu! Pa, to je upravo - strašno! I baš zbog toga treba smeniti sa funkcija sve one koji se decenijama tu nalaze i biraju takve nesposobne i neefikasne ljude, pa neka onda svi zajedno duvaju u vuvuzelu...
I to na Gazeli... Da, da... Gazeli... Istom onom beogradskom mostu čija je rekonstukcija “već” nakon 30 godina čekanja, započela. Uh, šta će tu tek biti?! Haos neće nastati odmah, prvog dana, ali od 25. jula kolaps saobraćaja u glavnom gradu svakako predstoji. I onda će “nadležni” brže-bolje shvatiti da je potrebno “hitno rešenje”, recimo u vidu pontonskog mosta ili čak dva. Tada će u priču uskočiti Saobraćajni institut CIP i realizovati svoj “idejni projekat”. Interesuje me samo, zašto taj projekat već nije ušao u realizaciju kada se zna kakve probleme će da izazove zaista neophodna rekonstukcija mosta koja bi trebala da traje do 6. oktobra? Zar već nije moguće predvideti šta će prohodnost po dve saobraćajne trake sa obe strane radnim danima, a vikendom ukupno tri, doneti?!
I konačno, kada osvane “dan posle” 5. oktobra, posao ni tada, baš kao ni pre deset godina, neće biti obavljen do kraja. U zimskom periodu, sve do 15. marta radiće se tako da ne bude ometanja saobraćaja, a onda bi ponovo trebao da zaživi sistem “dve plus dve trake”, pa svakako i nove gužve...
U svakom slučaju, u naredne dve godine prilikom prelaska Save kod Beograda ne možete očekivati ništa dobro. Zato nabavite vuvuzelu i dok čekate u koloni duvajte u nju, sve dok ne padnete u trans. Možda se onda, poput “orlova” vinete u visine... Ili pak samo prekratite vreme dok se ne pojavi neki novi, veći, problem koji će biti “serviran” da zaokupi pažnju naroda u Srbiji... Pošaljite komentar |
|
| Autor: Miodrag Piroški
Vreme: [29.6.2010 11:53] Novi kilometri ili lažne nade? Zvuči neverovatno i ako nije šala, izgleda da se konačno u zemlji Srbiji ozbiljnije “zagrizlo” u problem loših puteva i prateće infrastrukture...
U naredne dve godine trebalo bi da se završi preko 400 što reginalnih što koridorskih kilometara. Ovaj ozbiljan i ambiciozan plan treba da se većim delom finansira od prihoda prodaje Telekoma i delimičnog zaduženja kod svetskih bankarskih institucija. Reklo bi se pravi potez, prvi posle izbacivanja koncesionara iz priče na srpskim drumovima. Još više optimizma uliva najava da ćer na budućim tenderima za izgradnju ovih saobraćajnica prednost imati domaća građevinska operative koja bi mogla konačno da postane srpska ekonomska lokomotiva i da najveći deo utrošenih para ostane u našim ekonomskim tokovima.
Šta reći, osim držati “šipke” da se u ovome istraje. Da se bar ove pare ne potroše na volšeban način kao do sada pod pritiskom propalih tajkuna iz Kluba “privrednika”, te da novi kilometric opet ne prerastu u lažna kojih već imamo dovoljno za nekoliko generacija. Evo šanse da se bar donekle ispravi nacionalna nepravda olako spiskanih milijadi evra od privatizacija...
Bilo bi šteta propustiti je, a možda i politička katastrofa ne iskoristiti je! Pošaljite komentar |
|
| Autor: Lidija Piroški
Vreme: [08.6.2010 11:36] Pekare, pardon, Putevi Srbije Da li neko može da zamisli situaciju u bilo kojoj pekari u Srbiji, u kojoj bi kupac platio punu cenu za nedopečen, prepečen ili polovinu hleba – punu cenu?
Ne može, naravno, zato što bi se kupac istog trenutka okrenuo, napustio pekaru ostavivši robu sa greškom na pultu, a parice bezbedno sačuvane – u svom džepu.
A šta se dešava ako krenete slučajno autoputem iz Beča prema Grčkoj, Turskoj ili makar Požarevcu?
Ako ste stranac, živite u nekoj uređenoj zemlji dve, pet ili trideset godina, pa se baš naviknete na civilizovano ponašanje prema NJ. V. Kupcu, i posle više stotina kilometara stignete do Mosta Na Beški. Ne morate baš da znate da se tu eto, decenijama planiran, ipak gradi most. Nego verujete, da je pre poslednjeg isključenja pre Novog Sada postavljen na primer elektronski displej na dva, tri jezika koji Vas obaveštava da Vam je to poslednja mogućnost isključenja na zaobilaznicu preko Fruške Gore u naznačenom vremenu. Isto i u obrnutom smeru, pre isključenja za Inđiju.
Toga nema! Nikome iz Puteva Srbije nije palo na pamet. Oni znaju da je tu gradilište, a i skupo im je nekoliko hiljada evra.
Ako ste ipak, prevideli obaveštenje, i produžili na svoju odgovornost, odjednom ste se našli ispred Mosta, u koloni sa nekoliko hiljada vozila. Ne znate šta se dešava, ali ipak čekate sat ili dva. Imate li još i „situaciju“, okrećete se, prošetate ali epohalno-revolucionarni izum zvani „Toi-Toi“ u narodu poznatiji kao pokretni toaleti, e to nećete videti. Pa Putevima Srbije ni to ne treba. Iako njegov najam košta 11.000 dinara mesečno. Idite na koncerte, ako vam trebaju - tamo ih ima!
Ali zato ako i kada prođete most i ako ste izgubili vreme ili ste išli preko Banstola i tamo trajno oštetili felne, rastresli trap ili čak poluosovinu, i pre Inđije se uključite na Autoput – Putevi Srbije će Vam uredno naplatiti svojih 240 Dinara. Treba im. Grade i put i most. I tako već 20 godina...
Sva sreća da nemamo i „Pekare Srbije“, isto tako bi svi mi jeli presan ’lebac, ali za punu cenu! Jer, biće jednom pečen. Pošaljite komentar |
|
| Autor: Miodrag Piroški
Vreme: [20.4.2010 09:08] Teški putevi do koridora Kada se od planiranih 250 kilometara Koridora 10, koji važi za nacionalni strateški projekat sa prioritetom broj jedan, izgradi svega pedestak, po dvadest na severu i jugu i desetak na obilaznici oko Beograda, onda se može diskutovati o svemu osim o ozbiljnosti nadležnih.
Zamajavanje sa nepozdanim koncesionarom, zatim propali državni tenderi, loše projektovanje i planiranje, neogovorne izjave ministara o početku i kraju radova samo su jedan deo problema zbog kojih kasni izgradnja ove Srbiji, ali i Evropi, preko potrebne moderne saobraćajnice. Za njima su sledile mnoge priče i obećanja, kao i packe zbog rastrošnog projektovanja dobijene od Svetske banke za obnovu i razvoj koja finansira ceo projekat. Da čudo bude veće, čak ni one kao da nikoga od nadležnih nisu bar postidele?
Krivca i odgovornih za tapkanje u mestu još uvek nema, mada se stiče utisak da se sa najvišeg nivoa konačno vrši pritisak da se ova lakrdija okonča!
Vozači su nezadovoljni sa punim pravom. Loše puteve, prate skupe putarine i visoka cena goriva, što sve zajedno zagorčava i onako tešku svakodnevicu. Legalizovana pljačka po putničkom vozilu od Beograda do Subotice i nazad iznosi skoro 13 evra za mizerno nizak standard puta. Besmisleno i bahato, bez valjanog obrazloženja gde se troši ovaj novac.
Da, da... Teški su putevi do Koridora 10... Očigledno je da nam po svemu pokazanom trenutno nedostaje ozbiljnosti, marljivosti, znanja i poštenja za ovakav nacionalni investicioni projekat. Ili je samo u pitanju nedostatak dobre volje?
Kako god bilo, trebalo bi se uozbiljiti i mobilisati sve resurse, da nakon niza izgubljenih godina, mnogo novca, ali i ljudskih života, ne bi još više zažalili što koncesiju nismo poklonili strancima... Pa neka nam onda oni urede živote, kada već mi to sami ne umemo! Pošaljite komentar |
|
